ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana o testamentu, nasledstvu, ostavinama

Građani koji su slali pitanja bili su zainteresovani za načine sastavljana testamenta, kao i za posledice koje u ostavinskom postupku ima zaveštanje. Takođe, pitanja su se odnosila na ostavinske postupke u kojima su naslednici u inostranstvu, ili nisu dobili pozive.

Testamenti

PITANJE Želim da sačinim testament kako bih svojim sestrićima ostavila svoju imovinu, jer ja nemam decu, ni supruga. Imam još jednog bratanca, koji živi u inostranstvu i njemu ne želim da prepišem ništa. Napominjem da ne želim za života da poklonim kuću u kojoj živim, a koja je moja jedina imovina. Takođe, ne želim da sestriće obavezujem ugovorom o doživotnom izdržavanju. Da li moj bratanac, od brata koji je davno preminuo, ima pravo na nužni deo ako testamentom ostavim sestrićima kuću i koliki su uopšte troškovi sačinjavanja testamenta?

ODGOVOR Troškovi sačinjavanja testamenta kod javnog beležnika iznose 18.720 dinara za jedan primerak, dok se svaki sledeći primerak plaća 1.800 dinara. Što se tiče prava vašeg bratanca, Zakon o nasleđivanju je vrlo jasan, i bratanac ne spada u nužne naslednike. Naime, prema Članu 39 Zakona, u nužne naslednike spadaju ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

PITANJE Pokojna majka je za života testamentom svu imovinu prepisala mome bratu. Da li u ostavinskoj raspravi koja sledi imam prava na moj deo imovine zakonom zagarantovano kao naslednik?

ODGOVOR Kao potomak ostavioca, vi imate pravo na nužni deo nasledstva. Naime, volja koju je vaša majka izrazila testamentom – da cela njena imovina pripadne vašem bratu, ograničena je postojanjem drugih nužnih naslednika. Nužni naslednik u pravnom sistemu Republike Srbije je onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe, lica koja spadaju u krug najbližih ostaviočevih srodnika i za koje zakonodavac smatra da moraju da dobiju deo ostaviočeve zaostavštine, nezavisno od njegove volje. U apsolutne nužne naslednike, za koje se ne traže nikakvi drugi kvaliteti osim da su pozvani na nasleđe, vi spadate kao potomak ostavioca.

Važno je napomenuti da javni beležnik koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine, o nužnim naslednicima ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo. Nužni deo vas kao potomka je polovina dela koji bi Vam pripao po zakonskom redu nasleđivanja, odnosno da nije bilo testamenta.

PITANJE Nakon smrti majke, saznao sam da je sačinila testament, koji nije overila kod notara već je samo sastavila kod svog prijatelja advokata, u kome svoju imovinu ostavlja na jednake delove meni i mojoj sestri. Nakon majke, a još nije pokrenuta ostavina iza nje, preminuo je i otac. Sva njihova imovina bila je zajednička, stečena u braku, a oboje su bili upisani kao vlasnici. Kako sad tu stoje stvari i mogu li se objediniti ostavinske rasprave iza njih dvoje?

ODGOVOR Kada budete dobili poziv za raspravljanje zaostavštine vaše majke, vi svakako treba da istaknete i dostavite testament koji je sačinila vaša majka, bez obzira na to što to nije javnobeležnički testament. Sud ili javni beležnik će proglasiti taj testament, i na osnovu njega sačiniti ostavinsko rešenje, naravno, ukoliko se vi prihvatate nasleđa i priznajete dokument. S obzirom na to se njena imovina sastojala iz zajedničke imovine sa vašim pokojnim ocem, da su oboje bili upisani kao vlasnici, vi i vaša sestra nasledićete na jednake delove majčin udeo u zajedničkoj imovini. Isto važi i za imovinu vašeg oca, iako tu ne postoji testament, jer po zakonskom nasleđivanju potomci ostavioca dele imovinu ostavioca na jednake delove. Konačno, to će rezultirati još jednim ostavinskim rešenjem, prema kome ćete na toj imovini vi i vaša sestra biti vlasnici po ½ imovine vaših roditelja.

Ukoliko ostavinski postupak iza vaše majke još nije pokrenut, kao ni iza oca, vi imate mogućnost da u nadležnom sudu podnesete jedan zahtev za pokretanje jednog ostavinskog postupka za raspravljanje zaostavštine oba vaša roditelja, posebno s obzirom na to da su oni imali zajedničku imovinu. Testament majke takođe će biti dokument koji ćete predati sudu ili javnom beležniku, i u tom slučaju biće doneto jedno rešenje za celokupnu imovinu vaših roditelja.

Ostavine

PITANJE Pre godinu i po dana, moja supruga je poginula u saobraćajki. Imala je gotovinske kredite u banci, jedan nije bio osiguran. Da li ja kao njen suprug moram otplaćivati taj kredit s obzirom da se ona pre par godina odrekla nasledstva iza roditelja, ja sam u vojsci i stambeni kredit sam podigao na svoje ime pre pet godina. Na kraju da li ja uopšte treba da pokrećem ostavinu, još jednom ona nema ništa da se vodi na njeno ime?

ODGOVOR S obzirom na to da Vaša supruga nije imala imovinu na svoje ime, vi ne treba da pokrećete ostavinski postupak iza nje. Što se tiče dugovanja Vaša pokojne supruge, naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do vrednosti ostaviočeve zaostavštine. Ukoliko bi poverilac pokrenuo ostavinski postupak, na šta ima pravo kao zainteresovana strana, ostavinski postupak bi bio obustavljen ako ne postoji imovina ostavioca.

PITANJE Sestra i majka su dobile poziv za ostavinsku raspravu nakon smrti oca, a ja nisam. Na pozivnicama piše da je stranka dužna da pozove sve naslednike na ročište i one su me obavestile. Da li mogu imati nekih problema ako se na ročištu pojavim bez pozivnice? Da li pozive moraju dobiti svi naslednici ili može i na ovakav način da se obaveste? Malo mi je neobično jer u pozivima ima objašnjeno i šta treba od dokumenata da se donese.

ODGOVOR Potrebno je da se pojavite na ostavinskoj raspravi, iako niste dobili poziv. Nikakav problem ili posledice zbog toga ne možete imati. Preporučujemo Vam da ponesete dokumentaciju koja vas legitimiše kao naslednika, pre svega - izvod iz matične knjige rođenih. Naravno, ako imate još neku dodatnu dokumentaciju, koju vaša sestra i majka nemaju, to takođe treba da ponesete. Najverovatnije je da javni beležnik, koji vodi ostavinsku raspravu, nije uspeo da dođe do Vaše ispravne adrese. Naslednici koji su pozvani na ročište, inače, su po Zakonu dužni da iznesu saznanja o svim naslednicima. Takođe, pravo na nasledstvo ne zastareva, te i kada neko ne bi bio pozvan ili ne bi učestvovao u ostavinskom postupku, svakako bi imao pravo da pokrene parnicu i tuži one koji su ga oštetili za nasledstvo.

PITANJE Majka mi je umrla pre 4 godine. Urađena je ostavinska rasprava, ja sam dobio 1/3, a otac se odrekao u korist brata tako da je on dobio 2/3. Tu ništa nije sporno, ali ja moju trećinu zemljišta hoću da prodam i uradio sam parcelaciju, ali sada treba da burazer potpiše ugovor o deobi, on preti da neće. Šta treba da uradim? Inače, imam dve maloletne ćerke a težak sam srčani bolesnik imam 3 bajpasa. A kada je rađena ostavina nismo prijavili imovinu koja se vodi na oca (živ je), ali je to stečeno u bračnoj zajednici. Da li i to podleže deobi?

ODGOVOR Ugovor o fizičkoj deobi parcele čiji ste vlasnici vi i vaš brat, mora biti solemnizovan kod javnog beležnika, i preduslov je za to da vi odvojite vaš deo i da njime raspolažete kao vlasnik jedne parcele. Vi, naravno, ukoliko Vaš brat odbija da sa vama potpiše ugovor o fizičkoj deobi, imate pravo da pokrenete sudski postupak u kome tražite razvrgnuće suvlasničke zajednice. Što se tiče imovine koja se vodi na vašeg oca, ovo pitanje je za advokata, koji bi mogao da vas uputi na načine kako da zaštitite vaša prava. Svakako, ugovor o fizičkoj deobi za parcelu koju ste nasledili od majke, može se odnositi samo na tu, tačno određenu nepokretnost.

PITANJE Molim Vas, zanima me da li je obaveza beležnika da sazna adrese naslednika koji žive u inostranstvu, tačnije u Nemačkoj, s obzirom da je komora javnih beležnika naglasila da ima dobru saradnju sa kolegama iz Nemačke, ili to mora da radi lice koje je pokrenulo postupak, a nije naslednik, već je lice koje ima pravni interes i zahteva da se okonča postupak, koji inače traje od 2019. godine. Postupak je inače dodeljen javnom beležniku.

ODGOVOR Javni beležnik nije istražni organ i nema ovlašćenja da traži naslednike koji žive u inostranstvu. Javni beležnik se trudi da pronađe informacije o zaostavštini i naslednicima i u tom prethodnom postupku može razgovarati sa rodbinom i poznanicima ostavioca. Ukoliko ne pronađe naslednike u Srbiji, takođe može objaviti oglas u Službenom glasniku u kome naslednike poziva na davanje nasledničkih izjava. Ukoliko se naslednici ne jave u roku od godinu dana, javni beležnik može zaključiti raspravu kao da su se naslednici prihvatili nasleđa. Ovo u slučaju da su javnom beležniku poznati podaci o postojanju zakonskih naslednika. Beležnik, takođe, u nemogućnosti da pronađe informacije, može vratiti predmet sudu, što je, u ovom slučaju zbog protoka vremena, najverovatniji sled događaja. Odlični odnosi sa nemačkom notarskom komorom ne odnose se na bilo kakvu mogućnost uvida naših javnih beležnika u registre stanovnika Nemačke.

Izvor: Vebsajt Blic, 12.01.2022.
Naslov: Redakcija