NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU VOJNIH OSIGURANIKA - Tekst propisa

Deo prvi

UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se zdravstvena zaštita vojnih osiguranika i drugih korisnika prava, organizacija sistema vojnog zdravstva u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u miru, vanrednoj situaciji, vanrednom stanju i ratu, obrazovanje vojnozdravstvenih ustanova, prava iz zdravstvenog osiguranja, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, organizacija i finansiranje zdravstvenog osiguranja, nadležnost, delokrug i organizacija Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond), nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika.

Definicije

Član 2.

Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) sistem vojnog zdravstva je skup međusobno povezanih činilaca koji funkcionišu u okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i obezbeđuju neophodan nivo zdravstvene zaštite vojnim osiguranicima i drugim licima koja su obuhvaćena ovim zakonom;

2)         vojni osiguranik je:

(1)        profesionalno vojno lice;

(2)        lice koje je po osnovu profesionalne vojne službe ostvarilo pravo na penziju u skladu sa propisima kojima je uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno porodični penzioner (u daljem tekstu: korisnik vojne penzije);

3)         osigurano lice je član porodice vojnog osiguranika, ukoliko ne ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika u skladu sa zakonom i ukoliko obavezno zdravstveno osiguranje ne ostvaruje po drugom osnovu;

4)         drugo lice kome se u određenim slučajevima obezbeđuju prava utvrđena ovim zakonom (u daljem tekstu: drugo lice) je vojnik na služenju vojnog roka, lice u rezervnom sastavu dok se nalazi na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije, učenik i kadet vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire;

5)         korisnik prava je vojni osiguranik i osigurano lice;

6)         vojnozdravstvena ustanova je zdravstvena ustanova obrazovana u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje oblast odbrane, za obavljanje zdravstvene delatnosti;

7)         stručno - medicinski organ je medicinski organ koji učestvuje u postupku ostvarivanja prava u skladu sa ovim zakonom;

8)         civilna zdravstvena ustanova je zdravstvena ustanova osnovana u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite;

9)         zdravstvena zaštita u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije je organizovana i sveobuhvatna delatnost sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši nivo očuvanja zdravlja korisnika prava obuhvaćenih ovim zakonom i drugih lica pod uslovima određenim zakonom, u miru, vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju;

10)       zdravstvena delatnost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita korisnika prava i drugih lica pod uslovima određenim zakonom, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja, u miru, vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju;

11)       zdravstveno osiguranje je obavezno zdravstveno osiguranje kojim se korisnicima prava i drugim licima obezbeđuju prava utvrđena ovim zakonom.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Primena opštih propisa o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju

Član 3.

Zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ostvaruju se primenom načela propisanih zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

Član 4.

U sprovođenju zdravstvene zaštite, u sistemu vojnog zdravstva primenjuju se naučno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji, u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zdravstvene zaštite.

Zaštita mentalnog zdravlja

Član 5.

Sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, način i postupak, organizacija i uslovi lečenja i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove, vrše se u skladu sa zakonom kojim je uređena zaštita lica sa mentalnim smetnjama.

Obaveštavanje javnosti i prava i dužnosti pacijenata

Član 6.

Obaveštavanje javnosti, odnosno prava i dužnosti pacijenata ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite i zakonom kojim su uređena prava pacijenata.

Zdravstvena dokumentacija i evidencije

Član 7.

Vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija i dostavljanje individualnih i zbirnih izveštaja nadležnim zdravstvenim ustanovama, vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim je uređena oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija u oblasti zdravstva.

Zdravstveni informacioni sistem

Član 8.

Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, kao i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem lica i funkcionisanjem sistema vojnog zdravstva, odnosno obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija zdravstveni informacioni sistem u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

U sistemu vojnog zdravstva obrađuju se podaci o ličnosti, i to: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, evidencioni broj za strane državljane; podaci o zdravstvenom osiguranju; podaci o lečenju: anamneza, dijagnoza, prepisana terapija, tok bolesti i lečenja; podaci o sprovedenim dijagnostičkim, terapijskim i rehabilitacijskim postupcima; podaci o upućivanju u drugu zdravstvenu ustanovu; podaci o hospitalizaciji i drugi podaci koji su neophodni za ostvarivanje svrhe njihove obrade.

Svrha obrade podataka iz stava 2. ovog člana jeste planiranje i efikasno upravljanje sistemom vojnog zdravstva, u cilju omogućavanja uslova za potpuno i pravovremeno zdravstveno zbrinjavanje lica.

Obradom podataka iz stava 2. ovog člana obezbeđuje se ostvarivanje zakonom utvrđenog interesa u oblasti odbrane i ostvarivanje zakonom utvrđenih prava u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

Obrada podataka iz stava 2. ovog člana vrši se uz obavezu poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti, u skladu sa zakonom kojim je uređena zaštita podataka o ličnosti.

Na sadržaj zdravstvenih informacija, pristup podacima o pacijentu iz elektronskog medicinskog dosijea, rukovaoce podacima i druga pitanja od značaja za zaštitu podataka o ličnosti, a koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se propsi kojim je uređena zaštita podataka o ličnosti, zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva.

Organizaciju zdravstvenog informacionog sistema, način rada, razvoj, zaštitu podataka i druga pitanja od značaja za funkcionisanje ovog sistema, uređuje ministar odbrane.

Deo drugi

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE

I OPŠTE ODREDBE

Zdravstvena zaštita

Član 9.

Zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.

Poslovi zdravstvene zaštite koji se odnose na preventivnu zdravstvenu zaštitu, na bezbednost hrane i na zaštitu od zaraznih bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude (zoonoze), vrše se u saradnji sa organizacionom jedinicom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koja obavlja poslove preventivne medicinske zaštite i veterinarske zaštite, u skladu sa zakonom.

Zdravstvena delatnost

Član 10.

Zdravstvena delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja se u vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama, sprovođenjem zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom.

Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne, efikasne i u skladu sa načelima profesionalne etike.

Uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti

Član 11.

Ministar odbrane propisuje uslove koji se odnose na obavljanje zdravstvene delatnosti sprovođenjem zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva, u miru, vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju.

Finansiranje zdravstvene zaštite

Član 12.

Finansiranje i sredstva za rad sistema vojnog zdravstva obezbeđuju se u skladu sa zakonom, i to:

1)         iz budžeta Republike Srbije;

2)         od organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno Fonda;

3)         iz prihoda od obavljanja naučnoistraživačke i obrazovne delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem u Republici Srbiji;

4)         od poklona i donacija;

5)         iz drugih izvora, u skladu sa propisima.

II ORGANIZACIJA SISTEMA VOJNOG ZDRAVSTVA

Sistem vojnog zdravstva

Član 13.

Sistem vojnog zdravstva čine:

1) sanitetske jedinice i ustanove Vojske Srbije (u daljem tekstu: sanitetske jedinice i ustanove);

2) vojnozdravstvene ustanove, organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane;

3) profesionalni pripadnici Vojske Srbije koji su zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i drugi zaposleni koji obavljaju zdravstvenu delatnost, odnosno određene poslove za potrebe sprovođenja zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva.

Sanitetske jedinice i ustanove

Član 14.

Sanitetske jedinice i ustanove formiraju se aktom o organizaciji i formaciji Vojske Srbije, u skladu sa zakonom kojim je uređena Vojska Srbije i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Vojnozdravstvene ustanove

Član 15.

Vojnozdravstvene ustanove obrazuje ministar odbrane.

Organizaciona jedinica Ministarstva odbrane nadležna za poslove vojnog zdravstva rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti

Član 16.

Vojnozdravstvene ustanove su:

1)         vojna ambulanta;

2)         vojnomedicinski centar;

3)         centar vojnomedicinskih ustanova;

4)         vojna bolnica;

5)         Vojnomedicinska akademija;

6)         druge zdravstvene ustanove, obrazovane u skladu sa ovim zakonom.

Član 17.

Vojnozdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove:

1)         pružju hitnu i neodložnu medicinsku pomoć, u skladu sa zakonom;

2)         prate i sprovode mere i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije;

3) prate zdravstveno stanje vojnih osiguranika i ostalih lica, odnosno preduzimaju mere za njegovo unapređenje.

4)         obezbeđuju uslove za stalno stručno usavršavanje lica u sistemu vojnog zdravstva;

5)         sprovode programe zdravstvene zaštite;

6)         organizuju i sprovode mere stalnog unapređenja kvaliteta stručnog rada;

7)         organizuju i sprovode mere u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda i vanrednih situacija, vanrednog i ratnog stanja;

8)         organizuju, odnosno obezbeđuju mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada u skladu sa zakonom;

9)         obezbeđuju zdravstvenu podršku aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u Republici Srbiji i u inostranstvu;

10)       obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Član 18.

Vojnozdravstvene ustanove koje su obrazovane kao vojnomedicinski centar, centar vojnomedicinskih ustanova, vojna bolnica, Vojnomedicinska akademija, kao i sanitetske jedinice i ustanove, pored poslova iz člana 17. ovog zakona:

1)         istražuju i otkrivaju uzroke, pojave i širenje oboljenja odnosno povreda, kao i način i mere za njihovo sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno lečenje i rehabilitaciju;

2)         vrše ispitivanje i predlažu uvođenje novih mera prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije;

3)         učestvuju u utvrđivanju stručno-medicinskih stavova i pružaju stručno-metodološku pomoć u njihovom sprovođenju;

4)         organizuju i sprovode praktičnu nastavu u toku školovanja i stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;

5)         obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Referentna zdravstvena ustanova, centar za kontrolu trovanja, centar za retke bolesti i centar za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja

Član 19.

Vojnozdravstvena ustanova i jedinica, odnosno sanitetska jedinica i ustanova može, pod uslovima propisanim zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, biti određena za:

1) referentnu zdravstvenu ustanovu za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti;

2) zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za kontrolu trovanja Republike Srbije;

3) zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za određenu vrstu retkih bolesti;

4) zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja.

Ministar odbrane predlaže ministru nadležnom za poslove zdravlja vojnozdravstvenu ustanovu, odnosno sanitetsku jedinicu i ustanovu za referntnu zdravstvenu ustanovu, odnosno za zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana.

Zabrana oglašavanja, odnosno reklamiranja

Član 20.

Zabrana oglašavanja, odnosno reklamiranja propisana zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji odnosi se i na vojnozdravstvene ustanove odnosno sanitetske jedinice i ustanove.

Dozvoljeno je isticanje naziva, sedišta, zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena vojnozdravstvene ustanove.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Član 21.

Na profesionalne pripadnike Vojske Srbije koji su zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, primenjuje se zakon kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite u delu koji se odnosi na uslove za: obavljanje zdravstvene delatnosti, članstvo u komorama, izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence, pripravnički staž, volontersko obavljanje pripravničkog staža i stručni ispit, stručno usavršavanje (specijalizacije i uže specijalizacije i kontinuirana edukacija), priznavanje strane školske isprave (nostrifikacija diplome) i dobijanje naziva primarijusa, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.

Stručno usavršavanje

Član 22.

Zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbeđuje se stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Plan školovanja i usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u sistemu vojnog zdravstva donosi ministar odbrane.

Član 23.

Odluku o odobravanju specijalizacije, odnosno uže specijalizacije donosi ministar odbrane.

Član 24.

Ministar odbrane ili lice koje on ovlasti zaključuje ugovor o specijalizaciji, odnosno užoj specijalizaciji sa zdravstvenim radnikom, odnosno zdravstvenim saradnikom, u skladu sa zakonom.

Raspored rada i radno vreme vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove

Član 25.

Nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi utvrđuje rukovodilac vojnozdravstvene ustanove, odnosno nadležni starešina jedinice i ustanove u kojoj se nalazi sanitetska jedinica i ustanova zavisno od vrste vojnozdravstvene ustanove, odnosno od zadataka sanitetske jedinice i ustanove, kao i od vrste zdravstvene delatnosti, a u skladu sa potrebama i organizacijom rada drugih vojnozdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova na određenoj teritoriji.

U okviru utvrđenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena vojnozdravstvena ustanova, odnosno sanitetska jedinica i ustanova pruža zdravstvenu zaštitu radom u jednoj ili više smena.

Stručno dežurstvo

Član 26.

U vojnozdravstvenoj ustanovi i jednici i sanitetskoj jedinici i ustanovi može da se uvede stručno dežurstvo.

Stručno dežurstvo u smislu ovog zakona podrazumeva da zdravstveni radnik mora biti prisutan u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi.

Odluku o uvođenju i obimu stručnog dežurstva na nivou vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove donosi načelnik, odnosno upravnik vojnozdravstvene ustanove, odnosno nadležni starešina sanitetske jedinice i ustanove.

Zdravstveni radnici imaju pravo na naknadu za dežurstvo u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuju naknade i druga primanja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Pripravnost i rad po pozivu

Član 27.

U vojnozdravstvenoj ustanovi i jedinici, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi može se organizovati pripravnost i rad po pozivu.

Pripravnost je poseban oblik rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u vojnozdravstvenoj ustanovi i jedinici, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pružanja hitne medicinske pomoći.

Rad po pozivu je poseban oblik rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pružanja zdravstvene zaštite.

Odluku o uvođenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi načelnik odnosno upravnik vojnozdravstvene ustanove i jedinice, odnosno nadležni starešina sanitetske jedinice i ustanove.

Zdravstveni radnik za vreme pripravnosti, odnosno rada po pozivu ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Dopunski rad

Član 28.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik na službi u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi, kao i drugo lice na službi u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice) koje radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi ili kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa svojim poslodavcem ili licem koje on ovlasti, odnosno sa drugim poslodavcem, najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Dopunski rad iz stava 1. ovog člana može se obavljati u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi u kojoj je zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice na službi sa punim radnim vremenom odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da dopunski rad ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove ili vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove u celini.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem samo uz prethodno odobrenje ministra odbrane, odnosno načelnika Generalštaba Vojske Srbije, u skladu sa zakonom kojim je uređena Vojska Srbije.

Član 29.

Zdravstvenom radniku, zdravstvenom saradniku odnosno drugom zaposlenom licu u sistemu vojnog zdravstva, koje obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom isplaćuje se naknada za obavljeni dopunski rad.

Organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika odnosno drugih zaposlenih lica u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi i način određivanja visine naknade za obavljeni dopunski rad u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi propisuje ministar odbrane.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom, ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

Praktična nastava

Član 30.

U vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi može se obavljati praktična nastava učenika i studenata zdravstvene struke, u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast obrazovanja i programima školovanja.

Kategorije lica kojima se pruža zdravstvena zaštita u sistemu vojnog zdravstva

Član 31.

Vojnozdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove pružaju zdravstvenu zaštitu:

1) korisnicima prava i drugim licima, u skladu sa ovim zakonom;

2) osiguranim licima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima;

3) osiguranim licima drugih organizacija zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima;

4) građanima i strancima, u skladu sa zakonom kojim je uređena zdravstvena zaštita u Republici Srbiji.

III         UNUTRAŠNjA ORGANIZACIJA VOJNOZDRAVSTVENE USTANOVE

Član 32.

U vojnozdravstvenoj ustanovi mogu se obrazovati organizacione jedinice, u skladu sa aktom o organizaciji i formaciji ustanova Vojske Srbije, kao i stručni organi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Rukovođenje vojnozdravstvenom ustanovom

Član 33.

Vojnozdravstvenom ustanovom rukovode: načelnik vojnozdravstvene ustanove tercijarnog nivoa i upravnik vojnozdravstvene ustanove sekundarnog, odnosno primarnog nivoa.

Vojnozdravstvena ustanova može imati i zamenika načelnika, odnosno zamenika upravnika, u skladu sa aktom o organizaciji i formaciji vojnozdravstvene ustanove.

Član 34.

Načelnik, odnosno upravnik vojnozdravstvene ustanove, kao i zamenik načelnika odnosno upravnika postavlja se na dužnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje Vojska Srbije i za svoj rad odgovara na način uređen tim zakonom.

Načelnik, odnosno upravnik vojnozdravstvene ustanove rukovodi procesom rada u vojnozdravstvenoj ustanovi i odgovoran je za zakonitost rada vojnozdravstvene ustanove.

Stručni organi vojnozdravstvene ustanove

Član 35.

U vojnozdravstvenim ustanovama mogu se formirati stručni organi, i to:

1)         stručni savet;

2)         stručni kolegijum;

3)         etički odbor;

4)         komisija za unapređenje kvaliteta rada.

Stručni organi iz stava 1. ovog člana obavljaju poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.

Sastav, način rada i druga pitanja od značaja za rad stručnih organa iz stava 1. ovog člana urediće ministar odbrane.

Vojnozdravstveni savet

Član 36.

Vojnozdravstveni savet je savetodavno telo ministra odbrane, koje se stara o razvoju i kvalitetu zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva, organizaciji sistema vojnog zdravstva i zdravstvenog osiguranja.

Sastav, način rad i druga pitanja od značaja za rad Vojnozdravstvenog saveta, uređuje ministar odbrane.

Član 37.

Nadležnost Vojnozdravstvenog saveta je da:

1)         prati razvoj zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i njihovo usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima;

2)         predlaže mere za očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja i jačanje zdravstvenog potencijala korisnika prava i drugih lica;

3)         predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih korisnika prava i drugih lica, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite;

4)         predlaže mere za funkcionisanje sistema vojnog zdravstva i zdravstvenog osiguranja zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti;

5)         daje mišljenje na predlog plana razvoja kadra sanitetske službe Vojske Srbije kroz stalni proces obrazovanja i usavršavanja u zemlji i inostranstvu;

6) daje inicijativu i predlaže mere radi sprovođenja reforme u oblasti zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i zdravstvenog osiguranja;

7)         razmatra i druga pitanja i pruža stručnu pomoć državnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u uslovima vanredne situacije, vanrednog i ratnog stanja;

 8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

IV ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM, SEKUNDARNOM I TERCIJARNOM NIVOU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I APOTEKARSKA DELATNOST

Član 38.

Zdravstvena delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite

Član 39.

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:

1)         zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje i rehabilitaciju povređenih i obolelih;

2)         preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija lica izloženih povećanom riziku obolevanja, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite;

3)         zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja;

4)         sprečavanje, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti;

5)         sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;

6)         patronažne posete i kućno lečenje;

7)         hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz;

8)         farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;

9)         zaštitu mentalnog zdravlja;

10)       palijativno zbrinjavanje;

11)       druge poslove utvrđene zakonom.

U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama nadležnim za pripremu, odnosno sprovođenje programa za očuvanje i unapređenje zdravlja.

Član 40.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite može se obavljati i specijalističko- konsultativna delatnost.

Vojnozdravstvena ustanova, odnosno sanitetska jedinica i ustanova u kojoj se obavlja specijalističko-konsultativna delatnost mora imati odgovarajuću laboratorijsku i drugu dijagnostiku.

Član 41.

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou ostvaruje se preko izabranog lekara, u skladu sa zakonom.

Izabrani lekar je:

1)         doktor medicine ili doktor specijalista opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada;

2)         doktor specijalista pedijatrije;

3)         doktor specijalista ginekologije;

4)         doktor stomatologije ili doktor specijalista dečije i preventivne stomatologije.

Izabrani lekar obavlja poslove zdravstvene zaštite u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajuće škole zdravstvene struke.

Član 42.

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite obavlja se u vojnoj ambulanti, vojnomedicinskom centru, centru vojnomedicinskih ustanova, Centralnoj vojnoj apoteci, vojnim apotekama i sanitetskim jsdinicama i ustanovama, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Vojna ambulanta

Član 43.

U vojnomedicinskom centru i sanitetskim jedinicama i ustanovama se, radi obezbeđivanja dostupnosti zdravstvene zaštite, mogu organizovati ambulante, u kojima se obavlja delatnost najmanje na nivou opšte medicine.

Na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite, u skladu sa potrebama i mogućnostima, u vojnomedicinskom centru i sanitetskim jedinicama i ustanovama može se organizovati stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti.

Vojnomedicinski centar

Član 44.

Vojnomedicinski centar je vojnozdravstvena ustanova u kojoj se obezbeđuje najmanje preventivna zdravstvena zaštita, hitna medicinska pomoć, opšta medicina, zdravstvena zaštita žena, zdravstvena zaštita dece, patronažna služba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika.

U vojnomedicinskom centru obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite i medicine rada, fizikalna medicina i rehabilitacija.

U vojnomedicinskom centru obezbeđuje se sanitetski prevoz.

U vojnomedicinskom centru može se obavljati i specijalističko-konsultativna delatnost, u skladu sa zakonom.

U vojnomedicinskom centru može se obavljati i apotekarska delatnost.

Član 45.

U vojnomedicinskom centru, zavisno od broja korisnika prava i drugih lica, kao i njihovih zdravstvenih potreba, udaljenosti najbliže vojne bolnice, odnosno postojanja drugih vojnozdravstvenih ustanova, može se obavljati i druga specijalističko- konsultativna delatnost koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem.

Centar vojnomedicinskih ustanova

Član 46.

Centar vojnomedicinskih ustanova je vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka sanitetskog obezbeđenja, odnosno sprovođenja zdravstvene zaštite na određenoj teritoriji.

U centru vojnomedicinskih ustanova može se obavljati specijalističko-konsultativna delatnost, u skladu sa zakonom.

U centru vojnomedicinskih ustanova se, radi obezbeđivanja dostupnosti zdravstvene zaštite, mogu organizovati ambulante, u kojima se obavlja delatnost najmanje na nivou opšte medicine.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite

Član 47.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva obuhvata sekundarni nivo preventivno-medicinske zaštite, specijalističko- konsultativnu i bolničku delatnost.

Specijalističko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda, kao i lečenja i rehabilitacije povređenih i obolelih, u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou.

Bolnička delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama, kao i apotekarsku delatnost u skladu sa zakonom.

Vojna bolnica

Član 48.

Vojna bolnica je vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka zdravstvene zaštite kao logističke podrške Vojsci Srbije, odnosno sanitetskog obezbeđenja u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite.

Vojna bolnica obavlja zdravstvenu delatnost, po pravilu, kao nastavak dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u vojnomedicinskom centru, odnosno kada su zbog složenosti i težine oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smeštaja i lekova.

Vojna bolnica sarađuje sa vojnomedicinskim centrom i pruža mu stručnu pomoć u sprovođenju mera primarne zdravstvene zaštite.

Stacionarna i specijalističko-konsultativna delatnost vojne bolnice čine jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu.

Vojna bolnica organizuje svoj rad tako da se najveći broj povređenih i obolelih lica ispituje i leči u polikliničkoj službi, a stacionarno lečenje pruža se obolelim i povređenim licima samo kada je to neophodno.

Vojna bolnica mora imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za produženo bolničko lečenje i negu, palijativno zbrinjavanje, kao i za lečenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna bolnica).

Član 49.

Vojna bolnica pruža zdravstvenu zaštitu licima obolelim od raznih vrsta bolesti, u skladu sa zakonom.

Vojna bolnica mora imati organizovane službe najmanje za:

1)         prijem i zbrinjavanje hitnih stanja;

2)         obavljanje specijalističko-konsultativne i stacionarne delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akušerstva i opšte hirurgije;

3)         laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnošću;

4)         anesteziologiju sa reanimatologijom;

5)         apotekarsku delatnost, u skladu sa zakonom.

Vojna bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove:

1)         sanitetski prevoz za upućivanje na tercijarni nivo;

2)         snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

3)         patološko-anatomsku delatnost.

Vojna bolnica može obavljati i specijalističko-konsultativnu delatnost iz drugih grana medicine.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Član 50.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke delatnosti, naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja, kao i apotekarsku delatnost u skladu sa zakonom.

Vojnomedicinska akademija

Član 51.

Vojnomedicinska akademija je vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka zdravstvene zaštite kao logističke podrške Vojsci Srbije, odnosno sanitetskog obezbeđenja u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Vojnomedicinska akademija objedinjava delatnost tri ili više klinika i instituta, tako da čini funkcionalnu celinu organizovanu i osposobljenu da može uspešno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na:

1)         visokospecijalizovanu specijalističko - konsultativnu i stacionarnu delatnost;

2)         obrazovno - nastavnu delatnost;

3)         naučnoistraživačku delatnost.

Vojnomedicinska akademija obavlja i apotekarsku delatnost, u skladu sa zakonom.

Vojnomedicinska akademija organizuje obavljanje dodiplomskih, poslediplomskih specijalističkih i doktorskih studija kao nastavna baza fakulteta zdravstvene struke, obavlja stručno usavršavanje profesionalnih oficira i drugih lica sa visokim obrazovanjem i organizuje osnovna, primenjena i klinička istraživanja značajna za podizanje kvaliteta lečenja, nastave i naučnog usavršavanja, osposobljavanje naučnog i nastavnog kadra iz oblasti medicine, farmacije, stomatologije, biohemije, molekularne biologije, veterine, fizičke hemije i psihologije prvenstveno od značaja za odbranu Republike Srbije.

U Vojnomedicinskoj akademiji obavlja se pripravnički staž, odnosno specijalistički i subspecijalistički staž zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Program pripravničkog, odnosno specijalističkog i subspecijalističkog staža zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zdravstvene zaštite.

U vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju Vojnomedicinska akademija može postati Centralna vojna bolnica, koja se organizuje i zadatke zdravstvene zaštite, odnosno sanitetskog obezbeđenja sprovodi u skladu sa propisima kojima se uređuju zadaci Vojske Srbije u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju.

Posebna preventivna zdravstvena zaštita

Član 52.

Posebna preventivna zdravstvena zaštita sprovodi se na primarnom, sekundarnom, i tercijarnom nivou i obuhvata:

1)         epidemiološki nadzor u Vojsci Srbije;

2)         sanitarni nadzor u Vojsci Srbije;

3)         ispitivanje i suzbijanje epidemija u Vojsci Srbije;

4)         evidenciju vodnih objekata, sanitarno-higijensku kontrolu i ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode i hrane;

5)         sanitarno-hemijske, toksikološko-hemijske, mikrobiološke i druge labora- torijske preglede;

6)         ispitivanje uslova radne sredine u Vojsci Srbije;

7)         prethodne, periodične i ciljane preglede lica koja rade na poslovima vodosnabdevanja, ishrane i na poslovima sa povećanim rizikom po zdravlje;

8)         sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u Vojsci Srbije;

9)         sanitetsko-statističku delatnost;

10)       sačinjavanje individualnih i zbirnih izveštaja i dostavljanje nadležnoj ustanovi;

11)       intervencije u vanrednim situacijama.

Zdravstvena delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite

Član 53.

Zdravstvena delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite obavlja se u organizacionoj jedinici Vojnomedicinske akademije nadležnoj za preventivnu medicinu i u sanitetskoj ustanovi koja obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti vazduhoplovne medicine.

Član 54.

Organizaciona jedinica Vojnomedicinske akademije nadležna za preventivnu medicinu preko svojih organizacionih jedinica obavlja zdravstvenu delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite u oblasti preventivne medicine.

Član 55.

Sanitetska ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti vazduhoplovne medicine obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u oblasti vazduhoplovne medicine.

Sanitetska ustanova iz stava 1. ovog člana:

1)         prati zdravstveno stanje letača i padobranaca;

2)         vrši obavezne periodične sistematske preglede u vezi sa obezbeđivanjem licence za obavljanje poslova letača i padobranaca i ocenjuje zdravstvenu sposobnost za obavljanje tih poslova;

3)         obavlja poslove medicinske ekspertize i probnih ispitivanja ispravnosti letačke i padobranske opreme;

4)         učestvuje u analizi i sprečavanju medicinskih uzroka vazduhoplovnih i padobranskih udesa i katastrofa;

5)         sprovodi naučne projekte i stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u oblasti vazduhoplovne medicine;

6)         obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Apotekarska delatnost

Član 56.

Apotekarska delatnost, u smislu ovog zakona, je zdravstvena delatnost kojom se obezbeđuje farmaceutska zdravstvena zaštita korisnika prava i drugih lica i podrazumeva snabdevanje lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava vojnozdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova, obezbeđivanjem racionalne farmakoterapije radi lečenja, poboljšanja i održavanja kvaliteta života, kao i kontinuirani proces poboljšanja upotrebe lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praćenja neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva.

Apotekarska delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja se u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

Apotekarsku delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja diplomirani farmaceut odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajućom specijalizacijom i farmaceutski tehničar sa odgovarajućom školom zdravstvene struke.

Član 57.

Apotekarska delatnost obuhvata i:

1)         unapređivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava;

2)         racionalizaciju troškova za sprovođenje utvrđenih terapijskih protokola lečenja;

3)         izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova;

4)         druge poslove apotekarske delatnosti, u skladu sa zakonom.

Apotekarska delatnost obuhvata i izradu galenskih odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.

Član 58.

Vojnozdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite obavljaju i poslove apotekarske delatnosti.

Apotekarska delatnost, u sistemu vojnog zdravstva, obavlja se u Centralnoj vojnoj apoteci i vojnim apotekama.

Vojnozdravstvene ustanove odnosno sanitetske jedinice i ustanove mogu organizovati vojne apoteke.

Vojna apoteka može imati i galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

Član 59.

Apotekarska delatnost koja se obavlja u Centralnoj vojnoj apoteci obuhvata:

1)         planiranje, prijem, smeštaj, čuvanje i izdavanje lekova lekova i medicinskih sredstava, vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama;

2)         snabdevanje korisnika prava i drugih lica lekovima i medicinskim sredstvima;

3)         obezbeđivanje lekova i medicinskih sredstava za potrebe vojnih misija Republike Srbije u inostranstvu;

4)         druge poslove, u skladu sa zakonom.

Član 60.

Apotekarska delatnost koja se obavlja u vojnoj apoteci obuhvata:

1) promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava;

2) izdavanje lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, a na osnovu planova za nabavku lekova i medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe;

3) praćenje savremenih stručnih i naučnih dostignuća u oblasti farmakoterapije i pružanje informacija o lekovima i određenim vrstama medicinskih sredstava građanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima;

4) davanje saveta za pravilnu upotrebu lekova i određenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno uputstva za njihovu pravilnu upotrebu;

5) izradu magistralnih lekova;

6) izradu galenskih lekova;

7) druge poslove, u skladu sa zakonom.

Galenski lek izrađen u vojnoj apoteci može se izdavati u toj apoteci, kao i u drugoj apoteci u skladu sa zakonom kojim se uređuju lekovi i medicinska sredstva.

V KVALITET ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, PROVERA KVALITETA STRUČNOG RADA I AKREDITACIJA

Član 61.

Kvalitet zdravstvene zaštite obezbeđuje se primenom odredaba zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita, ukoliko ovim zakonom nije drukčije propisano.

Provera kvaliteta stručnog rada

Član 62.

Provera kvaliteta stručnog rada vrši se kao unutrašnja i spoljna provera kvaliteta stručnog rada vojnozdravstvenih ustanova, odnosno sanitetskih jedinica i ustanova i zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada

Član 63.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada u vojnozdravstvenoj ustanovi sprovodi se na osnovu godišnjeg programa provere kvaliteta stručnog rada koji utvrđuje komisija za unapređenje kvaliteta rada vojnozdravstvene ustanove.

Unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada u sanitetskoj jedinici i ustanovi sprovodi se na osnovu godišnjeg programa provere kvaliteta stručnog rada koji odobrava nadležni starešina u čijem sastavu se nalazi sanitetska jedinica i ustanova.

Načelnik odnosno upravnik vojnozdravstvene ustanove odnosno nadležni starešina u čijem sastavu se nalazi sanitetska jedinica i ustanova može narediti i vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada.

Član 64.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za kvalitet stručnog rada odgovaraju pretpostavljenom starešini organizacionog dela vojnozdravstvene ustanove odnosno sanitetske jedinice i ustanove u kojoj se nalaze na službi.

Pretpostavljeni starešina iz stava 1. ovog člana za kvalitet svog rada, kao i za kvalitet stručnog rada organizacionog dela odnosno službe kojom rukovodi, odgovara načelniku odnosno upravniku vojnozdravstvene ustanove, odnosno nadležnom starešini jedinice i ustanove u kojoj se nalazi.

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada

Član 65.

Spoljna provera kvaliteta stručnog rada može biti redovna i vanredna.

Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo odbrane preko nadležne organizacione jedinice za poslove vojnog zdravstva, u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi, način i postupak za sprovođenje provere iz stava 2. ovog člana propisuje ministar odbrane.

Spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada vojnozdravstvenih ustanova za pružanje zdravstvene zaštite osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mogu vršiti zdravstveni inspektori ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u saradnji sa Inspektoratom odbrane u skladu sa propisima kojima je rulisan sistem odbrane.

Vojnozdravstvena ustanova i sanitetska jedinica i ustanova dužna je da sarađuje sa vršiocima spoljne provere kvaliteta stručnog rada i da im dostavi podatke i drugu dokumentaciju.

Akreditacija i standardizacija

Član 66.

Akreditacija i standardizacija vojnih zdravstvenih ustanova i jedinica, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, sprovodi se u skladu sa zakonom.

Deo treći

ZDRAVSTVENO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA I OBEZBEĐIVANjE I SPROVOĐENjE ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Član 67.

Zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Fondu.

Član 68.

Prava iz zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi niti se mogu nasleđivati.

Novčana naknada koja je dospela za isplatu, a ostala je neisplaćena usled smrti lica obuhvaćenog zdravstvenim osiguranjem može se nasleđivati.

Član 69.

Sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos), kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom, osim za druga lica, za koja se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Član 70.

Zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti i osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada.

II KATEGORIJE LICA KOJIMA SE OBEZBEĐUJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Vojni osiguranici i druga lica

Član 71.

Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se vojnim osiguranicima.

Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i drugim licima, u skladu sa ovim zakonom.

Članovi porodice

Član 72.

Prava iz zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se članovima porodice vojnih osiguranika, ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika u skladu sa zakonom i ukoliko osiguranje ne ostvaruju po drugom osnovu.

Članovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1)         članovi uže porodice (supružnik, vanbračni partner, dete, usvojenik, pastorak i hranjenik);

2)         članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i sestre koje vojni osiguranik izdržava u smislu propisa koji uređuje porodične odnose i propisa koji uređuju oblast socijalne zaštite).

Član 73.

Supružnik, odnosno vanbračni partner vojnog osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja dok je sa vojnim osiguranikom u braku, odnosno vanbračnoj zajednici, u skladu sa propisom koji uređuje porodične odnose.

Bivši supružnik, odnosno bivši vanbračni partner vojnog osiguranika kome je sudskom odlukom utvrđeno pravo na izdržavanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja, dok traje obaveza izdržavanja.

Član 74.

Dete vojnog osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života.

Dete iz stava 1. ovog člana koje je zbog bolesti prekinulo školovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi školovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrđene u stavu 1. ovog člana, ali najduže onoliko vremena koliko je trajao prekid školovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida školovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija, u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samostalan život i rad, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego što isteknu rokovi za školovanje, ima prava iz zdravstvenog osiguranja i za vreme dok ta nesposobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad, u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana, ima prava iz zdravstvenog osiguranja dok ta nesposobnost traje ako ga vojni osiguranik izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.

Usvojenik vojnog osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja pod istim uslovima kao i dete.

Pastorak, odnosno hranjenik vojnog osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja pod istim uslovima kao dete, samo ako to pravo ne može da ostvari kao član porodice svojih roditelja, u skladu sa zakonom.

Član 75.

Članovi šire porodice iz člana 72. stav 2. tačka 2) ovog zakona koje vojni osiguranik izdržava u skladu sa propisom koji uređuje porodične odnose imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ako su navršili 65 godina života, ili ako su mlađi ali su nesposobni za privređivanje, a ta nesposobnost odgovara potpunom gubitku radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Braća, sestre i unučad vojnog osiguranika, do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života, imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ukoliko ih vojni osiguranik izdržava, u smislu propisa koji uređuje oblast porodične zaštite i propisa koji uređuju oblast socijalne zaštite.

Druga lica

Član 76.

Druga lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u obimu utvrđenom ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona za:

1)         sve oblike preventivne medicinske zaštite;

2)         lekarske preglede, lečenje i druge vrste medicinske pomoći;

3)         lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja;

4)         davanje lekova, pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;

5)         prevenciju, negu i lečenje oboljenja zuba i usta;

6)         zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;

7)         medicinska sredstva (medicinsko-tehnička pomagala i implantate);

8) produžena medicinska rehabilitacija u specijalizovanim ustanovama.

Član 77.

Druga lica po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za povrede ili oboljenja koja su dobili za vreme službe u Vojsci Srbije, koja su neposredna posledica vršenja vojne službe, ako to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu.

Lica iz stava 1. ovog člana kod kojih se pojavi oboljenje po otpuštanju iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu ako u roku od dva meseca od dana otpuštanja iz Vojske Srbije prijave to oboljenje organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane nadležnoj za vojnu obavezu prema mestu prebivališta i ako nadležna vojnolekarska komisija utvrdi da je oboljenje nastalo za vreme službe u Vojsci Srbije.

Nadležna vojnolekarska komisija iz stava 2. ovog člana je:

1)         niža vojnolekarska komisija - za vojnike na služenju vojnog roka, za lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire i lica u rezervnom sastavu;

2)         viša vojnolekarska komisija - za učenike i kadete vojnoškolskih ustanova.

Član 78.

Druga lica koja zbog pogoršanja oboljenja koje su imali pre stupanja u Vojsku Srbije budu otpušteni iz Vojske Srbije imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za to oboljenje do izlečenja, odnosno do stabilizacije oboljenja, a najduže do 12 meseci od dana otpuštanja iz Vojske Srbije ako je pogoršanje oboljenja posledica vršenja vojne službe i ako pravo na zdravstvenu zaštitu ne ostvaruju po drugom osnovu.

III PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA I DRUGA PRAVA

Prava iz zdravstvenog osiguranja

Član 79.

Prava iz zdravstvenog osiguranja su:

1)         pravo na zdravstvenu zaštitu;

2)         pravo na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica (u daljem tekstu: pravo na naknadu plate);

3)         pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada putnih troškova).

Druga prava

Član 80.

Druga prava utvrđena ovim zakonom su:

1)         pravo na pogrebne troškove korisniku vojne penzije, u slučaju smrti člana uže porodice;

2)         pravo na solidarnu pomoć, u slučaju smrti korisnika vojne penzije.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Član 81.

Zdravstvena zaštita koja se ovim zakonom obezbeđuje obuhvata:

1)         lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja i utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za rad na određenom radnom mestu;

2)         preduzimanje stručnih medicinskih mera za unapređivanje zdravstvenog stanja odnosno sprečavanja oboljenja (vakcinacije i druge imunizacije, hemioprofilaksa, saniranje kliconoštva, dezinfekcija i druge zaštitne mere u stanu kada su medicinski indikovane usled pojave zaraznih bolesti i dr.);

3)         lekarske preglede, lečenje i druge vrste medicinske pomoći;

4)         preglede i lečenje u vezi sa planiranjem porodice, trudnoćom, dijagnostiku i lečenje steriliteta;

5)         sprovođenje mera radi otkrivanja i sprečavanja oboljenja od profesionalnih bolesti i sprečavanja nesreća na poslu;

6)         medicinsku rehabilitaciju u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi i u drugoj specijalizovanoj ustanovi za medicinsku rehabilitaciju;

7)         prevenciju, negu i lečenje bolesti zuba i usta;

8)         davanje lekova i pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;

9)         zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;

10)       medicinska sredstva (medicinsko-tehnička pomagala i implantate).

Ministar odbrane, opštim aktom uređuje indikacije za ostvarivanje medicinske rehabilitacije iz stava 1. tačka 6) ovog člana, dužinu trajanja medicinske rehabilitacije, kao i način i uslove za ostvarivanje medicinske rehabilitacije.

Ministar odbrane, opštim aktom utvrđuje vrste medicinsko-tehničkih pomagala, indikacije, trajanje i obnavljanje, kao i način i uslove ostvarivanja prava na medicinsko-tehnička pomagala, odnosno vrstu implantata, indikacije, trajanje i obnavljanje, kao i način i uslove ostvarivanja prava na implantate.

Učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite

Član 82.

Pri korišćenju zdravstvene zaštite može se predvideti učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite (participacija).

Iznos participacije i oslobađanja od participacije propisuje ministar odbrane, uz saglasnost Vlade.

Vojnozdravstvena ustanova i sanitetska jedinica i ustanova, odnosno druga zdravstvena ustanova dužna je da korisniku prava izda potvrdu, odnosno račun za naplaćenu participaciju.

Sredstva ostvarena participacijom predstavljaju prihod Fonda.

Ostvarivanje zdravstvene zaštite

Član 83.

Korisnici prava i druga lica ostvaruju zdravstvenu zaštitu u vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama.

Korisnici prava i druga lica mogu da ostvare zdravstvenu zaštitu i u civilnim zdravstvenim ustanovama:

1)         ako u mestu službovanja odnosno stanovanja nema vojne zdravstvene ustanove, odnosno sanitetske jedinice i ustanove;

2)         ako vojna zdravstvena ustanova, odnosno sanitetska jedinica i ustanova ne može da pruži potreban oblik zdravstvene zaštite;

3)         u hitnim slučajevima radi otklanjanja neposredne opasnosti po život;

4)         u slučajevima utvrđenim ugovorom sa nadležnom organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Zdravstvena zaštita iz stava 2. ovog člana, osim u hitnim slučajevima, ostvaruje se po uputu nadležnog lekara vojne ili civilne zdravstvene ustanove u ustanovama iz akta Vlade kojim je utvrđen Plan mreže zdravstvenih ustanova i drugim civilnim zdravstvenim ustanovama, sa kojima postoji zaključen ugovor, u skladu sa zakonom.

U hitnim slučajevima zdravstvena zaštita ostvaruje se bez uputa u najbližu vojnu ili civilnu zdravstvenu ustanovu, u skladu sa zakonom.

Ministar odbrane bliže uređuje način i uslove ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu.

Naknada troškova za pruženu zdravstvenu zaštitu

Član 84.

Radi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, Fond može zaključiti ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Troškove za zdravstvenu zaštitu pruženu osiguranim licima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama, nadoknađuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, u skladu sa ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Troškove za zdravstvenu zaštitu pruženu korisnicima prava i drugim licima u civilnim zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, nadoknađuje Fond, u skladu sa ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Radi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, Fond može da zaključi ugovor i sa civilnim zdravstvenim ustanovama koje nisu u Planu mreže zdravstvenih ustanova.

Korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu

Član 85.

Profesionalnom vojnom licu koji se nalazi na službi, stručnom usavršavanju ili školovanju u inostranstvu obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja se po ovom zakonu obezbeđuje profesionalnom vojnom licu u Republici Srbiji, ukoliko odredbama međunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju nije drugačije određeno.

Zdravstvena zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i članovima uže porodice profesionalnog vojnog lica, dok s njim borave u inostranstvu i to:

1)         ako je profesionalno vojno lice na službi u inostranstvu duže od šest meseci, zdravstvena zaštita se obezbeđuje u obimu u kojem se obezbeđuje i vojnom osiguraniku od koga oni izvode prava iz zdravstvenog osiguranja, za sve vreme za koje se zdravstvena zaštita obezbeđuje vojnom osiguraniku;

2)         ako je profesionalno vojno lice na službi u inostranstvu do šest meseci, obezbeđuje se neophodna zdravstvena zaštita.

Neophodna zdravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, obuhvata zdravstvenu zaštitu koja je odgovarajuća, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno lečenje bolesti ili povrede korisnika prava, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pružena, na zahtev korisnika prava ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja korisnika prava u povoljniji položaj u odnosu na druge korisnike prava, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu ili zdravstvenog radnika.

Neophodnu zdravstvenu zaštitu u postupku ostvarivanja prava utvrđuje nadležni stručno-medicinski organ.

Član 86.

Korisnik prava za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.) ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život korisnika prava.

Pravo na korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. ovog člana ima korisnik prava ako je pre odlaska u inostranstvo dobio potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda).

Potvrda se izdaje na obrascu na kojem je odštampano i detaljno objašnjenje o načinu i uslovima za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu.

Uslove za izdavanje potvrde, način izdavanja, rok važenja i obrazac potvrde propisuje Fond.

Član 87.

Korisnik prava kome je za vreme boravka u inostranstvu pružena hitna medicinska pomoć, a koje je boravilo u inostranstvu bez izdate potvrde, nema pravo na naknadu troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu.           

Troškove hitne medicinske pomoći pružene korisniku prava u državi sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju kojim su obuhvaćeni korisnici prava, koji je boravio u toj državi bez prethodno izdate potvrde, plaća Fond, a snosi ih korisnik prava po podnetom zahtevu za naknadu troškova od strane Fonda.

Član 88.

Ukoliko korisnik prava za vreme boravka u državi sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju ili u državi sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju kojim nisu obuhvaćeni korisnici prava, koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pod uslovima propisanim ovim zakonom, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.

Opravdanost bolničkog lečenja iz stava 1. ovog člana ceni nadležna vojnolekarska komisija.

Član 89.

Korisnik prava ostvaruje u inostranstvu pravo na nabavku lekova, medicinsko- tehničkih pomagala i implantata koji su neophodni u slučaju hitne medicinske pomoći u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Član 90.

Iz sredstava zdravstvenog osiguranja nadoknađuju se troškovi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u državi sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju ili u državi sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju kojim nisu obuhvaćeni korisnici prava najviše do iznosa troškova za korišćenje tih prava u Republici Srbiji, pod uslovima propisanim ovim zakonom, a na osnovu nalaza, ocene i mišljenja nadležne vojnolekarske komisije.

Za lica iz člana 85. ovog zakona Fond refundira troškove za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu u punom iznosu.

Upućivanje na lečenje u inostranstvo

Član 91.

Korisniku prava može se odobriti lečenje, sprovođenje dijagnostičkih postupaka, odnosno uspostavljanje dijagnoze u inostranstvu na teret sredstava zdravstvenog osiguranja za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, odnosno za dijagnostičke postupke koji se ne mogu sprovoditi u Republici Srbiji, odnosno za uspostavljanje dijagnoze koja se ne može uspostaviti u Republici Srbiji, a u državi u koju se korisnik prava upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog oboljenja, stanja ili povrede, odnosno za sprovođenje dijagnostičkih postupaka, odnosno za uspostavljanje dijagnoze.

Korisniku prava može se na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, odboriti i nabavka leka u inostranstvu.

Ministar odbrane, opštim aktom uređuje uslove i način, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje, sprovođenje dijagnostičkih postupaka, odnosno uspostavljanje dijagnoze, odnosno nabavka leka u inostranstvu.

Pravo na naknadu plate

Član 92.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad pripada profesionalnom vojnom licu, ako je zdravstveno stanje profesionalnog vojnog lica, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je profesionalno vojno lice sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade plate, i to ako je privremeno sprečen za rad:

1)         usled bolesti ili povrede van rada;

2)         usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

3)         zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;

4)         zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

5)         zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

6)         zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;

7)         jep je određen za pratioca bolesnog, odnosno povređenog osiguranog lica upućenog na lečenje ili pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktom Fonda.

Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručno-medicinski organ, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Član 93.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad u slučajevima iz člana 92. ovog zakona pripada od prvog dana sprečenosti za rad pa sve dok ta sprečenost traje, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi profesionalno vojno lice primao platu, u skladu sa zakonom.           

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je privremena sprečenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada plate pripada profesionalnom vojnom licu od prvog dana privremene sprečenosti za rad, i posle prestanka radnog odnosa profesionalnog vojnog lica, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni stručno-medicinskog organa.

Privremena sprečenost za rad traje dok izabrani lekar, odnosno vojnolekarska komisija ne utvrdi da je uspostavljena sposobnost za profesionalnu vojnu službu ili dok se rešenjem nadležnog organa ne utvrdi da postoji invaliditet, u skladu sa zakonom.

Član 94.

U slučaju iz člana 92. stav 1. tačka 5) ovog zakona profesionalnom vojnom licu pripada naknada plate ukoliko je član uže porodice mlađi od sedam godina života ili ukoliko je stariji, ali je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, kao i u drugim slučajevima čiju opravdanost ceni izabrani lekar, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana za člana uže porodice mlađeg od sedam godina, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do sedam dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, niža vojnolekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, kao i u drugim slučajevima, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života.

U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja, viša vojnolekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu plate zbog nege člana uže porodice.

Produženje prava na naknadu plate iz stava 3. ovog člana ocenjuje viša vojnolekarska komisija na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni slučaj, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege deteta pripada profesionalnom vojnom licu ako su oba roditelja deteta zaposlena, ako dete ima samo jednog roditelja ili ako jedan od roditelja nije zaposlen, ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.

Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege deteta pod istim uslovima kao roditelju, pripada i profesionalnom vojnom licu koji je usvojitelj, hranitelj, očuh ili maćeha detetu.

Član 95.

Povredom na radu i profesionalnom bolešću smatraju se povrede i bolesti utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Član 96.

Profesionalnom vojnom licu ne pripada naknada plate, odnosno obustavlja mu se isplata naknade plate za vreme privremene sprečenosti za rad:

1)         ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;

2)         ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci;

3)         ako namerno sprečava ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4)         ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;

5)         ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv vojnolekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na vojnolekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;

6)         ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;

7)         ako bez dozvole stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako stručno-medicinski organ utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;

8)         ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način.

Profesionalnom vojnom licu ne pripada naknada plate od dana kada su utvrđene okolnosti iz stava 1. ovog člana, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.

Naknada plate ne pripada profesionalnom vojnom licu na izdržavanju kazne zatvora i profesionalnom vojnom licu prema kome se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

Ako se činjenice iz stava 1. ovog člana utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu plate, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu plate, isplata naknade plate se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Povezivanje privremene sprečenosti za rad

Član 97.

U slučaju da je profesionalno vojno lice privremeno sprečeno za rad iz jednog od razloga iz člana 92. ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 92. ovog zakona, dani privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

U slučaju da je profesionalno vojno lice privremeno sprečeno za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

U slučaju da je profesionalno vojno lice privremeno sprečeno za rad zbog iste ili dve različite bolesti ili povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, izabrani lekar je dužan da profesionalno vojno lice uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, osim u slučaju iz člana 94. stav 3. ovog zakona.

U slučaju iz stava 2. ovog člana izabrani lekar dužan je da profesionalno vojno lice uputi na vojnolekarsku komisiju po isteku 30 dana ukupne sprečenosti za rad.

U slučaju iz stava 3. ovog člana izabrani lekar dužan je da profesionalno vojno lice uputi na vojnolekarsku komisiju ako je bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana prve sprečenosti za rad.

Obavezno upućivanje profesionalnog vojnog lica na ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu pred organizacijom nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje

Član 98.

Starešina na položaju komandanta bataljona, njemu ravnom ili višem položaju, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica, dužan je da vojnog osiguranika bez odlaganja uputi nadležnom organu za ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ako oceni da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja vojnog osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje sposobnosti za profesionalnu vojnu službu.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je profesionalno vojno lice u poslednja 24 meseca bilo sprečeno za rad 12 meseci sa prekidima, nadležna vojnolekarska komisija, dužna je da ga sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, u skladu sa zakonom.

Profesionalno vojno lice dužno je da u roku od 15 dana od dana upućivanja nadležnom organu podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i da o tome pismenim putem obavesti Fond u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Zahtev i obaveštenje iz stava 3. ovog člana može podneti i član uže porodice ili drugo lice sa kojim profesionalno vojno lice živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako profesionalno vojno lice živi samo, zahtev i obaveštenje iz stava 3. ovog člana dužno je da podnese u roku od 15 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da podnese zahtev.

Član 99.

Kada je profesionalno vojno lice u toku privremene sprečenosti za rad upućeno nadležnom organu iz člana 98. ovog zakona, ima pravo na naknadu plate iz sredstava zdravstvenog osiguranja najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka pred nadležnom organizacijom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ukoliko se potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu utvrdi pre isteka roka od 60 dana od dana podnošenja zahteva, naknada plate se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja do dana utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, a nakon tog dana naknada plate se obezbeđuje iz sredstava organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ako organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ne odluči po zahtevu iz člana 98. stav 3. ovog zakona u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva profesionalno vojno lice, počev od 61-og dana ima pravo na naknadu plate koju obezbeđuje nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih sredstava.

Ako nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ne obezbedi naknadu plate profesionalnom vojnom licu počev od 61-og dana, naknada plate obezbeđuje se iz sredstava zdravstvenog osiguranja, a potraživanje isplaćene naknade plate od nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje dospeva isplatom naknade plate profesionalnom vojnom licu, a povraćaj isplaćene naknade vrši se prema odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Član 100.

Za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, profesionalnom vojnom licu koji je upućen nadležnom organu za ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade plate, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni vojnolekarska komisija, na predlog izabranog lekara, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, a do dana dobijanja rešenja iz člana 99. ovog zakona.

Osnov za obračun naknade plate

Član 101.

Osnov za obračun naknade plate (u daljem tekstu: osnov za naknadu plate), bez obzira da li se naknada plate isplaćuje iz sredstava poslodavca ili iz sredstava zdravstvenog osiguranja, čini plata koju bi profesionalno vojno lice, da nije nastupila privremena sprečenost za rad, ostvarilo u mesecu za koji se vrši isplata naknade plate.

U platu iz stava 1. ovog člana uračunava se i uvećanje plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad).

Član 102.

Osnov za naknadu plate ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju se plaća doprinos, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Visina naknade plate

Član 103.

Visina naknade plate koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučajevima iz člana 92. stav 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 95% od osnova za naknadu plate, a u slučajevima iz člana 92. stav 1. tač. 2), 3), i 6), kao i u slučaju iz člana 94. stav 3. ovog zakona iznosi 100% od osnova za na naknadu plate.

U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade plate obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu plate, s tim što se iz sredstava zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu plate, a iznos od 35% od osnova za naknadu plate iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu plate, iz stava 2. ovog člana, prenose se Fondu koji u ime i za račun budžeta Republike Srbije uplaćuje ta sredstva Ministarstvu odbrane na račun izvršenja budžeta Republike Srbije.

Član 104.

Visina naknade plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade plate.

Naknada plate u posebnim slučajevima

Član 105.

Kada stručno-medicinski organ za vreme privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad za profesionalno vojno lice bio koristan za brže uspostavljanje sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, može odrediti da profesionalno vojno lice radi sa skraćenim radnim vremenom određeno vreme, a najmanje četiri časa dnevno.

Rad sa skraćenim radnim vremenom iz stava 1. ovog člana može trajati najduže tri meseca, neprekidno ili sa prekidima u toku 12 meseci, od dana početka rada sa skraćenim radnim vremenom.

Ministarstvo odbrane obezbeđuje ostvarivanje rada sa skraćenim radnim vremenom u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Član 106.

Vojnom osiguraniku koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim vremenom, u skladu sa članom 105. ovog zakona, naknada plate pripada za vreme koje predstavlja razliku između punog radnog vremena i vremena provedenog na radu.

Obezbeđivanje isplate naknade plate

Član 107.

Naknada plate za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 92. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje Ministarstvo odbrane iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu plate obezbeđuje Fond.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknada plate obezbeđuje se profesionalnom vojnom licu iz sredstava zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, kao i u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od tri godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknadu plate u slučaju privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje Ministarstvo odbrane, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Za profesionalno vojno lice kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknadu plate obezbeđuje Fond, od dana prestanka radnog odnosa.

Član 108.

Ministarstvo odbrane isplaćuje i naknadu plate profesionalnom vojnom licu koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja i iz sredstava budžeta Republike Srbije koja se prenose Fondu, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo odbrane vrši obračun naknade plate iz stava 1. ovog člana u skladu sa ovim zakonom i dostavlja Fondu zahtev za prenos sredstava Ministarstvu odbrane na račun izvršenja budžeta Republike Srbije.

Prenos sredstava iz stava 2. ovog člana Fond je dužan da izvrši u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Sredstva iz stava 3. ovog člana koja ne isplati profesionalnom vojnom licu u roku od 30 dana od dana njihovog prijema Ministarstvo odbrane je dužno da vrati Fondu.

Sredstva iz stava 4. ovog člana ne mogu biti predmet izvršenja, osim za svrhu iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo odbrane može iz svojih sredstava isplatiti naknadu plate i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja i iz sredstava budžeta Republike Srbije koja se prenose Fondu, s tim da je Fond dužan da isplaćene iznose nadoknadi u roku od 30 dana od dana predaje zahteva Fondu.

Pravo na naknadu putnih troškova

Član 109.

Naknada putnih troškova obuhvata:

1) naknadu troškova prevoza;

2) naknadu troškova smeštaja za vreme boravka u drugom mestu u Republici Srbiji;

3) naknadu troškova smeštaja i ishrane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu.

Naknada putnih troškova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona, pripada korisniku prava i drugom licu za vreme putovanja i boravka u drugom mestu, odnosno inostranstvu, ako je:

1)         od izabranog lekara, vojnolekarske komisije, vojnozdravstvene ustanove, sanitetske jedinice i ustanove ili civilne zdravstvene ustanove pozvan ili upućen u drugo mesto u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu;

2)         iz mesta u kojem je na službi, odnosno iz mesta boravka u kojem nema lekara morao da putuje do najbližeg lekara ili zdravstvene ustanove u drugom mestu radi lekarskog pregleda ili lečenja;

3) upućen na lečenje u inostranstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Naknada troškova iz stava 1. tačka 2) ovog člana pripada korisniku prava i drugom licu ako zbog ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, mora da prenoći u drugom mestu u Republici Srbiji, van zdravstvene ustanove.

Na teret sredstava zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se troškovi prevoza posmrtnih ostataka korisnika prava do mesta stanovanja, ako je korisniku prava izvršeno uzimanje organa radi presađivanja u zdravstvenoj ustanovi koja nije u mestu stanovanja korisnika prava.

Član 110.

Naknada putnih troškova pripada i pratiocu korisnika prava i pratiocu drugog lica, ako je po oceni izabranog lekara, vojnolekarske komisije, vojnozdravstvene ustanove, sanitetske jedinice i ustanove ili civilne zdravstvene ustanove korisniku prava ili drugom licu potreban pratilac za vreme putovanja i boravka u drugom mestu u Republici Srbiji, odnosno inostranstvu.

Naknada putnih troškova pripada i licu koje nije korisnik prava, ukoliko je to lice davalac organa, ćelija i tkiva za potrebe ostvarivanja zdravstvene zaštite korisnika prava i drugog lica, odnosno njegovom pratiocu, ako je po oceni izabranog lekara, vojne lekarske komisije, vojnozdravstvene ustanove, sanitetske jedinice i ustanove ili civilne zdravstvene ustanove tom licu potreban pratilac za vreme putovanja i boravka u drugom mestu u Republici Srbiji, odnosno inostranstvu, ukoliko to pravo ne ostvaruje po drugom propisu.

Fond opštim aktom bliže uređuje uslove i način ostvarivanja prava na naknadu putnih troškova, kao i način utvrđivanja visine naknade.

Pravo na naknadu pogrebnih troškova

Član 111.

U slučaju smrti člana uže porodice, korisniku vojne penzije može ostvariti pravo na naknadu pogrebnih troškova, ukoliko to pravo nije ostvario po drugom propisu.

Fond opštim aktom propisuje način ostvarivanja prava na naknadu pogrebnih troškova iz stava 1. ovog člana.

Naknadu pogrebnih troškova iz stava 1. ovog člana isplaćuje Fond, prema specifikaciji komunalnog preduzeća, a najviše do visine koju organizacija nadležna za penzijsko i invalidsko osiguranje isplaćuje u slučaju smrti korisnika penzije.

Pravo na solidarnu pomoć

Član 112.

U slučaju smrti korisnika vojne penzije, članovi njegove uže porodice, odnosno članovi njegove šire porodice ako ih je korisnik vojne penzije izdržavao do svoje smrti, mogu ostvariti pravo na solidarnu pomoć u jednokratnom iznosu u visini dvostruke penzije koja je korisniku vojne penzije pripadala za poslednji mesec pre smrti.

Ako ima više članova porodice koji imaju pravo na solidarnu pomoć, iznos iz stava 1. ovog člana deli se na jednake delove između tih članova porodice.

Fond opštim aktom propisuje način ostvarivanja prava na solidarnu pomoć iz stava 1. ovog člana.

Solidarnu pomoć iz stava 1. ovog člana isplaćuje Fond.

Zastarelost prava i zastarelost potraživanja

Član 113.

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na novčane naknade iz zdravstvenog osiguranja, odnosno drugih prava utvrđenih ovim zakonom zastareva u roku od tri godine od događaja koji predstavlja osnov za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno drugih prava utvrđenih ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Novčano potraživanje iz stava 1. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana kada je potraživanje utvrđeno.

IV UTVRĐIVANjE SVOJSTVA KORISNIKA PRAVA I DRUGOG LICA I OSTVARIVANjE PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Utvrđivanje svojstva korisnika prava i drugog lica

Član 114.

Svojstvo korisnika prava utvrđuje Fond.

Svojstvo drugog lica utvrđuje Ministarstvo odbrane.

Ako korisnik vojne penzije ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom, prioritetni osnov osiguranja, po kome korisnik vojne penzije ostvaruje prava iz zdravstvenog osiguranja, je osnov propisan ovim zakonom.

Svojstvo korisnika prava stiče se danom nastanka osnova po kome je to svojstvo utvrđeno.

Svojstvo korisnika prava prestaje danom prestanka osnova po kojem je to svojstvo utvrđeno.

Član 115.

Licu kome je utvrđeno svojstvo korisnika prava Fond izdaje ispravu o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: isprava o osiguranju), kojom se dokazuje svojstvo vojnog osiguranika, odnosno osiguranog lica.

Licu kome je utvrđeno svojstvo drugog lica Ministarstvo odbrane izdaje ispravu za korišćenje zdravstvene zaštite, kojom se dokazuje svojstvo drugog lica.

Isprava o osiguranju iz stava 1. ovog člana je i zdravstvena kartica koja sadrži prostor za kontaktni mikrokontroler (ČIP) i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose svi vidljivi podaci na ispravi o osiguranju, kao i podaci koji se vode u matičnoj evidenciji u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Vidljivi podaci su: ime, prezime, datum rođenja, lični broj osiguranika (LBO), broj zdravstvene kartice i serijski broj ČIP-a.

Vidljivi podaci iz stava 4. ovog člana napisani su i Brajevim pismom za slepa i slabovida lica.

ČIP sadrži sledeće identifikacione podatke o vojnom osiguraniku: ime, ime jednog roditelja, prezime, adresa (ulica i broj, mesto i opština), jedinstveni matični broj građana (JMBG), odnosno evidencioni broj za strane državljane, datum rođenja, LBO, pol, osnov osiguranja, podatke o obvezniku plaćanja doprinosa.

ČIP sadrži sledeće podatke o osiguranom licu - članu porodice vojnog osiguranika: ime, ime jednog roditelja, prezime, adresa (ulica i broj, mesto i opština), JMBG, odnosno evidencioni broj za strane državljane, datum rođenja, LBO, pol, identifikacione podatke o vojnom osiguraniku iz stava 6. ovog člana, osnov osiguranja.

Podaci koje sadrži ČIP koriste se samo u slučaju da nema tehničkih mogućnosti za pristup podacima iz matične evidencije.

Troškove izdavanja isprave o osiguranju snosi Fond, osim u slučaju gubitka i oštećenja isprave, u kom slučaju troškove izdavanja snosi korisnik prava.

Troškove izdavanja isprave za korišćenje zdravstvene zaštite snosi Ministarstvo odbrane.

Fond propisuje sadržaj i oblik isprave o osiguranju, visinu troškova izdavanja isprave o osiguranju, kao i sadržaj i oblik isprave za korišćenje zdravstvene zaštite.

Ispravu o osiguranju tehnički izrađuje Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Matična evidencija o korisnicima prava i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja

Član 116.

Svojstvo korisnika prava utvrđuje se na osnovu podataka koji se vode u matičnoj evidenciji o vojnim osiguranicima, osiguranim licima, obveznicima plaćanja doprinosa i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: matična evidencija) koju uspostavlja i organizuje Fond.

Član 117.

U matičnoj evidenciji vode se podaci o vojnim osiguranicima, odnosno osiguranim licima, obveznicima plaćanja doprinosa i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Matična evidencija vodi se po propisanim metodološkim principima.

Podaci se unose u matičnu evidenciju prema propisanom kodeksu šifara.

Podaci se unose u matičnu evidenciju na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima koje se mogu dostavljati i putem sredstava za elektronsku obradu podataka.

Metodološke principe za vođenje matične evidencije, kodeks šifara, kao i druga pitanja od značaja za vođenje matične evidencije propisuje Fond.

Član 118.

Matična evidencija uspostavlja se unošenjem podataka o korisniku prava, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom.

Član 119.

U matičnu evidenciju unose se podaci o:

1)         vojnim osiguranicima;

2)         osiguranim licima;

3)         obveznicima plaćanja doprinosa;

4)         korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Obveznik plaćanja doprinosa, odnosno podnosilac prijave na osiguranje je Ministarstvo odbrane za profesionalna vojna lica, odnosno organizacija nadležna za penzijsko i invalidsko osiguranje za korisnike vojne penzije.

Podnosilac prijave na osiguranje za osigurana lica je vojni osiguranik.

Obrada podataka iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Podaci iz stava 1. tačka 4) ovog člana vode se odvojeno od drugih podataka i te podatke može unositi, odnosno njima rukovati za to posebno ovlašćeno lice Fonda, u skladu sa zakonom.

Član 120.

U matičnu evidenciju unose se sledeći podaci o vojnim osiguranicima:

1)         prezime i ime;

2)         JMBG;

3)         LBO;

4)         pol;

5)         dan, mesec i godina rođenja;

6)         zanimanje;

7)         školska sprema;

8)         osnov osiguranja;

9)         datum sticanja, odnosno prestanka svojstva vojnog osiguranika i promene u toku osiguranja;

10)       obveznik plaćanja doprinosa;

11)       plate, naknade plate i druga primanja i naknade koje služe za utvrđivanje osnovice osiguranja na koju se obračunava i plaća doprinos;

12)       visina uplaćenog doprinosa;

13)       adresa prebivališta;

14)       naziv poslodavca, registarski broj poslodavca, šifra delatnosti i adresa sedišta poslodavca;

15)       državljanstvo.

Za osigurana lica, pored podataka o vojnom osiguraniku iz stava 1. ovog člana, unose se i sledeći podaci:

1)         prezime i ime;

2)         JMBG;

3)         LBO;

4)         pol;

5)         dan, mesec i godina rođenja;

6)         srodstvo sa vojnim osiguranikom;

7)         adresa prebivališta;

8)         zanimanje;

9)         državljanstvo.

U matičnu evidenciju unose se i podaci o povredi na radu, odnosno profesionalnoj bolesti vojnog osiguranika koji je profesionalno vojno lice.

Član 121.

U matičnu evidenciju unose se i podaci propisani zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti zdravstva, a koji se odnose na korisnike prava.

U matičnu evidenciju unose se i podaci o korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a naročito o:

1)         vrsti prava iz zdravstvenog osiguranja koja se obezbeđuju vojnom osiguraniku i osiguranom licu;

2)         pruženim zdravstvenim uslugama;

3)         novčanim naknadama;

4)         medicinsko-tehničkim pomagalima i implantatima;

5)         lekovima izdatim na recept;

6)         godišnjem iznosu plaćenih participacija;

7)         izabranom lekaru;

8)         ostvarivanju prava pred vojnolekarskim komisijama;

9)         ostvarivanju prava u vezi sa profesionalnom bolešću ili povredom na radu vojnog osiguranika koji je profesionalno vojno lice.

Fond opštim aktom propisuje i posebne obrasce za vođenje evidencije o ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja (potvrde, račune i drugu specifičnu dokumentaciju, koja nije propisana zakonom kojim se uređuju evidencije u oblasti zdravstva).

U matičnu evidenciju unose se i podaci o civilnim zdravstvenim ustanovama sa kojim je Fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava zdravstvenog osiguranja.

Član 122.

Fond vrši uvid u podatke i pribavlja podatke o korisnicima prava iz člana 120. stav 1. i 2. ovog zakona iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i registara, odnosno službenih evidencija drugih državnih organa i organizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava, kao i na drugi način, u skladu sa zakonom.

Fond omogućava uvid u podatke i dostavlja podatke o korisnicima prava iz člana 120. stav 1. i 2. ovog zakona, radi ostvarivanja njihovih prava, drugim državnim organima i organizacijama i to preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i drugih registara i evidencija, u skladu sa zakonom.

Član 123.

U prijave podataka za matičnu evidenciju podaci se unose samo na osnovu javnih isprava i evidencija propisanih zakonom.

Član 124.

Za tačnost podataka unesenih u prijave podataka za matičnu evidenciju odgovoran je podnosilac prijave.

Fond je dužan da proveri tačnost podataka unesenih u prijave podataka za matičnu evidenciju, da zahteva dokaze i vrši uvid u evidencije i dokumentaciju na kojima se zasnivaju podaci uneseni u prijave, kao i da, po potrebi, pribavi podatke.

Podnosilac prijave dužan je da korisniku prava daje obaveštenja odnosno podatke od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i da Fondu pruži dokaze i omogući uvid u evidenciju i dokumentaciju.

Član 125.

Svojstvo korisnika prava za koja je podneta prijava na osiguranje utvrđuje se uvođenjem u matičnu evidenciju i potvrdom prijema na obrascu prijave na osiguranje.

Prilikom prijema prijave na osiguranje vrši se provera podataka sadržanih u prijavi i zahtevaju dokazi na kojima se ti podaci zasnivaju.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i prilikom prijema promene u osiguranju, odnosno prijema odjave sa osiguranja.

Podnosilac prijave je dužan da licu za koje je podneo prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju odnosno odjavu sa osiguranja preda fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, promene odnosno odjave, u roku od osam dana od dana njenog izdavanja.

Ako se na osnovu podnesene prijave na osiguranje utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje svojstva korisnika prava, podnosiocu prijave izdaje se rešenje.

Član 126.

Ako prilikom provere podataka Fond utvrdi da prijava u pogledu plate, naknade plate, osnovice osiguranja na koju se obračunava i plaća doprinos, ugovorene naknade i visine uplaćenih doprinosa nije pravilno popunjena ili da podaci nisu uneseni u skladu sa zakonom, podnosiocu prijave nalaže se da ih ispravi u roku koji ne može biti duži od 30 dana.

Član 127.

Fond je dužan da korisniku prava na lični zahtev izda uverenje o podacima unetim u matičnu evidenciju.

Uverenje iz stava 1. ovog člana ima svojstvo javne isprave.

Član 128.

Podaci uneti u matičnu evidenciju na način utvrđen ovim zakonom mogu se naknadno menjati u sledećim slučajevima:

1)         ako nadležni organ naknadno u propisanom postupku utvrdi promenu podataka;

2)         ako su podaci o korisniku prava, platama, naknadama plate, ugovorenim naknadama, osnovicama osiguranja i stopi odnosno visini uplaćenih doprinosa, kao i drugi podaci koji se vode u matičnoj evidenciji uneti u matičnu evidenciju na osnovu lažnih isprava;

3)         ako se naknadno proverom podataka ili na drugi način utvrdi da su u matičnu evidenciju uneti netačni ili nepotpuni podaci.

Promena podataka unetih u matičnu evidenciju vrši se na osnovu odgovarajuće prijave promene podataka, u skladu sa zakonom.

Član 129.

Prijava na zdravstveno osiguranje, promena i odjava sa zdravstvenog osiguranja vrše se u skladu sa propisima kojima se uređuje jedinstvena prijava na obavezno socijalno osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Prijava promene podataka dostavlja se u roku od osam dana od dana utvrđene promene odnosno od dana prijema pravnosnažnog rešenja kojim je utvrđena promena podataka.

Podaci se unose u matičnu evidenciju u roku od 60 dana od dana prijema, a najkasnije do kraja tekuće godine za prethodnu godinu.

Član 130.

Prijava podataka za vođenje matične evidencije čuva se najmanje deset godina od dana poslednjeg unošenja podataka u matičnu evidenciju.

Umesto originalnih prijava podataka mogu se čuvati prijave podataka snimljene na mikrofilmovima odnosno sredstvima za elektronsku obradu podataka.

Član 131.

Uništavanje originalnih prijava na osnovu kojih su podaci uneti u matičnu evidenciju vrši komisija koju obrazuje Fond.

Član 132.

Podaci koji se vode u matičnoj evidenciji koriste se za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Podaci koji se vode u matičnoj evidenciji mogu se koristiti za statistička istraživanja, u skladu sa zakonom.

Zaštita podataka iz matične evidencije obezbeđuje se u skladu zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Učešće stručno-medicinskih organa u postupku ostvarivanja prava

Član 133.

U određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka ostvarivanja prava propisanih ovim zakonom, kao stručno-medicinski organi u postupku učestvuju:

1)         izabrani lekar;

2) vojnolekarske komisije:

(1) niža vojnolekarska komisija;

(2) viša vojnolekarska komisija;

(3) glavna vojnolekarska komisija;

3) vojnolekarske komisije za letače i padobrance:

(1) vojnolekarska komisija za letače i padobrance;

(2) viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance;

Stručno-medicinski organi postupaju na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i podzakonskih akata donetih za sprovođenje ovog zakona.

Izabrani lekar

Član 134.

Izabrani lekar:

1)         organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja;

2)         radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, odnosno na sprovođenju skrining programa prema posebnim programima donetim u skladu zakonom;

3)         vrši dijagnostiku i lečenje;

4)         ukazuje hitnu medicinsku pomoć;

5)         vrši upućivanje u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama, odnosno kod lekara specijaliste i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak lečenja;

6)         sprovodi kućno lečenje i palijativno zbrinjavanje,

7)         propisuje lekove i medicinska sredstva;

8)         sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;

9)         određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja;

10)       učestvuje u upućivanju profesionalnog vojnog lica na ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, u skladu sa zakonom;

11)       utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede profesionalnog vojnog lica do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže nižoj i višoj vojnolekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, a na osnovu nalaza i mišljenja nadležnog lekara specijaliste, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno;

12)       utvrđuje potrebu pratioca za vreme putovanja;

13)       utvrđuje privremenu sprečenost za rad profesionalnog vojnog lica radi nege člana uže porodice;

14)       daje mišljenje o tome da li je profesionalno vojno lice namerno prouzrokovalo privremenu sprečenost za rad, odnosno da li je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci, odnosno da li je profesionalno vojno lice namerno sprečio ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

15)       daje nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju korisnika prava na osnovu kog se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju korisnika prava radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu;

16)       obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, izabrani lekar utvrđuje starost trudnoće radi ostvarivanja prava na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, odnosno prava na odsustvo sa rada radi nege deteta i daje mišljenje o zdravstvenom stanju deteta ili druge osobe radi ostvarivanja prava na odsustvo sa rada zbog posebne nege deteta ili druge osobe, u skladu sa zakonom.

Izabrani lekar dužan je da vodi medicinsku dokumentaciju i evidencije, u skladu sa zakonom.

Niža vojnolekarska komisija

Član 135.

Niža vojnolekarska komisija:

1)         za kadete - učenike vojnoškolskih ustanova:

(1)        daje ocenu o potrebi korišćenja kućnog lečenja radi oporavka na predlog izabranog lekara, najviše do dva meseca po osnovu iste bolesti;

(2)        daje ocenu o privremenoj sprečenosti za terenske, sportske i druge aktivnosti ili pohađanje nastave do dva meseca;

(3)        daje ocenu o potrebi dijetalne ishrane u trajanju do šest meseci;

2)         za vojnike na služenju vojnog roka i vojnike upućene na kurs za rezervne oficire:

(1)        daje ocenu zdravstvene sposobnosti za vojnu službu;

(2)        daje ocenu o potrebi korišćenja kućnog lečenja radi oporavka najviše do 21 dan;

3)         za profesionalna vojna lica:

(1) produžava trajanje privremene sprečenosti za rad po predlogu izabranog lekara počev od 31. dana, najduže do 180 dana.

(2)        produžava trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice do 30 dana, odnosno do 14 dana;

(3)        daje ocenu po prigovoru na ocenu izabranog lekara, odnosno na činjenično stanje koje je taj lekar utvrdio;

4)         daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu službu lica u rezervnom sastavu;

5)         daje ocenu o potrebi lečenja na teret Ministarstva odbrane drugih lica iz člana 2. tačke 3) ovog zakona kod kojih je došlo do pojave oboljenja, odnosno povreda u toku vršenja vojne službe ili pogoršanja postojeće bolesti;

6) daje ocenu za profesionalne pripadnike Vojske Srbije o potrebi oslobađanja od obavljanja dužnosti organa unutrašnje službe u trajanju do šest meseci;

7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Viša vojnolekarska komisija

Član 136.

Viša vojnolekarska komisija:

1)         daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za kadete - učenike vojnoškolskih ustanova i kandidata za vojne stipendiste;

2)         daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kadeta - učenika, odnosno stipendiste u toku školovanja, i u poslednjoj godini školovanja, pre proizvođenja kadeta u prvi oficirski čin;

3)         za profesionalna vojna lica:

(1)        daje ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu (u slučaju kada je predlog ocene sposoban i ograničeno sposoban);

(2)        daje predlog u vezi sa ocenom sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i upućuje na dalju nadležnost u organizaciju nadležnu za penzijsko i invalidsko osiguranje (u slučajevima kada je predlog ocene nesposoban za profesionalnu vojnu službu);

(3)        daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za školovanje - usavršavanje u zemlji i inostranstvu;

(4)        daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za multinacionalne operacije;

(5)        odobrava privremenu sprečenost za rad profesionalnog vojnog lica preko 180 dana;

(6)        odobrava privremenu sprečenost za rad zbog nege deteta do navršenih 18 godina u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, po uputu izabranog lekara, a na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou u kojoj se dete leči, na svakih šest meseci;

(7)        daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za prevođenje u drugi rod, odnosno službu;

4)         daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti vojnog službenika i nameštenika, vojnog službenika i nameštenika - kandidata za školovanje, odnosno usavršavanje (u Republici Srbiji i inostranstvu), odnosno kandidata za upućivanje u multinacionalne operacije;

5)         daje ocenu o zdravstvenom stanju profesionalnog pripadnika Vojske Srbije koje je od uticaja pri odlučivanju o rešavanju stambenog pitanja, u skladu sa propisima kojima je uređeno stambeno zbrinjavanje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije;

6)         daje ocenu o stepenu telesnog oštećenja profesionalnog pripadnika Vojske Srbije u vezi sa ostvarivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć;

7)         daje ocenu u vezi sa produženjem prava na korišćenje zdravstvenog osiguranja nakon isteka propisane starosne granice, a prema medicinskim indikacijama za decu vojnih osiguranika;

8)         daje ocenu o prigovoru na ocenu koju je dala niža vojnolekarska komisija u prvom stepenu;

9)         daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za rad u inostranstvu;

10)       daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti za rad u specijalnim jedinicama;

11)       daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu;

12)       daje ocenu o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za prijem u aktivnu rezervu;

13)       daje ocenu zdravstvene sposobnosti profesionalnih vojnika za obnavljanje ugovora o radu;

14)       daje ocenu po zahtevu za reviziju ocene koju je dala niža vojnolekarska komisija u prvom stepenu;

15)       prati, kontroliše i daje uputstva za rad nižih vojnolekarskih komisija;

16) daje ocenu za profesionalne pripadnike Vojske Srbije o potrebi oslobađanja od obavljanja dužnosti organa unutrašnje službe u trajanju preko šest meseci do dve godine ili trajno, navodeći dužnosti kojih se oslobađa;

17)       obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Glavna vojnolekarska komisija

Član 137.

Glavna vojnolekarska komisija:

1)         daje ocenu o prigovoru na ocenu koju je dala viša vojnolekarska komisija u prvom stepenu;

2)         daje stručno mišljenje na zahtev drugostepenog organa veštačenja organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje, u vezi sa postojanjem potpune nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu profesionalnog vojnog lica;

3)         daje ocenu po zahtevu za reviziju ocene koju je dala viša vojnolekrarska komisija u prvom stepenu;

4)         daje ocenu u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na zahtev organizacionih jedinica i organa u sastavu Ministarstva odbrane i Fonda;

5)         prati, kontroliše i daje stručna uputstva za rad viših vojnolekarskih komisija;

6)         obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Vojnolekarska komisija za letače i padobrance

Član 138.

Niža Vojnolekarska komisija za letače i padobrance obavlja sledeće poslove:

1)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o sposobnosti za letačku službu za vojne letače i kadete Vojne akademije - smer avijacija;

2)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o sposobnosti za izvođenje padobranskih skokova za padobrance Vojske Srbije;

3)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o privremenoj sprečenosti za rad i potrebi lečenja i zabrani letenja, odnosno izvođenja padobranskih skokova uz obavljanje ostalih dužnosti za vojne letače i padobrance Vojske Srbije;

4)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o privremenoj sprečenosti za rad i potrebi lečenja, kao i zabrani letenja, odnosno izvođenja padobranskih skokova tokom školovanja za kadete vojne akademije - smer avijacija;

5)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za školovanje u Vojnoj akademiji - smera avijacija;

6)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za navigatore, navigatore - operatore i specijaliste letače;

7)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za padobransku službu;

8)         daje nalaz, ocenu i mišljenje za vojne letače, padobrance i kadete Vojne akademije - smer avijacija o zdravstvenoj sposobnosti kandidata za školovanje u zemlji i inostranstvu, kao i mišljenje o potrebi privremene sprečenosti za rad i lečenja za lica dok su na školovanju;

9)         daje nalaz, ocenu i mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti za letače i padobrance koji se upućuju u multinacionalne operacije, kao i ocenu sposobnosti po povratku iz multinacionalnih operacija;

10)       vodi medicinsku dokumentaciju za lica koja podležu oceni sposobnosti u skladu sa zakonom;

11)       ukazuje stručnu pomoć lekarima vazduhoplovnih, padobranskih i drugih jedinica i ustanova u sprovođenju ocena i mišljenja koje su dale vojnolekarske komisije za vojne letače i padobrance;

12)       obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance

Član 139.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance:

1)         odlučuje po prigovoru na nalaz, ocenu i mišljenje vojnolekarske komisije za letače i padobrance;

2)         odlučuje po zahtevu za reviziju ocene sposobnosti vojnolekarske komisije za letače i padobrance;

3)         vrši veštačenje, u skladu sa ovim zakonom;

4)         obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija

Član 140.

Sastav, organizacija i način rada vojnolekarskih komisija bliže se uređuju opštim aktom koji donosi ministar odbrane.

Prigovor u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja

Član 141.

Korisnik prava može izjaviti prigovor protiv ocene izabranog lekara nižoj vojnolekarskoj komisiji.

Prigovor se podnosi usmeno ili pismeno, izabranom lekaru protiv čije ocene se prigovor izjavljuje ili neposredno nižoj vojnolekarskoj komisiji, u roku od 48 časova od saopštavanja ocene.

Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor dužan je da o tome sačini zabelešku koju potpisuje i korisnik prava.

Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor dužan je da prigovor odmah razmori i ako ne preinači svoju ocenu, da predmet odmah dostavi nižoj vojnolekarskoj komisiji.

Član 142.

Niža vojnolekarska komisija dužna je da hitno uzme u postupak prigovor radi davanja ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica, niža vojnolekarska komisija je dužna da profesionalno vojno lice odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima, niža vojnolekarska komisija odmah poziva na pregled korisnika prava ako smatra da je to potrebno za davanje ocene. Ako niža vojnolekarska komisija smatra da je potrebna dopuna medicinske obrade bez odlaganja odrediće potrebna medicinska ispitivanja po kojima je izabrani lekar dužan da postupi.

Ocena o zdravstvenom stanju korisnika prava i ocena o privremenoj sprečenosti za rad moraju biti potpune, obrazložene i u skladu sa dokumentacijom koja služi kao osnov za davanje ocene.

Ocena niže vojnolekarske komisije povodom izjavljenog prigovora konačna je.

O oceni niže vojnolekarske komisije pismeno se obaveštavaju korisnik prava, izabrani lekar i organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, odnosno komanda, jedinica ili ustanova u kojoj je korisnik prava na službi.

Član 143.

Protiv ocene niže vojnolekarske komisije donete u prvom stepenu korisnik prava može izjaviti prigovor višoj vojnolekarskoj komisiji, u roku od tri dana od dana saopštenja ocene niže vojnolekarske komisije.

Prigovor na ocenu niže vojnolekarske komisije podnosi se pismeno nižoj vojnolekarskoj komisiji protiv čije se ocene izjavljuje prigovor.

Niža vojnolekarska komisija dužna je da prigovor zajedno sa predmetom hitno dostavi višoj vojnolekarskoj komisiji.

Član 144.

Viša vojnolekarska komisija dužna je da hitno uzme u postupak prigovor radi davanja svoje ocene.

Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj sprečenosti za rad, viša vojnolekarska komisija je dužna da profesionalno vojno lice odmah pozove na pregled. U ostalim slučajevima viša vojnolekarska komisija daje svoju ocenu na osnovu medicinske dokumentacije, a može, ako nađe za potrebno, pozvati korisnika prava na pregled. Ako viša vojnolekarska komisija smatra da je potrebno dopuniti medicinsku obradu, odrediće bez odlaganja potrebna medicinska ispitivanja.

Ocena više vojnolekarske komisije povodom izjavljenog prigovora konačna je.

O oceni više vojnolekarske komisije pismeno se obaveštava korisnik prava, vojnolekarska komisija protiv čije ocene je izjavljen prigovor i organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, odnosno komanda, jedinica ili ustanova u kojoj je korisnik prava na službi.

Član 145.

Protiv ocene više vojnolekarske komisije donete u prvom stepenu korisnik prava može izjaviti prigovor glavnoj vojnolekarskoj komisiji, u roku od tri dana od dana saopštenja ocene više vojnolekarske komisije.

Prigovor na ocenu više vojnolekarske komisije podnosi se pismeno višoj vojnolekarskoj komisiji protiv čije se ocene izjavljuje prigovor.

Viša vojnolekarska komisija dužna je da prigovor zajedno sa predmetom hitno dostavi glavnoj vojnolekarskoj komisiji.

Glavna vojnolekarska komisija dužna je da hitno uzme u postupak prigovor radi davanja svoje ocene.

Ocena glavne vojnolekarske komisija povodom izjavljenog prigovora konačna je.

Član 146.

O oceni glavne vojnolekarske komisije pismeno se obaveštava korisnik prava, vojnolekarska komisija protiv čije ocene je izjavljen prigovor i organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, odnosno komanda, jedinica ili ustanova u kojoj je korisnik prava na službi.

Član 147.

Pravo prigovora na nalaz, ocenu i mišljenje vojnolekarske komisije za letače i padobrance imaju sva lica koja ova komisija ocenjuje, osim kandidata za školovanje za kadete Vojne akademije - smer avijacija, kandidata za navigatore, navigatore-operatore i specijaliste-letače i kandidate za padobrance.

Prigovor se podnosi pismeno, vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance, preko vojne jedinice ili vojne ustanove koja je lice uputila na ocenu sposobnosti, u roku od osam dana od dana uručenja ocene.

Predmet prigovora može da bude ocena sposobnosti u celini ili ograničenje sposobnosti za vršenje letačke službe.

Član 148.

Ako vojnolekarska komisija za letače i padobrance ne uvaži prigovor, predmet, zajedno sa prigovorom, dostavlja na rešavanje višoj vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance najkasnije u roku od osam dana od dana prijema prigovora.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance dužna je da prigovor uzme u postupak i da svoju ocenu i mišljenje donese u roku od 30 dana od dana prijema prigovora.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance ocenu i mišljenje dostavlja licu koje je izjavilo prigovor, vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance na čiju je ocenu podnet prigovor i vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi preko koje je lice podnelo prigovor.

Revizija

Član 149.

Starešina na položaju komandanta bataljona, njemu ravnom ili višem položaju u vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi u kojoj se ocenjeno lice nalazi na dužnosti može podneti zahtev za reviziju ocene niže vojnolekarske komisije donete u prvom stepenu, odnosno zahtev za reviziju ocene više vojnolekarske komisije donete u prvom stepenu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se višoj vojnolekarskoj komisiji, odnosno glavnoj vojnolekarskoj komisiji, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ocene, preko niže vojnolekarske komisije, odnosno više vojnolekarske komisije.

Viša vojnolekarska komisija, odnosno glavna vojnolekarska komisija odlučuje po zahtevu za reviziju ocene u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Odluka više vojnolekarske komisije, odnosno glavne vojnolekarske komisije po zahtevu za reviziju ocene je konačna.

Član 150.

Starešina na položaju komandanta bataljona, njemu ravnom ili višem položaju u vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi u kojoj se ocenjeno lice nalazi na dužnosti može podneti zahtev za reviziju ocene vojnolekarske komisije za letače i padobrance.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se višoj vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance, u roku od 15 dana od dana dostavljanja ocene, preko vojnolekarske komisije za letače i padobrance.

Viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance odlučuje po zahtevu za reviziju ocene u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Odluka više vojnolekarske komisije za letače i padoorance po zahtevu za reviziju ocene je konačna.

Član 151.

Letači i padobranci iz sastava Vojske Srbije koje vojnolekarske komisije ocene nesposobnim za vršenje letačke, odnosno padobranske dužnosti, podležu oceni sposobnosti za profesionalnu vojnu službu kod nadležne vojnolekarske komisije.

Obnova postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad

Član 152.

Starešina na položaju komandanta bataljona, njemu ravnom ili višem položaju u vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi u kojoj se ocenjeno lice nalazi na dužnosti može podneti predlog da se profesionalno vojno lice čiju je privremenu sprečenost za rad utvrdio izabrani lekar, odnosno niža vojnolekarska komisija, odnosno vojnolekraska komisija za letače i padobrance podvrgne ponovnom pregledu koji vrši niža vojnolekarska komisija, odnosno viša vojnolekarska komisija, odnosno viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene sprečenosti za rad. Ponovni pregled ne može se zahtevati ako se profesionalno vojno lice nalazi na stacionarnom lečenju, osim u slučaju lečenja u dnevnoj bolnici.

Predlog iz stava 1. ovog člana može podneti i izabrani lekar, odnosno niža vojnolekarska komisija, odnosno vojnolekarska komisija za letače i padobrance.

Ponovni pregled može se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvršene ocene stručno-medicinskog organa u postupku.

Profesionalno vojno lice dužno je da se javi nižoj vojnolekarskoj komisiji, odnosno višoj vojnolekarskoj komisiji, odnosno višoj vojnolekarskoj komisiji za letače i padobrance, radi ponovnog pregleda u roku koji ona odredi. Ako se profesionalno vojno lice bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na pregled obustavlja mu se isplaćivanje naknade plate i ne pripada mu naknada plate sve dok se ne odazove pozivu.      

Veštačenje u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja

Član 153.

Fond po službenoj dužnosti ili na zahtev nadležnog starešine može tražiti veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava iz zdravsgvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju korisnika prava.

Veštačenje iz stava 1. ovog člana vrši niža vojnolekarska komisija ako je ocenu dao izabrani lekar, viša vojnolekarska komisija ako je ocenu dala niža vojnolekarska komisija, glavna vojnolekarska komisija ako je ocenu dala viša vojnolekarska komisija i viša vojnolekarska komisija za letače i padobrance, ako je ocenu dala vojnolekarska komisija za letače i padobrance.

Veštačenje se može zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja o kojem je odlučivao odgovarajući stručno-medicinski organ u postupku.

Član 154.

Na osnovu sprovedenog postupka veštačenja u vezi sa ostvarivanjem određenih prava iz zdravstvenog osiguranja, Fond može osporiti pravo na korišćenje tih prava, odnosno može tražiti naknadu štete od korisnika prava ili drugog odgovornog lica, u skladu sa zakonom.

Odlučivanje o pravima iz zdravstvenog osiguranja

Član 155.

O pravima iz zdravstvenog osiguranja odlučuje Fond na osnovu dostavljenih dokaza bez donošenja rešenja, osim kada je donošenje rešenja utvrđeno ovim zakonom, odnosno opštim aktom Fonda ili kada donošenje rešenja zahteva korisnik prava, odnosno poslodavac, ako za pojedina prava nije drukčije propisano.

U postupku ostvarivanja prava utvrđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

O pravima iz zdravstvenog osiguranja utvrđenim ovim zakonom u prvom stepenu rešava direktor Fonda, a u drugom stepenu komisija Fonda koju imenuje Upravni odbor Fonda, ako za pojedina prava nije drukčije propisano.

O pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu i o upućivanju na lečenje u inostranstvo u prvom stepenu rešava direktor Fonda, a u drugom stepenu komisija Fonda koju imenuje Upravni odbor Fonda.

Direktor Fonda ovlašćenja iz st. 3. i 4. ovog člana može preneti na rukovodioce organizacionih jedinica Fonda.

Član 156.

Protiv konačnog akta kojim je odlučeno o pravu iz zdravstvenog osiguranja može se pokrenuti upravni spor.

Zaštita prava

Član 157.

Korisnik prava koji smatra da je o njegovom pravu iz zdravstvenog osiguranja doneta odluka u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ima pravo da pokrene postupak zaštite prava pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom.

Zaštitu prava može tražiti i nadležni starešina, u skladu sa ovim zakonom.

Naknada štete

Član 158.

Korisnik prava kome je iz sredstava zdravstvenog osiguranja izvršena isplata naknade na koju nije imao pravo dužan je da Fondu vrati primljeni iznos:

1)         ako je isplata izvršena na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili je morao znati da su netačni, ili je na drugi protivpravan način ostvario pravo na naknadu na koju nije imao pravo ili je ostvario naknadu u većem obimu od pripadajuće:

2)         ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču na obim ili gubitak nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;

3)         ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.

Rokovi zastarelosti potraživanja iz stava 1. ovog člana počinju da teku od dana kada je u upravnom postupku postalo konačno rešenje kojim je utvrđeno da isplaćeno primanje ne pripada ili pripada u manjem obimu, odnosno od dana kada je izvršena poslednja nepravilna isplata.

Član 159.

Fond ima pravo da zahteva naknadu štete od lica koje je namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt korisnika prava, u skladu sa zakonom.

Naknadu štete može zahtevati i korisnik prava, odnosno drugo lice, koje pretrpi štetu u sprovođenju zdravstvenog osiguranja, kao i poslodavac koji pretrpi štetu u sprovođenju zdravstvenog osiguranja zaposlenih, u skladu sa zakonom.    

Finansiranje zdravstvenog osiguranja

Član 160.

Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite i drutih prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se uplatom doprinosa, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Doprinos za zdravstveno osiguranje profesionalnih vojnih lica obračunava se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, po stopi koja se primenjuje na osnovicu za obračun doprinosa za zaposlene.

Doprinos za zdravstveno osiguranje korisnika vojne penzije obračunava se u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, po stopi koja se primenjuje na osnovicu za obračun doprinosa za korisnike penzije.

Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite drugih lica obezbeđuje Ministarstvo odbrane.

V ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Fond

Član 161.

Obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvenog osiguranja korisnika prava obavlja Fond sa sedištem u Beogradu.

Član 162.

Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje i materijalno obezbeđenje, u skladu sa ovim zakonom.

Fond je nosilac prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva za finansiranje zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja kojima raspolaže.

Fond se upisuje u sudski registar.

Član 163.

Rad organa Fonda je javan.

Ministarstvo odbrane daje prethodnu saglasnost na opšte akte koje donose organi Fonda, izuzev opštih akata na koje saglasnost daje Vlada.

Opšti akti Fonda donose se u postupku i na način propisan za donošenje opštih akata u Ministarstvu odbrane i objavljuju se u "Službenom vojnom listu".

Delokrug Fonda

Član 164.

Fond:

1)         donosi statut;

2)         donosi opšte akte, na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona;

3)         obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;

4)         organizuje i obezbeđuje efikasno i racionalno obavljanje poslova sprovođenja zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja i zakonito ostvarivanje prava;

5)         vrši nabavku lekova, medicinskih potrošnih sredstava i opreme za potrebe vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova i prati njihovo korišćenje;

6)         vrši statistička i druga istraživanja u oblasti zdravstvenog osiguranja korisnika prava;

7)         uspostavlja i uređuje matičnu evidenciju i vrši kontrolu prijave i odjave na zdravstveno osiguranje, overava i poništava ispravu o zdravstvenom osiguranju;

8)         obavlja poslove u vezi sa naknadom štete pričinjene Fondu po osnovu zloupotreba u vezi sa korišćenjem prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;

9)         zaključuje ugovore sa civilnim zdravstvenim ustanovama i dobavljačima medicinsko-tehničkih pomagala, u skladu sa zakonom i obezbeđuje sredstva za izvršavanje tih ugovora;

10)       vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa i drugih prihoda Fonda;

11)       obavlja poslove u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem pokretnom i nepokretnom imovinom Fonda;

12)       pruža stručnu pomoć korisnicima prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;

13)       obezbeđuje informisanje korisnika prava u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja i materijalnog obezbeđenja;

14)       ostvaruje stručnu, poslovnu i drugu saradnju i zaključuje ugovore i druge pravne poslove sa domaćim pravnim i fizičkim licima;

15)       obezbeđuje finansijske i druge uslove za ostvarivanje prava na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, odnosno na upućivanje korisnika prava na lečenje u inostranstvo;

16)       obezbeđuje finansijske i druge uslove za medicinsku rehabilitaciju korisnika prava;

17)       utvrđuje povredu na radu;

18)       obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim aktima Fonda.

Član 165.

Radi sprovođenja i unapređenja zdravstvenog osiguranja, Fond ostvaruje saradnju sa nadležnim ministarstvima, fondovima zdravstvenog osiguranja i pravnim i fizičkim licima.

Organizacija Fonda

Član 166.

Fondom upravljaju organi Fonda, u skladu sa nadležnostima utvrđenim ovim zakonom i statutom Fonda.

Organi Fonda su: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.

Fond može imati i zamenika direktora.

Stručne, administrativne, finansijske i druge poslove za potrebe Fonda obavljaju profesionalni pripadnici Vojske Srbije.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ukoliko Ministarstvo odbrane ne može da obezbedi potreban broj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, Fond može za obavljanje poslova iz stava 4. ovog člana privremeno angažovati lica koja nisu profesionalni pripadnici Vojske Srbije, uz saglasnost Ministarstva odbrane, u skladu sa zakonom.

Ministar odbrane može odrediti da određene stručne i upravne poslove iz oblasti socijalnog osiguranja vojnih osiguranika obavljaju vojne jedinice i ustanove.

Upravni odbor

Član 167.

Upravni odbor:

1)         donosi statut, poslovnik o radu i opšte akte, u ekladu sa zakonom;

2)         donosi opšti akt kojim odlučuje o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika prava;

3)         donosi plan i program rada Fonda, finansijski plan, plan nabavki i završni račun Fonda, uz prethodnu saglasnost Ministarstva odbrane;

4)         odlučuje o otpisivanju potraživanja Fonda nastalih usled štete pričinjene sredstvima Fonda;

5)         obrazuje stalne komisije za rešavanje u drugom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja, materijalnog obezbeđenja i druge komisije po potrebi za obavljanje poslova iz delokruga nadležnosti Fonda i uređuje njihova prava i obaveze;

6)         odlučuje o poslovanju i drugim pitanjima od značaja za rad Fonda;

7)         podnosi izveštaj o poslovanju Fonda Ministarstvu odbrane i Vladi, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu;

8)         obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom Fonda.

Statutom Fonda bliže se uređuju unutrašnja organizacija i način rada Fonda, javnost rada organa Fonda, poslovanje, zastupanje i predstavljanje Fonda i druga pitanja od značaja za rad organa i poslovanje Fonda.

Vlada, na predlog ministra odbrane, daje saglasnost na statut Fonda.

Član 168.

Upravni odbor ima sedam članova, uključujući predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora imenuje Vlada na četiri godine, na predlog ministra odbrane.

Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova Upravnog odbora, kao i druga pitanja od značaja za rad Upravnog odbora uređuju se statutom Fonda i poslovnikom o radu Upravnog odbora.

Nadzorni odbor

Član 169.

Nadzorni odbor:

1)         vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;

2)         vrši uvid u sprovođenje zakonskih obaveza Fonda;

3)         vrši uvid u sprovođenje odluka Upravnog odbora;

4)         donosi poslovnik o radu Nadzornog odbora;

5)         obavlja i druge poslove u skladu sa statutom Fonda.

Nadzorni odbor najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o radu Fonda Ministarstvu odbrane i Vladi.

Organi i zaposleni u Fondu dužni su da članovima Nadzornog odbora stave na uvid dokumentaciju i podatke i da pruže obaveštenja od značaja za vršenje nadzora.

Član 170.

Nadzorni odbor ima tri člana, uključujući predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika, zamenika predsednika i člana Nadzornog odbora imenuje Vlada na četiri godine, na predlog ministra odbrane.

Način rada, ovlašćenja i odgovornosti članova Nadzornog odbora, kao i druga pitanja od značaja za njegov rad uređuju se statutom Fonda i poslovnikom o radu Nadzornog odbora.

Član 171.

Vlada, na predlog ministra odbrane, može razrešiti predsednika i zamenika predsednika Upravnog i Nadzornog odbora, članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora, kao i Upravni odbor i Nadzorni odbor u celini i pre isteka vremena na koje su imenovani, kada utvrdi da svoja prava i dužnosti ne obavljaju u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.

Predsednik, zamenik predsednika i članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora mogu podneti ostavku i pre isteka vremena na koje su imenovani.

U slučaju ostavke ili razrešenja pojedinog člana Upravnog odbora ili Nadzornog odbora, novi član imenuje se do isteka mandata tog saziva Upravnog odbora, odnosno Nadzornog odbora.

Direktor

Član 172.

Direktor:

1)         predstavlja i zastupa Fond;

2)         organizuje rad i poslovanje Fonda;

3)         stara se o zakonitosti rada Fonda i odgovara za zakonitost rada;

4)         stara se o pripremi opštih akata i drugih materijala o kojima odlučuje Upravni odbor;

5)         organizuje izvršavanje odluka i zaključaka koje donose Upravni odbor i Nadzorni odbor;

6)         predlaže Upravnom odboru plan i program rada Fonda, finansijski plan, plan nabavki i završni račun Fonda;

7)         rešava u prvom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja i pravima korisnika vojne penzije na materijalno obezbeđenje, kada je posebnim propisima utvrđeno da o tim pravima rešava Fond;

8)         odlučuje u prvom stepenu o pravima iz radnog odnosa profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, postavljenih i raspoređenih u Fond;

9)         obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom Fonda.

Član 173.

Direktora i zamenika direktora Fonda imenuje ministar odbrane na četiri godine.

Član 174.

Članovi organa Fonda po isteku mandata nastavljaju da obavljaju tekuće i neodložne poslove, u skladu sa zakonom i statutom Fonda, do dana imenovanja novih članova u organe Fonda.

Način poslovanja Fonda

Član 175.

U Fondu se obezbeđuje ekonomično, racionalno i efikasno korišćenje sredstava za namene utvrđene ovim zakonom.

Finansijsko poslovanje Fonda

Član 176.

Prihod Fonda čine sredstva ostvarena:

1)         od doprinosa za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika;

2)         iz budžeta Republike Srbije;

3)         iz prihoda ostvarenih izdavanjem i otkupom stanova Fonda i po osnovu ulaganja sredstava Fonda;

4)         po osnovu naknade štete;

5)         od uplata fondova zdravstvenog osiguranja za pružene usluge osiguranim licima tih fondova u vojnim zdravstvenim ustanovama;

6)         od uplata za pružene usluge od strane vojnozdravstvenih ustanova;

7)         iz drugih izvora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Član 177.

Sredstva Fonda koriste se za:

1)         ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja;

2)         finansiranje rashoda i izdataka za rad Fonda;

3)         unapređenja sistema zdravstvene zaštite;

4)         materijalno obezbeđenje vojnih osiguranika - korisnika vojne penzije (stambeno zbrinjavanje, naknadu dela troškova za stanovanje i dr.);

5)         druge obaveze određene ovim zakonom, statutom i drugim propisima iz oblasti zdravstvenog osiguranja i za ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom.

Medicinska oprema koju Fond nabavlja za potrebe sprovođenja zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva predstavlja sredstvo Fonda.

Naknada dela troškova za stanovanje isplaćuje se iz sredstava Ministarstva odbrane.

Član 178.

Finansijsko poslovanje Fonda obuhvata:

1)         izradu finansijskog plana;

2)         ostvarivanje prihoda i primanja i izvršenje rashoda i izdataka;

3)         vođenje poslovnih knjiga i evidencija;

4)         sastavljanje završnog računa.

Pripreme, dostavljanje i usvajanje finansijskog plana i završnog računa Fonda obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike Srbije.

Uređenje odnosa između Ministarstva odbrane i Fonda

Član 179.

Ministarstvo odbrane i Fond zaključuju ugovor kojim uređuju sledeća pitanja:

1)         način i postupak naplate prihoda Fonda po osnovu pružanja zdravstvenih usluga činilaca vojnog zdravstva licima koja nisu korisnici prava u smislu ovog zakona;

2)         finansiranje troškova vojnog zdravstva za usluge pružene korisnicima prava i licima iz tačke 1) ovog člana;

3)         nabavka medicinske opreme za potrebe vojnog zdravstva;

4)         obavljanje stručnih i upravnih poslova iz oblasti socijalnog osiguranja vojnih osiguranika od strane jedinica i ustanova Vojske Srbije;

5)         finansiranje troškova zdravstvene zaštite drugih lica;

6)         druga pitanja u vezi sa sprovođenjem i unapređenjem zdravstvene zaštite i ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja korisnika prava, kao i materijalnim obezbeđenjem korisnika vojne penzije.

Nadzor nad radom Fonda

Član 180.

Ministarstvo odbrane vrši nadzor nad radom Fonda.

Ministarstvo odbrane u vršenju nadzora na radom Fonda ovlašćeno je da:

1)         zahteva izveštaje i podatke o radu;

2)         utvrdi stanje izvršavanja poslova, upozori na uočene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje;

3)         izdaje instrukcije, u skladu sa zakonom;

4)         naloži preduzimanje poslova koje smatra potrebnim;

5)         pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti;

6)         neposredno izvrši neki posao ako oceni da se drukčije ne može izvršiti zakon ili drugi opšti akt;

7)         predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćena.

Izveštaj o radu sadrži prikaz izvršavanja zakona, drugih opštih akata i zaključaka Vlade, preduzete mere i njihovo dejstvo, kao i druge podatke o radu.

Deo četvrti

NADZOR NAD SPROVOĆENjEM ZAKONA, KAZNENE ODREDBE

I PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

I NADZOR

Član 181.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo odbrane.

Nadzor nad radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova vrši Ministarstvo odbrane preko Inspektorata odbrane.

U vršenju nadzora iz stava 2. ovog člana Inspektorat odbrane ima ovlašćenja propisana zakonom kojim se uređuje oblast odbrane, ovim zakonom, kao i ovlašćenja zdravstvene i farmaceutske inspekcije propisane zakonom.

II KAZNENE ODREDBE

Član 182.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova, odnosno drugo pravno lice sa kojom je Fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava zdravstvenog osiguranja korisnika prava, ako:

1)         korisniku prava ne obezbedi zdravstvenu zaštitu koja je pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako korisniku prava obezbedi tu zdravstvenu zaštitu u manjem sadržaju i obimu (član 81.);

2)         korisniku prava naplati drugačiji iznos participacije od iznosa propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona ili ako korisniku prava kome se zdravstvena zaštita obezbeđuje u punom iznosu iz sredstava zdravstvenog osiguranja naplati participaciju (član 82.);

3)         korisniku prava ne izda potvrdu, odnosno račun o naplaćenoj participaciji (član 82. stav 3);

Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i načelnik, odnosno upravnik vojne zdravstvene ustanove, odnosno nadležni starešina sanitetske jedinice i ustanove.

Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta korisniku prava ili Fondu, zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, u skladu sa zakonom.

Član 183.

Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice, ako:

1)         ne izvrši isplatu naknade plate koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja ili ne obračuna naknadu plate koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja ili ako naknadu plate iz sredstava zdravstvenog osiguranja koja je preneta Ministarstvu odbrane na račun izvršenja budžeta Republike Srbije ne isplati profesionalnom vojnom licu u roku od 30 dana od dana njihovog prijema (član 108. st. 1, 2. i 4);

2)         ne dostavi Fondu tačne podatke u vezi sa prijavom na zdravstveno osiguranje, promenom u zdravstvenom osiguranju ili odjavom sa zdravstvenog osiguranja radi utvrđivanja svojstva korisnika prava, odnosno podatke o prestanku ili promeni u svojstvu korisnika prava (član 124. stav 1.);

3)         korisniku prava ne daje obaveštenja odnosno podatke od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja (član 124. stav 3.);

4)         Fondu ne pruži dokaze, odnosno ne omogući uvid u evidenciju i dokumentaciju od značaja za utvrđivanje činjenica važnih za sticanje i ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja (član 124. stav 3);

5)         licu za koje je podnelo prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju, odnosno odjavu osiguranja ne preda fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, odjave, odnosno promene, u roku od osam dana od dana njenog izdavanja (član 125. stav 4);

6)         ne prijavi promenu podataka koji se unose u matičnu evidenciju u roku od osam dana od dana utvrđene promene, odnosno od dana prijema pravnosnažnog rešenja kojim je utvrđena promena podataka (član 129. stav 2).

Član 184.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Fond, ako:

1)         ne izvrši prenos sredstava Ministarstvu odbrane na račun izvršenja budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva (član 108. stav 3);

2)         ne nadoknadi Ministarstvu odbrane isplaćene iznose naknade plate koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja u roku od 30 dana od dana predaje zahteva Fondu (član 108. stav 6);

3)         podatke koji se vode u matičnoj evidenciji, a koji se odnose na korišćenje prava iz zdravstvenog osiguranja ne vodi odvojeno od drugih podataka iz matične evidencije ili ako te podatke unosi i njima rukuje neovlašćeno lice (član 119. stav 4);

4)         ne proveri tačnost podataka unesenih u prijave podataka za matičnu evidenciju (član 124. stav 2);

5)         korisniku prava na njegov zahtev ne izda uverenje o podacima koji se unose u matičnu evidenciju (član 127. stav 1).

Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u Fondu.

Član 185.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik, ako:

1)         vojnom osiguraniku utvrdi privremenu sprečenost za rad suprotno članu 92. ovog zakona;

2)         kao izabrani lekar zloupotrebi svoja ovlašćenja u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja (član 134.).

Član 186.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj profesionalno vojno lice ako:

1)         namerno prouzrokuje privremenu sprečenost za rad; ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci; ako namerno sprečava ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad; ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom; ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale; ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode; ako bez dozvole stručno-medicinskog organa otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako stručno-medicinski organ utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje; ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada na neki drugi način (član 96.);

2)         u roku iz člana 98. st. 3. i 5. ovog zakona ne podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i o tome pismenim putem ne obavesti Fond.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 187.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, u delu u kojem nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 188.

Vojnozdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove uskladiće organizaciju i funkcionisanje sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 189.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom.

Fond je dužan da uskladi svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 190.

Vlada će imenovati članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora Fonda, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Direktora i zamenika direktora Fonda imenovaće ministar odbrane, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 191.

Upravni odbor Fonda doneće statut i poslovnik o radu Upravnog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Upravnog odbora.

Nadzorni odbor Fonda doneće poslovnik o radu Nadzornog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Nadzornog odbora.

Član 192.

Korisnici prava i druga lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste prava iz zdravstvenog osiguranja, nastavljaju da koriste ta prava po odredbama ovog zakona.

Zamena isprave o osiguranju iz člana 115. ovog zakona zdravstvenom karticom izvršiće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do potpune zamene isprava o osiguranju iz člana 115. ovog zakona zdravstvenom karticom, korisnici prava ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu isprava o osiguranju izdatih po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 193.

Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 194.

Fond će uspostaviti matičnu evidenciju i organizovati poslove matične evidencije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 195.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1)         Poglavlje XV - Zdravstveno osiguranje čl. 211-226, čl. 228.- 230,čl. 237- 239 i čl. 273-278. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 24/94, 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), osim odredaba člana 227. i čl. 231 - 236.

2)         Uredba o nadležnosti, delokrugu, organizaciji i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ("Službeni glasnik PC", br. 102/11, 37/12, 107/12 i 119/13);

Član 196.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 84. i člana 103. st. 2. i 3. u delu koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije, koje se primenjuju od 1. januara 2022. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Danom stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 101/10 - dr. zakon, 10/15, 88/15 - US, 36/18 i 94/19) prestao je da važi Zakon o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), osim pojedinih odredaba.

Članom 197. Zakona o Vojsci Srbije utvrđeno je, pored ostalog, da do donošenja propisa o socijalnom i zdravstvenom osiguranju ostaje na snazi Poglavlje XV - Zdravstveno osiguranje (član 211-239) i Poglavlje XVI - Penzijsko i invalidsko osiguranje (čl. 240-260. i čl. 262-278.) Zakona o Vojsci Jugoslavije. Shodno navedenom, u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika još uvek se primenjuju odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije i podzakonskih akata donetih za sprovođenje tog zakona. Naime, Uredba o nadležnosti, delokrugu i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ("Službeni glasnik RS", br. 102/11, 37/12, 107/12 i 119/13) doneta je na osnovu člana 278. Zakona o Vojsci Jugoslavije, a u vezi sa članom 197. stav 2. Zakona o Vojci Srbije. Ovom uredbom uređena je nadležnost, delokrug, organizacija i način poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. U ovoj oblasti primenjuje se i Uredba o načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica ("Službeni list SRJ", broj 36/94 i "Službeni glasnik RS", broj 88/19) doneta na osnovu člana 230. Zakona o Vojsci Jugoslavije, Uredba o ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć, osposobljavanju bračnog druga i o naknadi za školovanje dece vojnog lica ("Službeni list SRJ", broj 66/99, "Službeni list SCG", broj 4/05, "Službeni glasnik RS", br. 14/11, 60/18 i 74/18), doneta na osnovu člana 236. Zakona o Vojsci Jugoslavije, kao i Pravilnik o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Srbije (pov. br. 2979-8 od dana 26. marta 2008. godine, pov. br. 2979-40 od dana 14. maja 2008. godine i pov. br. 536-3 od dana 25. januara 2010. godine).

Imajući u vidu da su zapažene poteškoće u efikasnoj primeni postojećih propisa koji uređuju oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika, te da je neophodno izvršiti usaglašavanje sa propisima koji su doneti, menjani ili dopunjavani u međuvremenu, a koji uređuju kako oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, tako i druge oblasti koje jesu ili mogu biti od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, ukazala se potreba da se donese poseban zakon kojim će se urediti oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika.

Poteškoće u primeni propisa u ovoj oblasti uzrokovane su, pored ostalog, činjenicom da do donošenja novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 25⁄19) vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile prepoznate kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova. Posledica te činjenice je bila nemogućnost potpune i pravilne primene svih drugih propisa iz oblasti zdravstva, budući da su takvi propisi utvrđivali prava i obaveze za zdravstvene ustanove, privatnu praksu i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, te se postavljalo pitanje da li se ti propisi mogu i na koji način primenjivati u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, jer vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile zdravstvene ustanove, niti bilo koji drugi subjekat koji obavlja zdravstvenu delatnost u smislu propisa koji regulišu oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Kao primer propisa čija je upitna primena u sistemu vojnog zdravstva stvarala poteškoće i ustanovama i pacijentima navodimo pre svega Zakon o pravima pacijenata. Naime, ovaj zakon propisuje prava pacijenata u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugim pravnim licima koja u skladu sa zakonom obavljaju poslove zdravstvene delatnosti (npr. ustanove socijalne zaštite, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija, fakulteti zdravstvene struke i dr.). Kako vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile prepoznate kao vrsta zdravstvenih ustanove, a nisu se mogle podvesti ni pod jednu drugu vrstu subejkata koji obavlja zdravstvenu delatnost, nastala je apsurdna situacija da se u vojnim zdravstvenim ustanovama pruža zdravstvena zaštita pacijentima, ali da ih Zakon o pravima pacijenata ne prepoznaje.

Slična je situacija i sa primenom Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Službeni glasnik RS", br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon), koji uređuje zdravstvenu dokumentaciju i evidencije, njihove vrste i sadržinu, način i postupak vođenja, ovlašćena lica, rokove za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije i dr. Jedno od načela na kojima ovaj zakon počiva je i načelo obaveznosti koje se ostvaruje vođenjem zdravstvene dokumentacije i evidencija u propisanim rokovima, koja je do stručnog rada i obaveza je zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i drugih lica ovlašćenih za evidentiranje, prikupljanje, rukovanje i obradu podataka. Kako vojne zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile prepoznate kao vrsta zdravstvenih ustanova, a nisu se mogle podvesti ni pod jednu drugu vrstu subejkata koji obavljaju zdravstvenu delatnost, postavilo se pitanje primene ovog zakona u oblasti vojnog zdravstva. Ovo pitanje je utoliko značajnije ukoliko se ima u vidu činjenica da veliki broj podataka koji se vode u zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama predstavlja posebnu vrstu podataka o ličnosti (po terminologiji ranijih propisa - naročito osetljive podatke o ličnosti). Shodno tome, bilo kakva pravna praznina, nedorečenost propisa ili dilema u vezi sa primenom propisa u ovoj oblasti bi mogla stvoriti dalekosežne posledice i nemerljivu štetu.

Pored Zakona o pravilma pacijenata i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koje navodimo kao najznačajnije, iz napred navedenih razloga se postavljalo pitanje primene u vojnom zdravstvu i propisa iz oblasti biomedicine, zaštite stanovništva od zaraznih bolesti itd.

 Na inicijativu Ministarstva odbrane, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 25⁄19) prepoznate su zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova, koje se osnivaju u skladu sa posebnim zakonom. Na taj način data je mogućnost da se različiti propisi iz oblasti zdravstva nesmetano primenjuju u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinciama i ustanovama u Vojsci Srbije, ali i da se posebnim zakonom urede sve specifičnosti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije na način kako je to predloženo u Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.

 Pored poteškoća u primeni propisa u oblasti zdravstva u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama u Vojsci Srbije, poteškoća je bila i nadzor nad primenom tih propisa u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama u Vojsci Srbije. Stoga je Ministarstvo odbrane iniciralo i rešenje iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti po kome se nadzor na radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova u Vojsci Srbije izuzima od opšteg rešima nadzora nad radom zdravstvenih ustanova (koji vrši Ministarstvo zdravlja preko zdravstvenih i farmaceutskih inspektora) i po kome se ovaj nadzor vrši u skladu sa posebnim zakonom, pre svega Zakonom o odbrani kojim je propisana ova nadležnost Inspektorata odbrane, a u cilju otklanjanja bilo kakve dileme u pogledu nadležnosti Inspektorata odbrane, Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika propisuje se da Inspektorat odbrane ima ovlašćenja propisana zakonom kojim je ustanovljen (Zakon o odbrani), ovim zakonom, kao i ovlašćenja zdravstvene i farmaceutske inspekcije propisane zakonom (dakle, sve nadležnosti zdravstvene i farmeceutske inspekcije propisane bilo kojim zakonom ujedno su i nadležnosti Inspektorata odbrane).

Dakle, prepoznavanje vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova u Vojsci Srbije kao posebne vrste zdravstvenih ustanova u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti predstavljalo je conditio sine qua non da se Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika urede sve specifičnosti u sistemu vojnog zdravstva, odnosno da se ovim zakonom kroz pojedine upućujuće odredbe izvrši neophodno povezivanje sa opštim propisima iz oblasti zdravstva, u čijem segmentu primene nije potrebno urediti bilo kakve specifičnosti.

Na ovaj način biće omogućeno da se u svim subjektima koji obavljaju zdravstvenu delatnost na jednoobrazan način i u istom obimu ostvaruju prava pacijenata - pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, pravo na informacije, pravo na preventivne mere, pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge, pravo na bezbednost pacijenta, pravo na obaveštenje, pravo na slobodan izbor, pravo na drugo stručno mišljenje, pravo na privatnost i poverljivost, pravo na pristanak, pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju, pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju, pravo na prigovor, pravo na naknadu štete, pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, pravo na olakšavanje patnje i bola, pravo na poštovanje pacijentovog vremena. Sva ova prava će pacijenti moći da ostvare jednako, bez obzira da im se zdravstvena usluga pruža u civilnom ili vojnom zdravstvu. Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu činjenica da vojni osiguranici mogu ostvarivati zdravstvenu zaštitu u civilnim zdravstvenim ustanovama i da civilni osiguranici mogu ostvarivati zdravstvenu zaštitu u vojnim zdravstvenim ustanovama. Isto tako, zdravstvenu zaštitu i u civilnom i u vojnom zdravstvu mogu ostvarivati i građani koji nisu zdravstveno osigurani, ali i strani državljani.

Još jedna poteškoća u primeni propisa u oblasti vojnog zdravstva i zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika odnosi se na mogućnosti razmene podataka između Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i drugih organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno drugih državnih organa i organizacija. Posledica toga je nemogućnost, odnosno nemogućnost brzog i efikasnog ostvarivanja prava vojnih osiguranika, odnosno članova njihovih porodica. Primera radi, vojni osiguranici nisu mogli u potpunosti da koriste elektronski servis E-beba (nije im bio dostupan deo servisa koji omogućava prijavu novorođenčeta na zdravstveno osiguranje, već su mogli da koriste samo deo servisa koji omogućava prijavu u matičnu knjigu rođenih, knjigu državljana, prebivalište i prijavu na roditeljski dodatak), i nisu mogli uopšte da koriste elektronske servise E-recept i E-uput. Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika daje se osnov za razmenu podataka koja je neophodna da bi se navedeni elektronski servisi koristili od strane vojnih osiguranika i članova njihovih porodica. Nacrtom zakona daje se osnov i za razmenu podataka sadržanih u zdravstvenim informacionim sistemima tako da se omogućava korišćenje navedenih elektronskih servisa, ali i svih elektonskih servisa u ovoj oblasti koji će se u budućnosti uspostaviti, i to svim građnima, bez obzira na to da li su zdravstveno osigurani kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili kod Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, što je u skladu sa jednim od prioritetnih ciljeva Vlade.

Ciljevi koji se žele postići donošenjem zakona:

- Usklađivanje sa propisima koji uređuju kako oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, tako i druge oblasti koje jesu ili mogu biti od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika.

- Omogućavanje korišćenja elektronskih servisa E-beba, E-recept i E-uput vojnim osiguranicima i članovima njihovih porodica, odnosno brže, lakše i efikasnije ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom.

- Nesmetana primena propisa koji uređuju oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, tako i druge oblasti koje jesu ili mogu biti od značaja za delatnost zdravstvene zaštite u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama u Vojsci Srbije.

- Nesmetano sprovođenje nadzora nad primenom propisa iz oblasti zdravstva i nadzora nad radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova u Vojsci Srbije od strane Inspektorata odbrane.

- Efikasnije planiranje i praćenje korišćenja sredstava ostvarenih pružanjem usluga od strane vojnih zdravstvenih ustanova osiguranicima RFZO, kroz zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite između Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i RFZO (za civilne zdravstvene ustanove koje su u Planu mreže zdravstvenih ustanova) i kroz propisivanje da su prihodi od RFZO prihodi Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.

- Omogućavanje bolje dostupnosti zdravstvene zaštite korisnicima prava kroz mogućnost zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite između Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i civlinih zdravstvenih ustanova koje nisu u Planu mreže zdravstvenih ustanova.

- Efikasna zaštita prava korisnika prava i ujednačavanje rada stručno-medicinskih organa kroz propisivanje mogućnosti korišćenja pravnih sredstava protiv odluka stručno-medicinskih organa.

- Funkcionisanje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti, kroz uspostavljanje Vojnozdravstvenog saveta kao savetodavnog tela ministra odbrane.

- Efikasnije sprovođenje politike Vlade u ovoj oblasti, kroz ovlašćenja ministra odbrane i Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za donošenje podzakonskih akata.

Imajući u vidu činjenicu da je materija zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja uređena različitim propisima i da su, shodno tome, i pojedina prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika propisana različitim propisima, postoji potreba da se prava i obaveze vojnih osiguranika, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i organizacija i rad vojne zdravstvene službe urede jedinstveno i sveobuhvatno, kroz donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.

Donošenjem ovog zakona unapređuje se sistem zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, organizacija sistema vojnog zdravstva, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, nadležnost, delokrug i organizacija Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Imajući u vidu da je članom 68. stav 3. Ustava Republike Srbije utvrđeno da se zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje uređuju zakonom, to nije bilo moguće urediti ovu materiju na drugi način. Takođe, oblast zdravstvene zaštite u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i oblast zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika je, imajući u vidu delokrug Ministarstva odbrane i položaj i nadležnost Vojske Srbije, specifična i iziskuje drugačije uređenje od uređenja propisanog zakonima koji uređuju oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji, iz kog razloga je i neophodno ovu materiju urediti posebnim zakonom.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

DEO PRVI - UVODNE ODREDBE (čl.1 − 8.)

Čl. 1. i 2. Nacrta zakona definisani su predmet uređenja ovog zakona i značenje pojmova koji se koriste u ovom zakonu. Čl. 3. i 4. Nacrta zakona predviđena je primena opštih propisa o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju primenom načela propisanih zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Čl. 5, 6. i 7. Nacrta zakona propisana je primena zakona kojim je uređena zaštita lica sa mentalnim smetnjama, zakona kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite i zakonom kojim su uređena prava pacijenata i zakona kojim je uređena oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija u oblasti zdravstva.

Članom 8. Nacrta zakona predviđa se organizovanje i razvoj zdravstvenog informacionionog sistema u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, propisuju se vrste podatka koji će se obrađivati u sistemu vojnog zdravstva i svrha obrade, uz odredbu o primeni propisi kojim je uređena zaštita podataka o ličnosti i zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva. Ministar odbrane ovlašćuje se da uredi organizaciju zdravstvenog informacionog sistema, način rada, razvoj, zaštitu podataka i druga pitanja od značaja za funkcionisanje ovog sistema, uređuje ministar odbrane.

DEO DRUGI - ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE (čl. 9 - 66.)

I OPŠTE ODREDBE

Članom 9. Nacrta zakona propisano je da zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, a članom 10. da se zdravstvena delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja u vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama, sprovođenjem zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom. Članom 11. predviđa se da uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti sprovođenjem zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva, u miru, vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju propisuje ministar odbrane. Članom 12. predviđeni su načini finansiranja i obezbeđivanja sredstva za rad sistema vojnog zdravstva.

 II ORGANIZACIJA SISTEMA VOJNOG ZDRAVSTVA

Članom 13. Nacrta zakona propisano je šta čini sistem vojnog zdravstva. Čl. 14. i 15. uređuje se formiranje sanitetskih jedinica i ustanova Vojske Srbije, odnosno obrazovanje vojnozdravstvenih ustanova. Član 16. propisuje vrste vojnozdravstvenih ustanova. Čl. 17. i 18. predviđaju poslove koje obavljaju vojnozdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove. Članom 19. propisana je mogućnost da vojnozdravstvena ustanova i jedinica, odnosno sanitetska jedinica i ustanova, pod uslovima propisanim zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, a na predlog ministra odbrane, bude određena za referentnu zdravstvenu ustanovu za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti, zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za kontrolu trovanja Republike Srbije, zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za određenu vrstu retkih bolesti i zdravstvenu ustanovu koja obavlja poslove centra za bolest od većeg javnozdravstvenog značaja.

Članom 20. zabranjuje se oglašavanje, odnosno reklamiranje, a dozvoljava isticanje naziva, sedišta, zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena vojnozdravstvene ustanove.

Član 21. predviđa u kome se delu zakon kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite primenjuje na profesionalne pripadnike Vojske Srbije koji su zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici. Članom 22. predviđa se stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i ovlašćuje ministar odbrane da donese Plan školovanja i usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u sistemu vojnog zdravstva. Čl. 23. i 24. određuje se da ministar odbrane odlučuje o odobravanju specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, kao i da ministar odbrane ili lice koje on ovlasti zaključuje ugovor o specijalizaciji, odnosno užoj specijalizaciji sa zdravstvenim radnikom, odnosno zdravstvenim saradnikom, u skladu sa zakonom.

Član 25. propisuje način utvrđivanja nedeljnog rasporeda rada, početka i završetka radnog vremena u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi. Član 26. reguliše uvođenje stručnog dežurstva, a član 27. reguliše organizovanje pripravnosti radi pružanja hitne medicinske pomoći i rada po pozivu radi pružanja zdravstvene zaštite.

Čl. 28. i 29. regulišu dopunski rad i uslove za obavljanje dopunskog rada zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa poslodavcem ili licem koje on ovlasti, a ministar odbrane se ovlašćuje da propiše organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika odnosno drugih zaposlenih lica u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi i način određivanja visine naknade za obavljeni dopunski rad u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi.

Član 30. predviđa mogućnost da se u vojnozdravstvenoj ustanovi, odnosno sanitetskoj jedinici i ustanovi obavlja praktična nastava učenika i studenata zdravstvene struke.

Član 31. propisuje da su kategorije lica kojima se pruža zdravstvena zaštita u sistemu vojnog zdravstva: korisnici prava i druga lica, u skladu sa ovim zakonom; osigurana lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima, osigurana lica drugih organizacija zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima i građani i stranci, u skladu sa zakonom kojim je uređena zdravstvena zaštita u Republici Srbiji.

III UNUTRAŠNjA ORGANIZACIJA VOJNOZDRAVSTVENE USTANOVE

Čl. 32 - 34. reguliše se organizacija, rukovođenje i odgovornost za rad vojnozdravstvene ustanove. Član 35. predviđa da se u vojnozdravstvenim ustanovama mogu formirati stručni organi, čiji sastav, način rada i druga pitanja od značaja za rad uređuje ministar odbrane.

Čl. 36. i 37. propisano je da se o razvoju i kvalitetu zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva, organizaciji sistema vojnog zdravstva i zdravstvenog osiguranja stara Vojnozdravstveni savet kao savetodavno telo ministra odbrane i utvrđuju se poslovi u nadležnosti Vojnozdravstvenog saveta, čiji sastav, način rad i druga pitanja od značaja uređuje ministar odbrane.

IV ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM, SEKUNDARNOM I TERCIJARNOM NIVOU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I APOTEKARSKA DELATNOST

Član 38. predviđa da se zdravstvena delatnost u sistemu vojnog zdravstva obavlja na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Čl. 39 - 46. uređuju šta obuhvata zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite, način obavljanja zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite i ostvarivanje zdravstvene zaštita na primarnom nivou preko izabranog lekara. Članom 42. predviđeno je da se zdravstvena delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite obavlja u vojnoj ambulanti, vojnomedicinskom centru, centru vojnomedicinskih ustanova, Centralnoj vojnoj apoteci, vojnim apotekama i sanitetskim jsdinicama i ustanovama, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Član 43. predviđa mogućnost organizovanja vojne ambulante u vojnomedicinskom centru i sanitetskim jedinicama i ustanovama. Članom 44. predviđeno je da se u Vojnomedicinskom centru obezbeđuje najmanje preventivna zdravstvena zaštita, hitna medicinska pomoć, opšta medicina, zdravstvena zaštita žena, zdravstvena zaštita dece, patronažna služba, laboratorijska i druga dijagnostika, kao i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite i medicine rada, fizikalna medicina i rehabilitacija, sanitetski prevoz; predviđa se i mogućnost obavljanja specijalističko-konsultativne delatnosti i apotekarske delatnosti i druge specijalističko-konsultativne delatnosti koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem. Članom 46. predviđeno je da je Centar vojnomedicinskih ustanova vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka sanitetskog obezbeđenja, odnosno sprovođenja zdravstvene zaštite na određenoj teritoriji.

Čl. 47 - 49. uređuje se da zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva obuhvata sekundarni nivo preventivno-medicinske zaštite, specijalističko- konsultativnu i bolničku delatnost. Članom 48. predviđa se da je Vojna bolnica vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka zdravstvene zaštite kao logističke podrške Vojsci Srbije, odnosno sanitetskog obezbeđenja u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, a članom 49. utvrđuje se koje službe Vojna bolnica mora da ima organizovane.

Članom 50. uređuju se da zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u sistemu vojnog zdravstva obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke delatnosti, naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja, kao i apotekarsku delatnost u skladu sa zakonom.

Članom 51. predviđa se da je Vojnomedicinska akademija vojnozdravstvena ustanova namenjena za neposredno izvršavanje zadataka zdravstvene zaštite kao logističke podrške Vojsci Srbije, odnosno sanitetskog obezbeđenja u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju, kao i za obavljanje zdravstvene delatnosti na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite; Vojnomedicinska akademija obavlja poslove i zadatke koji se odnose na visokospecijalizovanu specijalističko - konsultativnu i stacionarnu delatnost, obrazovno - nastavnu delatnost i naučnoistraživačku delatnost i obavlja i apotekarsku delatnost, u skladu sa zakonom; Vojnomedicinska akademija organizuje obavljanje dodiplomskih, poslediplomskih specijalističkih i doktorskih studija kao nastavna baza fakulteta zdravstvene struke, obavlja stručno usavršavanje profesionalnih oficira i drugih lica sa visokim obrazovanjem i organizuje osnovna, primenjena i klinička istraživanja značajna za podizanje kvaliteta lečenja, nastave i naučnog usavršavanja, osposobljavanje naučnog i nastavnog kadra iz oblasti medicine, farmacije, stomatologije, biohemije, molekularne biologije, veterine, fizičke hemije i psihologije prvenstveno od značaja za odbranu Republike Srbije; u Vojnomedicinskoj akademiji obavlja se pripravnički staž, odnosno specijalistički i subspecijalistički staž zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju Vojnomedicinska akademija može postati Centralna vojna bolnica, koja se organizuje i zadatke zdravstvene zaštite, odnosno sanitetskog obezbeđenja sprovodi u skladu sa propisima kojima se uređuju zadaci Vojske Srbije u vanrednoj situaciji, vanrednom i ratnom stanju.

Članom 52. predviđeno je šta obuhvata posebna preventivna zdravstvena zaštita koja se sprovodi na primarnom, sekundarnom, i tercijarnom nivou.

Čl. 53 - 55. regulisana je zdravstvena delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite u oblasti preventivne medicine i u oblasti vazduhoplovne medicine.

Čl. 56 - 60. definisana je apotekarska delatnost, način obavljanja apotekarske delatnosti i poslovi apotekarske delatnosti u sistemu vojnog zdravstva. Članom 59. regulisano je apotekarska delatnost koja se obavlja u Centralnoj vojnoj apoteci, a članom 60. regulisana je apotekarska delatnost koja se obavlja u vojnoj apoteci.

V KVALITET ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, PROVERA KVALITETA STRUČNOG RADA I AKREDITACIJA (čl. 61-66.)

Čl. 61 - 66. uređuje se kvalitet zdravstvene zaštite i unutrašnja i spoljna provera kvaliteta stručnog rada u vojnozdravstvenoj ustanovi i u sanitetskoj jedinici i ustanovi, kao i akreditacija i standardizacija vojnih zdravstvenih ustanova i jedinica, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.

DEO TREĆI - ZDRAVSTVENO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA (67 -180.)

I OBEZBEĐIVANjE I SPROVOĐENjE ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Čl. 67-70. reguliše se obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvenog osiguranja, šta obuhvata zdravstveno osiguranje i sredstva za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja.

II KATEGORIJE LICA KOJIMA SE OBEZBEĐUJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Čl. 71-75. predviđa se način obezbeđivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnim osiguranicima i članovima porodica vojnih osiguranika, ko se smatra članovima uže i šire porodice i pod kojim uslovima se stiče svojstvo osiguranika. Čl. 76-78. predviđa se obezbeđivanje prava iz zdravstvenog osiguranja drugim licima.

III PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA I DRUGA PRAVA

Članom 79. utvrđena je da su prava iz zdravstvenog osiguranja: pravo na zdravstvenu zaštitu; pravo na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica i pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. Članom 80. utvrđena su druga prava.

Članom 81. predviđeno je šta obuhvata zdravstvena zaštita.

Članom 82. uređuje se učešće korisnika prava u troškovima zdravstvene zaštite pri korišćenju zdravstvene zaštite (participacija), kao i da ministar odbrane propisuje iznos participacije i oslobađanja od participacije. Sredstva ostvarena participacijom predstavljaju prihod Fonda.

Članom 83. uređuje se ostvarivanje zdravstvene zaštite u vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama i u civilnim zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova i drugim civilnim zdravstvenim ustanovama, sa kojima postoji zaključen ugovor, pod propisanim uslovima. Ministar odbrane bliže uređuje način i uslove ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu.

Članom 84. reguliše se naknada troškova za pruženu zdravstvenu zaštitu osiguranim licima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama, odnosno za zdravstvenu zaštitu pruženu korisnicima prava i drugim licima u civilnim zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova i civilnim zdravstvenim ustanovama koje nisu u Planu mreže zdravstvenih ustanova, u skladu sa zaključenim ugovorima.

Čl. 85-90. uređuje se korišćenje i obezbeđivanje zdravstvene zaštite profesionalnom vojnom licu koji se nalazi na službi, stručnom usavršavanju ili školovanju u inostranstvu i članovima uže porodice profesionalnog vojnog lica, dok s njim borave u inostranstvu, kao i pravo na korišćenje zdravstvene zaštite korisnika prava za vreme privatnog boravka u inostranstvu na teret sredstava zdravstvenog osiguranja u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život korisnika prava. Članom 87. regulisana je naknada troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu. Članom 88. regulisano je korišćenje hitne medicinske pomoći u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Član 89. reguliše pravo na nabavku lekova, medicinsko-tehničkih pomagala i implantata u slučaju hitne medicinske pomoći. Članom 90. regulisana je nadokna troškova za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u državi sa kojom Republika Srbija nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju ili u državi sa kojom Republika Srbija ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju kojim nisu obuhvaćeni korisnici prava.

Članom 91. regulisano je upućivanje korisnika prava na lečenje u inostranstvo i predviđeno da ministar odbrane uređuje uslove i način, vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje, sprovođenje dijagnostičkih postupaka, odnosno uspostavljanje dijagnoze, odnosno nabavka leka u inostranstvu.

Čl. 92-96. regulisano je pravo na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad profesionalnog vojnog lica odnosno člana njegove uže porodice, razlozi privremene sprečenosti za rad i dužina trajanja i mogućnost produženja prava na naknadu plate zbog privremene sprečenosti za rad. Članom 96. predviđa se kada profesionalnom vojnom licu ne pripada naknada plate, odnosno kada se obustavlja isplata naknade plate za vreme privremene sprečenosti za rad.

Članom 97. regulisana je mogućnost i način povezivanja privremene sprečenosti za rad u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate, kao i upućivanje na komisiju.

Čl. 98-100. regulisano je obavezno upućivanje profesionalnog vojnog lica na ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu pred organizacijom nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje. Članom 98. regulisano je upućivanja vojnog osiguranika nadležnom organu za ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, odnosno upućivanje nadležnom organu radi utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, u skladu sa zakonom, kao i pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i obaveštavanje Fonda. Članom 99. regulisano je pravo na naknadu plate i način obezbeđivanja naknade plate u slučaju upućivanja nadležnom organu za ocenu sposobnosti odnosno nadležnom organu za utvrđivanje gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu. Članom 100. predviđeno je da za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, profesionalnom vojnom licu koji je upućen nadležnom organu za ocenu sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni vojnolekarska komisija, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Čl. 101 i 102. uređen je osnov za obračun naknade plate i iznos osnovice na koju se plaća doprinos.

Čl. 103 i 104. uređena je visina naknade plate koja se obezbeđuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja i sredstava poslodavca.

Čl. 105 - 108. uređena je naknada plate u posebnim slučajevima kada stručno-medicinski organ odredi da profesionalno vojno lice radi sa skraćenim radnim vremenom određeno vreme, kao i obezbeđenje isplate naknade plate za slučajeve privremene sprečenosti za rad.

Čl. 109 - 113. propisana su prava koja pripadaju osiguranim licima (na naknadu putnih i pogrebnih troškova i pravo na solidarnu pomoć), vreme za ostvarivanje tih prava odnosno zastarelost prava i potraživanja i to u roku od tri godine od događaja koji predstavlja osnov za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

IV UTVRĐIVANjE SVOJSTVA KORISNIKA PRAVA I DRUGOG LICA I OSTVARIVANjE PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Čl. 114. i 115. uređuje nadležnost za utvrđivanje svojstva korisnika prava i drugog lica, kao i način na koji Fond izdaje isprave u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.

Čl. 116 - 132. uređena je matična evidencija koju uspostavlja i organizuje Fond, u kojoj se vode podaci o vojnim osiguranicima, osiguranim licima, korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja i obveznicima doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Članom 133. utvrđeno je učešće stručno-medicinskih organa u određivanju vrste, obima i sadržaja, načina i postupka ostvarivanja prava.

Članom 134. utvrđene su poslovi izabranog lekara.

Članom 135. utvrđene su nadležnosti, odnosno poslovi niže vojnolekske komisije.

Članom 136. utvrđene su nadležnosti, odnosno poslovi više vojnolekske komisije.

Članom 137. utvrđene su nadležnosti, odnosno poslovi glavne vojnolekarske komisije.

Članom 138. utvrđene su nadležnosti, odnosno poslovi vojnolekarske komisije za letače i padobrance.

Članom 139. utvrđene su nadležnosti, odnosno poslovi više vojnolekarske komisije za letače i padobrance.

Članom 140. utvrđena je nadležnost ministra odbrane da opštim aktom bliže uredi sastav, organizaciju i način rada vojnolekarskih komisija.

Čl. 141 - 148. uređen je postupak prigovora u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.

Članom 149 - 151. uređen je postupak revizije ocene vojnolekarskih komisija.

Članom 152. propisana je mogućnost obnove postupka ocene o privremenoj sprečenosti za rad vojnog osiguranika i nadležni starešina za podnošenje predloga.

Čl. 153. i 154. utvrđen je postupak veštačenja u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Čl. 155. i 156. utvrđena je nadležnost Fonda za odlučivanje o pravima iz zdravstvenog osiguranja bez donošenja rešenja, osim kada je donošenje rešenja utvrđeno ovim zakonom odnosno opštim aktom Fonda ili kada donošenje rešenja zahteva korisnik prava, odnosno poslodavac, osim ako za pojedina prava ovim zakonom nije drukčije propisano, kao i nadležnost komisije Fonda, odnosno direktora Fonda za prenošenja ovlašćenja na rukovodioce organizacionih jedinica Fonda. Takođe je data mogućnost pokretanja upravnog spora protiv konačnog akta kojim je odlučeno o pravu iz zdravstvenog osiguranja.

Članom 157. utvrđena je zaštita prava korisnika prava koji smatra da je o njegovom pravu iz zdravstvenog osiguranja doneta odluka u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Čl. 158. i 159. uređena je naknada štete u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Članom 160. definisano je finansiranje zdravstvenog osiguranja odnosno predviđeno da se sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom; da se doprinos za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika - profesionalnih vojnih lica obračunava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, po stopi koja se primenjuje na osnovicu za obračun doprinosa za zaposlene; da se doprinos za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika - korisnika vojne penzije obračunava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, po stopi koja se primenjuje na osnovicu za obračun doprinosa za korisnike penzije; da sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite drugih lica obezbeđuje Ministarstvo odbrane.

V ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Čl. 161 - 180. uređena je organizacija zdravstvenog osiguranja, odnosno delokrug i organizacija Fonda, organi Fonda (Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor) i njihov sastav i nadležnost, finansijsko poslovanje Fonda, odnos između Ministarstva odbrane i Fonda i nadzor nad radom Fonda i ovlašćenja Ministarstva odbrane u vršenju nadzora.

DEO ČETVRTI - NADZOR NAD SPROVOĐENjEM ZAKONA, KAZNENE ODREDBE I PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE (čl. 181-196.)

I NADZOR

Članom 181. utvrđeno je da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo odbrane, a nadzor nad radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova Ministarstvo odbrane preko Inspektorata odbrane.

II KAZNENE ODREDBE

 Čl. 182 - 186. uređene su kaznene odredbe i propisana prekršajna odgovornost zdravstvene ustanove, odnosno drugog pravnog lica sa kojim je Fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava zdravstvenog osiguranja korisnika prava, kao i prekršajna odgovornost odgovornog lica u pravnom licu, Fonda, zdravstvenog radnika i profesionalnog vojnog lica.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 Čl. 187 - 196. uređene su prelazne i završne odredbe.

Članom 187. utvrđen je rok od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona, a utvrđeno je i da će se do donošenja tih propisa primenjivati propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, u delu u kojem nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 188. propisano je da će vojnozdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove uskladiti organizaciju i funkcionisanje sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 189. utvrđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom, uz obavezu usklađivanja svoje organizacije i rada sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 190. utvrđeno je da će Vlada imenovati članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora Fonda, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da će direktora i zamenika direktora Fonda imenovati ministar odbrane, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 191. utvrđeno je da će Upravni odbor Fonda doneti statut i poslovnik o radu Upravnog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Upravnog odbora, kao i da će nadzorni odbor Fonda doneti poslovnik o radu Nadzornog odbora, u roku od 60 dana od dana imenovanja članova Nadzornog odbora.

Članom 192. propisano je da korisnici prava koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste prava iz zdravstvenog osiguranja, nastavljaju da koriste ta prava po odredbama ovog zakona; da će se zamena isprave o osiguranju zdravstvenom karticom izvršiti u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i da do potpune zamene isprava o osiguranju zdravstvenom karticom, korisnici prava ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu isprava o osiguranju izdatih po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 193. utvrđeno je sprovođenje postupaka koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 194. propisano je da će Fond uspostaviti matičnu evidneciju i organizovati poslove matične evidencije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 195. utvrđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi poglavlje XV - Zdravstveno osiguranje čl. 211-226, čl. 228- 230, čl. 237- 239. i čl. 273-278. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 24/94, 43/94, 28/96, 22/99, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), osim odredaba člana 227. i čl. 231 - 236, kao i Uredba o nadležnosti, delokrugu, organizaciji i načinu poslovanja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika ("Službeni glasnik PC", br. 102/11, 37/12, 107/12 i 119/13);

Članom 196. utvrđeno je stupanje na snagu zakona osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 84. i člana 103. st. 2. i 3. u delu koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije, koje se primenjuju od 1. januara 2022. godine.

IV. FINANSIJSKI EFEKTI

Kapaciteti vojnog zdravstva (vojnozdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova) značajnim delom se koriste za lečenja osiguranika Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond SOVO) i osiguranika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO). Takođe, manji deo slobodnih kapaciteta vojnozdravstvenih ustanova koristi se i za pružanje zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi.

Međutim, značajan deo kapaciteta vojnog zdravstva se koristi za neposredno izvršavanje zadataka zdravstvene zaštite kao logističke podrške Vojsci Srbije, odnosno za pružanje sanitetskog obezbeđenja Vojske Srbije u sve tri misije (pripreme za odbranu Republike Srbije od oružanog ugrožavanja spolja, učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu i podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti), kao i za lečenje određenih kategorija vojnih lica za koja se ne vrši uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje, a koja imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u sistemu vojnog zdravstva dok su na službi u Vojsci Srbije ("druga lica" iz člana 2. stav 1. tačka 4) Zakona: vojnici na služenju vojnog roka, učenici i kadeti vojnoškolskih ustanova, lica u rezervnom sastavu dok se nalazi na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije i lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire).

Dakle, postojanje, održavanje i razvijanje kapaciteta vojnog zdravstva nužno je zbog činjenice da oni predstavljaju deo sposobnosti Vojske Srbije za izvršavanje sve tri misije, kako u miru, tako i u vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju.

Pri tome, iskustva vojnog zdravstva kroz sanitetsku podršku Vojsci Srbije (rad u terenskim i specifičnim uslovima u zemlji i inostranstvu, učešće u multinacionalnim operacijama pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske unije) nemerljiva su za jačanje, ne samo sposobnosti Vojske Srbije, već i zdravstvenog sistema Republike Srbije u celini.

Radi što efikasnijeg korišćenja kapaciteta vojnog zdravstva, njegovi slobodni kapaciteti u miru mogu i treba da se koriste za potrebe civilnog zdravstvenog sistema, kroz angažovanje za potrebe osiguranika RFZO, ali i kroz pružanja zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi.

U potrebu postojanja i korišćenja kapaciteta vojnog zdravstva Republika Srbija je imala prilike da se uveri decenijama unazad, a naročito u 2020. i 2021. godini.

Pri tome, uspostavljanje, održavanje i razvoj kapaciteta vojnog zdravstva finansira se i mora se finansirati iz budžeta Republike Srbije, preko Ministarstva odbrane.

Ovo posebno iz razloga njegove prevashodne namene, ali i specifičnog statusa organizacionih delova vojnog zdravstva. Naime, sanitetske jedinice i ustanove i vojnozdravstvene ustanove su deo organizacije Vojske Srbije, kako u miru, tako i u vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju i kao takve nemaju status pravnog lica.

Dakle, vojno zdravstvo u smislu finansiranja predstavlja organizacioni deo Ministarstva odbrane kao direktnog budžetskog korisnika i u definisanju modela njegovog finansiranja treba poći od svih prethodno navedenih pretpostavki koje moraju biti uvažene.

U tom smislu, Zakon uvažava specifičnost finansiranja vojnog zdravstva, a naročito vojnozdravstvenih ustanova koje su delom svojih kapaciteta uključene u Plan mreže zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, ali su istovremeno i organizacioni delovi Ministarstva odbrane, kao direktnog budžetskog korisnika, koji nemaju status pravnog lica i kao takve nemaju mogućnost da, kao korisnici sredstava RFZO, zadrže sredstva uplaćena od strane tog fonda po zaključenim ugovorima, već se naplaćena sredstva po tom osnovu sada usmeravaju u budžet Republike Srbije, kao opšti prihod. Takođe, svi prihodi koje vojnozdravstvene ustanove ostvare od pružanja zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi, angažovanjem svojih slobodnih kapaciteta, sada se takođe usmeravaju u opšti prihod budžeta.

Materijalna rešenja iz ovog zakona predviđaju da se prihodi koje ostvari vojno zdravstvo, kako po osnovu ugovora sa RFZO, tako i po osnovu angažovanja slobodnih kapaciteta, usmeravaju kao prihod Fonda SOVO.

Ovi prihodi su u 2020. godini iznosili 3,25 milijardi dinara, od čega 3,05 milijardi dinara po osnovu priznatih troškova za lečenje osiguranika RFZO i 194 miliona dinara od pružanja usluga na komercijalnoj osnovi.

Prihodi koje je vojno zdravstvo ostvarilo od lečenja osiguranika RFZO ostvareni su na način da su vojnozdravstvene ustanove fakturisale prema RFZO pružane usluge njegovim osiguranicima, prema proceduri i po cenama koje RFZO priznaje u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Dakle, fakturisani su svi rashodi koje priznaje RFZO, računajući i personalne rashode i operativne rashode na ime indirektnih troškova (energenti, voda, tekuće održavanje opreme i nepokretnosti …).

Međutim, navedeni rashodi gotovo u potpunosti predstavljaju fiksne rashode vojnog zdravstva koji malo ili vrlo malo zavise od obima pruženih usluga osiguranicima RFZO.

Naime, zaposleni u vojnom zdravstvu imaju status profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji platu i naknade primaju prema Zakonu o Vojsci Srbije i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, nezavisno od namene njihovog angažovanja. Istovremeno, kapaciteti vojnog zdravstva podrazumevaju određene fiksne operativne rashode zbog činjenice da se isti koriste i za potrebe sanitetske podrške Vojsci Srbije i lečenje određenih kategorija vojnih lica čija se zdravstvena zaštita finansira iz budžeta Republike Srbije.

Utrošak materijala koji direktno zavisi od obima pruženih zdravstvenih usluga osiguranicima RFZO je utrošak za: lekove, sanitetski i medicinski potrošni materijal, krv i labilne produkte od krvi, ugradni materijal, dijalizni materijal i lekove za dijalizu (u daljem tekstu: lekovi i sanitetski potrošni materijal).

Polazeći od svega navedenog, najracionalniji model finansiranja vojnog zdravstva, u delu korišćenja njegovih slobodnih kapaciteta po osnovu kojih vojno zdravstvo ostvaruje prihod, je model u kome se personalni i operativni rashodi, izuzev rashoda za lekove i sanitetski potrošni materijal, finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

U ovom slučaju bi vojno zdravstvo, za usluge lečenja osiguranika RFZO, tom fondu fakturisao samo lekove i sanitetski potrošni materijal, a prihod po tom osnovu bi bio usmeravan u Fond SOVO.

Od ukupnih prihoda vojnog zdravstva u 2020. godini od RFZO po osnovu priznatih troškova za lečenje osiguranika tog fonda koji iznose 3,05 milijardi dinara, na lekove i sanitetski potrošni materijal se odnosi 1,03 milijarde dinara. Prema predloženom modelu, iznos od 1,03 milijarde dinara bi predstavljao prihod Fonda SOVO koji bi se ostvarivao fakturisanjem vojnog zdravstva prema RFZO. Dakle, u odnosu na sadašnji model vojno zdravstvo bi fakturisalo RFZO znatno manji iznos (1,03 umesto 3,05 milijardi dinara), jer bi personalni i operativni rashodi za lečenje osiguranika RFZO, izuzev lekova i sanitetskog potrošnog materijala, bili finansirani iz budžeta Republike Srbije, umesto iz Finansijskog plana RFZO.

Za zdravstvene usluge pružene na komercijalnoj osnovi, vojno zdravstvo bi, kao i do sada, fakturisalo korisnicima usluga ukupne troškove i prihod po tom osnovu bi bio usmeravan u Fond SOVO. Prema podacima za 2020. godinu to je prihod u iznosu do 194 miliona dinara, od čega se 73 miliona dinara odnosi na lekove i sanitetski potrošni materijal.

Dakle, prema predloženom modelu, u Fond SOVO bi se usmerili prihodi vojnog zdravstva u iznosu od 1,22 milijarde dinara pri čemu bi taj prihod Fond SOVO koristio za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala za lečenje osiguranika RFZO i za pružanje zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi.

Iz budžeta Republike Srbije, kao i do sada, potrebno je obezbediti sredstva za investicije-opremanje, personalne i operativne rashode vojnog zdravstva, osim za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala za lečenje osiguranika RFZO i za pružanje zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi, koji bi se nabavljali iz prihoda usmerenih u Fond SOVO.

            U operativne rashode koji se moraju obezbediti iz budžeta Republike Srbije spadaju sredstva za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala u iznosu od najmanje 470 miliona dinara godišnje, od čega:

‒          najmanje 250 miliona dinara za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala za lečenje kategorija lica za koje se ne vrši uplata doprinosa u Fond SOVO: vojnici, učenici i kadeti vojnoškolskih ustanova, lica na stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire i lica u rezervnom sastavu dok su na službi u Vojsci Srbije (druga lica iz člana 2. Nacrta zakona), kao i za potrebe rada sanitetskih odeljenja jedinica Vojske Srbije na terenu.

Procena je da će potrebna sredstva za te namene u narednom periodu rasti imajući u vidu da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije razmatraju predlog da se od 2022. godine ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka.

‒          najmanje 70 miliona dinara za nabavke lekova i sanitetskog potrošnog materijala za potrebe multinacionalnih operacija u kojima učestvuju profesionalni pripadnici VS (u 2020. godini utrošeno 50 od planiranih 62 miliona dinara zbog otežanog snabdevanja usled Covid-19, a za 2021. godinu planirano 70 miliona dinara). Za očekivati je da iznos potrebnih novčanih sredstava u narednom periodu za ove namene bude još veći (najmanje 100 miliona dinara godišnje) zbog činjenice da je Republika Srbija prihvatila da Ministarstvo odbrane RS u multinacionalnoj operaciji u Centralnoafičkoj republici - MINUSCA, obezbedi samoodrživu bolnicu nivoa 2+;

‒          najmanje 150 miliona dinara godišnje za zanavljanje sanitetskih kompleta za potrebe sanitetskih ratnih rezervi Vojske Srbije.

U sredstva za investicije-opremanje koji se moraju obezbediti iz budžeta Republike Srbije spadaju sredstva za opremanje vojnog zdravstva u iznosu od najmanje 350 miliona dinara godišnje, od čega:

‒          najmanje 300 miliona dinara za nabavku nedostajuće i modernizaciju postojeće opreme u vojnozdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama Vojske Srbije.

‒          najmanje 50 miliona dinara za nabavku medicinske opreme za sastavljanje novih i zamenu postojećih sanitetskih kompleta za potrebe sanitetskih ratnih rezervi Vojske Srbije.

Pri iskazivanju sredstava koje je potrebno obezbediti iz budžeta Republike Srbije nisu posebno iskazani troškovi koje je vojno zdravstvo imalo u 2020. godini zbog borbe protiv pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2 jer isti ne predstavljaju finansijski efekat predmetnog zakona.

Posebno se napominje da u prethodnim godinama Ministarstvo odbrane, niti druga resorna ministarstva Vlade RS, nisu imala planirane i realizovane transfere prema Fondu SOVO na ime pomoći u finansiranju vojnog zdravstva, kao što je to slučaj kod RFZO i civilnih zdravstvenih ustanova.

Uvažavanjem predloženog modela finansiranja vojnog zdravstva i usmeravanjem prihoda koje ostvaruju vojnozdravstvene ustanove u Fond SOVO smanjili bi se prihodi budžeta Republike Srbije za iznos od 3,25 milijardi dinara godišnje, ali bi se istovremeno smanjio i iznos sredstava koji se u budžetu Republike Srbije izdvajaju za potrebe vojnog zdravstva na ime operativnih rashoda za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala za lečenje osiguranika RFZO i za pružanje zdravstvenih usluga na komercijalnoj osnovi.

Prema podacima o trenutno odobrenim sredstvima za 2021. godinu to smanjenje bi na razdelu Ministarstva odbrane iznosilo ukupno na godišnjem nivou oko 640 miliona dinara - kategorija rashoda 42, ekonomska klasifikacija 426.

Takođe, predloženi model omogućava dodatno smanjenje rashoda iz budžeta na ime podrške koju budžet Republike Srbije, preko razdela Ministarstva finansija, pruža RFZO (u 2021. godini planirano 65,8 milijardi dinara). Ovo smanjenje bi moglo da iznosi najmanje 2,02 milijarde dinara na godišnjem nivou - kategorija rashoda 46, ekonomska klasifikacija 464. Naime, prema predloženom modelu vojno zdravstvo ne bi fakturisalo personalne i operativne rashode prema RFZO na ime lečenja osiguranika tog fonda u vojnozdravstvenim ustanovama, osim operativnih rashoda za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala (kako je to ranije detaljno i obrazloženo), a ovi rashodi su u 2020. godini iznosili 2,02 milijarde dinara.

U vezi sa predloženim modelom finansiranja vojnog zdravstva koji podrazumeva da vojno zdravstvo ne fakturiše personalne i operativne rashode RFZO na ime lečenja osiguranika tog fonda u vojnozdravstvenim ustanovama, napominje se da je takav model finansiranja RFZO primenjivao u ugovorima sa vojnom bolnicom Niš i vojnom bolnicom Novi Sad zaključno sa 2019. godine, te je predloženi model moguć i isti se može predvideti Pravilnikom o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa davaocima zdravstvenih usluga koji ministar zdravlja, saglasno ovlašćenju iz Zakona o zdravstvenom osiguranju, donosi svake godine.

Posebno se napominje da se, po važećim podzakonskim rešenjima, iz budžeta Republike Srbije finansiraju naknade zdravstvenim radnicima za obavljeni dopunski rad u vojnozdravstvenim ustanovama. Planirana sredstva za te namene iz budžeta za 2021. godinu iznose 134,5 miliona dinara.

Dalje, pored dopunskog rada, Nacrtom zakona uređuju se i stručno dežurstvo, pripravnost i rad po pozivu zdravstvenih radnika i saradnika. Tim odredbama je obuhvaćeno trenutno stanje u vojnim zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama koje je uređeno podzakonskim aktima, a sredstva za isplatu po ovom osnovu su obezbeđena u budžetu Ministarstva odbrane jer svi zdravstveni radnici i saradnici u vojnozdravstvenoj službi imaju status profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Imajući u vidu da će se navedeni poslovi obavljati u okviru postojećih ljudskih i materijalnih resursa i organizacije rada, neće biti potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta.

U vezi sa ostalim sredstvima potrebnim za sprovođenje zdravstvene zaštite, Nacrtom zakona se definiše da se zdravstvena delatnost u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obavlja kao i do sada, na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, tako da sprovođenje zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva niti novo zapošljavanje.

Za prava iz zdravstvenog osiguranja (član 79. Nacrta zakona) sredstva se obezbeđuju najvećim delom iz sredstava Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, a ostatak iz sredstava budžeta Republike Srbije, koja se opredeljuju Ministarstvu odbrane (za naknadu plate zbog privremene sprečenosti za rad na teret poslodavca, kao i za zdravstvenu zaštitu i naknadu putnih troškova drugih lica).

Izvor: Vebsajt Ministarstvo odbrane, 12.05.2021.