Zastava Bosne i Hercegovine

KRIVIČNI ZAKONIK: Izmenama KZ pooštriti kazne za napad na novinare


Ko napadne novinara ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem novinarske profesije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Tako bi glasila nova odredba Krivičnog zakonika (KZ), kojom bi bilo uvedeno krivično delo "napad na novinara u obavljanju poslova obaveštavanja javnosti". Predlog teksta i inicijative Udruženja sudija i tužilaca (UST) podržala su novinarska udruženja, posle čega je najavljeno da će posebna radna grupa utvrditi nacrt teksta za ovo novo krivično delo, tako da su moguće još neke izmene. Za upućivanje konačnog predloga u skupštinsku proceduru nadležno je Ministarstvo pravde.

Inicijativa predviđa da se za teži oblik dela – ako je novinaru ili članu njegove porodice naneta laka povreda ili je prećeno upotrebom oružja, propiše kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a ukoliko je naneta teška povreda – od jedne do osam godina zatvora.

"Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom stvar u imovini novinara ili člana njegove porodice, kazniće se novčano ili zatvorom do dve godine", predloženo je u stavu četiri.

"Ako je delom iz stava četiri ovog člana prouzrokovana šteta koja prelazi četiristo pedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina", predloženo je u stavu pet.

"Delo iz stava četiri i pet ovog člana postoji ako je učinjeno prema novinaru ili članu njegove porodice, u vezi sa obavljanjem novinarske profesije", navedeno je u poslednjem stavu šest ove inicijative Udruženja sudija i tužilaca.

Objašnjeno je da bi pored zaštite fizičkog integriteta, zakonodavac štitio i imovinu novinara i članova njegove porodice, a postojanje ovih oblika izvršenja krivičnog dela zakonodavac bi uslovljavao time da moraju biti učinjeni u vezi sa obavljanjem novinarske profesije.

Član Radne grupe za bezbednost novinara, predstavnik UST Nenad Stefanović iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kaže da će, prema usvojenom akcionom planu ovog tela, inicijativa za ovu izmenu u KZ-u biti zvanično upućena Ministarstvu pravde do kraja sledećeg meseca.

Opravdanje za navedenu inkriminaciju nalazi se u potrebi da se novinari zaštite u vršenju novinarske profesije, kako bi svoj posao mogli da obavljaju normalno i slobodno – navodi Stefanović.

Napominje da je predlog UST za krivično-pravnu zaštitu novinara identičan sa odredbama koji štiti advokate, propisivanjem inkriminacije "napad na advokata" u glavi KZ-a koja se odnosi na krivična dela protiv pravosuđa.

Savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Stojanović kaže da je Medijska strategija predvidela uvođenje ovog krivičnog dela, čiji će tekst Radna grupa za bezbednost novinara proslediti Ministarstvu pravde. Naglašava da se razmišljalo o tome da zaštita novinara bude tema posebnog zakona, ali je verovatnije da će biti regulisana novim članom Krivičnog zakonika.

Predlog su podržala novinarska udruženja, a UNS je podsetio da je na njihovu inicijativu 2009. godine uneta izmena u opis krivičnog dela "ugrožavanje sigurnosti" iz člana 138 KZ, kojim su sankcionisane pretnje visokim državnim funkcionerima – predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku i članovima vlade, sudijama, javnim tužiocima i njihovim zamenicima, advokatima, policijskim službenicima i – osobama koje vrše poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavljaju, gde je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Novinari su na taj način dobili jednaku zaštitu kao i nosioci državnih funkcija i poslova, kada je reč o ugrožavanju sigurnosti. Osnovni oblik ovog dela, kojim su zaštićeni svi građani, čini onaj "ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica", a zaprećena kazna je novčana ili zatvor do jedne godine.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 08.02.2021.
Naslov: Redakcija