PROGRAM REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA: Akcenat je na procesu digitalizacije u javnim finansijama, ali i na usklađivanju sa obavezama iz procesa evropskih integracija
Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković izjavio je da je Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama, što je nužno ne samo kao podrška svim strukturnim reformama, već i kao proces koji podiže kvalitet javne uprave i osigurava ambijent privlačan za investitore.
Stanivuković je, na predstavljanju Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2021–2025 za 2021. godinu, rekao da je reforma upravljanja javnim finansijama za Ministarstvo ključna jer se odnosi na sve segmente budžetskog ciklusa.
On je na petom sastanku dijaloga o politici upravljanja javnim finansijama podsetio na to da je Vlada u junu prošle godine usvojila program sa pratećim akcionim planom, i da on predstavlja drugi po redu petogodišnji program u toj oblasti.
Državni sekretar je istakao i da je akcenat novog programa na procesu digitalizacije u javnim finansijama, ali i na usklađivanju sa obavezama iz procesa evropskih integracija.
U prethodnom periodu, kako je napomenuo, sproveli smo nekoliko veoma važnih reformi iz oblasti digitalizacije javnih finansija, poput eFiskalizacije, a takođe smo krenuli u implementaciju raznih strukturnih reformi, poput eFakture i eOpremnice, na kojima ćemo raditi u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, kada se govori o usklađivanju obaveza iz procesa evropskih integracija, to je u potpunosti u skladu sa državnom politikom, jer je naš osnovni spoljnopolitički cilj punopravno članstvo u EU.
On je ukazao na to da je uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija preduslov za uspešne procese reformi i u drugim oblastima javne uprave.
Stanivuković je dodao da je posebno važno napomenuti da je PFM program usko povezan sa Strategijom reforme javne uprave za period od 2021. do 2030. godine.
Prethodne dve godine bile su pune izazova, kako u oblasti zdravstva, tako i u oblasti privrede, što je dovelo do velikog pritiska na javne finansije. Upravo se u ovome i ogleda značaj reforme upravljanja javnim finansijama, objasnio je on.
Prema njegovoj oceni, zahvaljujući stabilnosti javnih finansija, fiskalnoj i makroekonomskoj stabilnosti i fiskalnom prostoru koji je kreiran prethodnih nekoliko godina, Srbija je u toku pandemije imala mnogo manje ekonomskih posledica u odnosu na druge zemlje.
Državni sekretar je, podsećajući na to da je u aprilu Vlada usvojila Izveštaj o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2021. godinu, rekao da je u prethodnoj godini realizovano čak 11 od 12 predviđenih aktivnosti.
Naime, kako je precizirao, postignut je napredak u oblasti budžetiranja javnih rashoda, a intenzivirani su i napori u razvijanju srednjoročnog planiranja i povezivanje budžeta korisnika javnih sredstava.
Upravljanje javnim investicijama predstavljalo je za nas jedan od prioriteta u 2021. godini. Fokus je bio na nabavci i uspostavljanju informacionog sistema PINIS, na punoj primeni uredbe o upravljanju kapitalnim projektima i sveobuhvatnom praćenju kapitalnih projekata bez obzira na izvor finansiranja, objasnio je Stanivuković.
Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da je upravljanje javnim finansijama kao pasoš jedne zemlje za ulazak u EU.
Retko pričamo o upravljanju javnim finansijama tokom naših dijaloga o javnim politikama, ali mi pretpostavljamo da zemlja treba da ima dobro, transparentno i delotvorno upravljanje javnim resursima. Ovo je bitan aspekt svih naših partnerstava i dijaloga koje vodimo sa određenom zemljom, predočio je Bertolini.
Na značaj postojanja sistematskog programa upravljanja javnim finansijama ukazala je i šefica Ekonomskog odeljenja Ambasade SR Nemačke Ana-Kristina Piplica, dok se član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov zahvalio na tome što ovaj savet, iako formalno nije deo Radne grupe za reformu upravljanja javnim finansijama, ima mogućnosti da sarađuje sa kolegama ako bi se došlo do optimalnih rešenja.
Altiparmakov je rekao da je najvažnije što na ovaj način, dijalogom ne samo između ključnih državnih, već i nezavisnih institucija i civilnog sektora, možemo da iskristališemo produktivan put ka standardima EU.
Imajući u vidu naše lokalno nasleđe i institucionalne kapacitete važno je naći najoptimalniji i najefektivniji način za implementaciju tih standarda, zaključio je on.
Izvor: Vebsajt Vlade, 12.05.2022.Naslov: Redakcija