EKONOMSKE POSLEDICE PANDEMIJE: U Srbiji prošle godine osnovano 20 odsto manje preduzetničkih radnji nego 2019. godine
U Srbiji je prošle godine osnovano 20 odsto manje preduzetničkih radnji nego 2019. godine. Najviše je i osnovanih i ugašenih firmi u oblasti ugostiteljstva, veletrgovine i računarskog programiranja. Prema podacima Agencije za privredne registre, minule godine je osnovano 29.810 preduzetničkih radnji, što je za 7.350, odnosno za petinu manje nego 2019, dok je broj novoosnovanih preduzeća na gotovo istom nivou kao prethodne godine.
Budući da je broj ugašenih firmi i preduzetničkih radnji i preduzeća (ako se izuzmu one koja su likvidirane po sili zakona) na nivou prethodnih godina, na kraju 2020. u Srbiji je bilo 9.879 privrednih subjekata više, nego na kraju 2019. godine. Među preduzetnicima u toku 2020. godine je 22.052 obrisano iz registra APR-a, a 5.868 je obrisano po službenoj dužnosti, po zahtevu Narodne banke Srbije, zbog poslovnih računa u blokadi duže od dve godine.
U Privrednoj komori Srbije ističu ugroženost ugostiteljskih objekata, auto-prevoznika u putničkom saobraćaju, turističkih agencija, podsećajući da znatan broj kompanija prijavljuje problem sa finansiranjem likvidnosti, što se u značajnoj meri pokriva zaduživanjem.
– To u budućnosti može dovesti do problema solventnosti, odnosno sposobnosti finansiranja obaveza u dužem roku. Ipak, imajući u vidu proces stavljanja virusa pod kontrolu (imunizacija stanovništva, prirodna i veštačka), kao i optimizam u pogledu projekcija rasta privredne aktivnosti na globalnom nivou, verujemo da epidemija virusa korona neće biti ključni faktor koji će određivati poslovnu dinamiku u drugoj polovini 2021. godine – ističe Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, uveren da će se planirane stope rasta i realizovati, posebno u Srbiji koju ove godine očekuje privredni rast od četiri do pet odsto bruto društvenog proizvoda.
Otkako je počela kriza zbog virusa korone, u Srbiji je prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj oko 110.000 radnih mesta ugroženo, a među njima su najugroženiji preduzetnici, ističe Predrag Mitrović, predsednik UO Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”.
– Njihovi prihodi su drastično smanjeni zbog pandemije, a dažbine uvećane. Privreda Srbije, posebno mala privreda koja puni budžet, moći će sve ovo da izdrži još nekoliko meseci i posle toga bićemo u velikom problemu – prognoza je predsednika ovog udruženja. On podseća i da je ekonomska kriza bila u najavi i tokom 2019, kada se priča sa pandemijom u svetskim razmerama idealno uklopila sa stanjem svetske ekonomije.
– Poenta svega što nas je zadesilo je preraspodela svetskog bogatstva, a u ovom momentu su na sceni igre čiji je cilj da se najvitalniji sektori, a to su turizam, ugostiteljstvo i usluge, poljuljaju i uruše. Potom će doći spasioci, a sektor male privrede pretočiće se u kapital velikih kompanija – upozorava Mitrović.
Na početku 2021, u Srbiji je evidentirano ukupno oko 400.000 aktivnih privrednih subjekata, od kojih su oko 279.000 preduzetnici. Najveća pomeranja u 2020. dogodila su se u oblasti ugostiteljstva, ali ovde kao da su podjednako ugroženi i mali i veliki učesnici na tržištu: najviše preduzetnika, 1.746, registrovano je upravo u delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, ali je tu i ugašeno 1.426 firmi. Zatvoreno je i 255 ugostiteljskih preduzeća (privrednih društava), a otvoren je zanemarljiv broj.
– Likvidacija i stečaj privrednih društava su postupci koji traju nešto duže, a tek nakon toga se društva mogu brisati iz registra, a i troškovi ovih postupaka nisu zanemarljivi, pa stoga društva pribegavaju brisanju ako ne postoji drugi način da prevaziđu loše poslovanje. Pomoć države, koja je bila pravovremena i adekvatna, sprečila je veći broj društava da donesu odluku o prekidanju poslovanja – napominje Milan Lučić, direktor APR-a.
Ako se uporede januar ove i minule godine, ovog januara osnovano je 33 privrednih društava manje i bilo je 99 preduzetnika manje nego u istom periodu lane. U januaru ove godine, iz registra je obrisano 186 privrednih društava i 2.083 preduzetničkih radnji (355 je obrisano po službenoj dužnosti, po zahtevu NBS). Prošle godine u isto vreme iz registra je obrisano 576 privrednih društava i 2.215 preduzetničkih radnji (406 po službenoj dužnosti, po zahtevu NBS). Tako, na primer, firme u delatnosti „konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem“ nalaze se na drugom mestu od top deset novoosnovanih preduzetnika u januaru ove godine, ali i na sedmom mestu ugašenih preduzetničkih radnji.
To nije toliko neobično, jer veliki sistemi za takve poslove već imaju svoj kadar unutar preduzeća, a male firme će se, ako imaju problema u poslovanju, odreći konsultantskih usluga. Prema podacima APR-a, posle ugostiteljske i konsultantske delatnosti, na trećem mestu po broju novoosnovanih firmi nalaze se firme za drumski prevoz tereta, a potom i za računarsko programiranje, a kad je reč o firmama za za negu i ulepšavanje, to jest frizerskim i kozmetičkim salonima oni su, posle ugostiteljskih objekata, drugi na listi obrisanih preduzetničkih radnji u januaru ove godine.
Iz registra privrednih subjekata 2020. po službenoj dužnosti obrisano je 5.800 društava. Ta privredna društva obrisana su posle sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Najčešći razlog brisanja je nedostavljanje finansijskih izveštaja u zakonskim rokovima za dve uzastopne godine.
Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 16.03.2021.Naslov: Redakcija