PREDLOG ODLUKE O VISINI MINIMALNE CENE RADA ZA PERIOD JANUAR-DECEMBAR 2023. GODINE: Počeli pregovori o minimalnoj ceni rada

Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu počeli su 15. avgusta. I dok su i država, i poslodavci i reprezentativni sindikati saglasni da on treba da bude veći, postavlja se pitanje da li će učesnici za pregovaračkim stolom uspeti da se dogovore oko samog iznosa ili će na kraju o ovom pitanju poslednju reč dati Vlada Republike Srbije.

I dok je država već izašla sa predlogom od 40.000 dinara, sindikati smatraju da je i to malo i da pregovori gube suštinu dokle god se minimalna zarada ne izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Sa druge strane, 68,3 odsto poslodavaca smatra da su se stekli uslovi za podizanje minimalne cene rada između devet i 12 odsto, što znači da bi minimalna mesečna zarada iznosila 41.500 dinara.

Da podsetimo, minimalna zarada za ovu godinu iznosi 35.012 dinara. Ona je u 2021. godini bila 33.000 dinara i nakon prošlogodišnjih pregovora za narednu godinu povećana je za 9,4 odsto.

Ljiljana Pavlović, rukovodilac sektora za članstvo i članica pregovaračkog tima Unije poslodavaca Srbije, ocenjuje da su poslodavci u nedavno sprovedenoj anketi pokazali da razumeju potrebu povećanja minimalne cene rada, ali da su za njeno podizanje neophodni i neki ustupci poslodavcima.

“Svi mi živimo i radimo u Srbiji i svesni smo realne situacije, skoka potrošačkih, ali i cena repromaterijala, uticaja na životni standard. Međutim, da bi se isplatila povećanja minimalna cena rada nužni su na drugoj strani i neki ustupci poslodavcima. To nije stvar ničijeg hira, već objektivnog stanja u kome mnoga preduzeća, posebno srednja i mala, s mukom isplaćuju i dosadašnje zarade, odnosno teško zadržavaju postojeća radna mesta. Odatle je zahtev poslodavaca da se država odrekne dela svojih prihoda, pre svega kroz smanjenje opterećenja na plate, a potencijalno i kroz ukidanje nekih nepotrebnih parafiskalnih nameta”, ističe Pavlović.

Prema njenim rečima, većina poslodavaca prihvatljivim smatra povećanje od devet do 12 odsto, a koliko će to tačno iznositi može se izračunati tek kada se završe pregovori.

“Unija poslodavaca sa punim poštovanjem svih sagovornika pristupa predstojećim pregovorima. To znači da niti želimo da ucenjujemo, niti nastupamo sa ultimativnih pozicija. Koliko tačno će biti umanjenje dažbina na plate stvar je razgovora koje tek treba da započnemo, a prema dosadašnjem iskustvu, posebno iz najgoreg perioda pandemije, možemo reći da država pokazuje razumevanje za stanje u kojem se nalazi privreda. Zato verujemo i da će postojati spremnost za ovakvu vrstu ustupaka, jer svaki drugi pristup ne bi bio dobar ni za radnike, ni za preduzeća, samim tim ne može biti dobar ni za državu”, ističe ona.

Komentarišući činjenicu da u Srbiji minimalna zarada još uvek nije izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, koja je, prema tvrdnjama sindikata, znatno veća od zvanične, odgovarajući na pitanje kakvo je mišljenje poslodavaca – kada će doći do izjednačavanja, Pavlović kaže da su ovakve procene nezahvalne, jer zavise od uslova na koje niko na svetu više ne može da utiče.

“Svi smo mi verovali da se do sada moglo dogoditi to izjednačavanje, ali ko je mogao da pretpostavi da će u 2020. godini izbiti pandemija virusa Covid-19, a ona traje i dalje. Ko je mogao da očekuje sukob u Ukrajini koji menja geostratešku sliku sveta i utiče na poslovanje bukvalnog svakog preduzeća širom planete. S obzirom na ove duboko poremećene parametre za poslovanje, zaista nije trenutak da se izjašnjavamo oko potencijalnog i željenog, mada trenutno neizvesnog izjednačavanja minimalca i potrošačke korpe”, ocenjuje ona.

Na pitanje koliko će rast minimalne zarade uticati na ostale plate, Pavlović kaže da taj uticaj uvek postoji, pa iako ostale zarade nisu formalno vezane za minimalnu cenu rada, po prirodi stvari će i sledeći nivoi plata doživeti određenu korekciju. “Koliko će to biti zaista zavisi od preduzeća do preduzeća”, zaključuje ona.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Ristić smatra da je od pregovora najrealnije očekivati da će se ono što je predsednik Srbije već izneo u javnost po pitanju minimalne zarade i realizovati.

“Zakon je takav da ukoliko se socijalni partneri ne slože vlada ima diskrecionu mogućnost da odluči sama o visini minimalne cene rada. Mislim da je pozicija sindikata u odnosu na ono što je već predloženo od strane predsednika takva da postoji bitna razlika u pogledima šta ta minimalna cena rada treba da obezbedi”, kaže Ristić.

Minimalna cena rada, kako napominje, morala bi da obezbedi egzistenciju onih koji primaju taj nivo zarada, a ako se posmatra parametar koji bi trebalo da odredi šta je to minimalni nivo egzistencije onda je to svakako minimalna potrošačka korpa, koja prema poslednjim raspoloživim podacima iznosi 43.695 dinara. Zato je, za Ristića, svako pregovaranje o visini minimalca koji ne obezbeđuje pokriće minimalne potrošačke korpe bespredmetno.

“Još 2018. godine imali smo zaključak Socijalno-ekonomskog saveta prema kome u naredne tri godine minimalna cena rada treba da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe. Mi sada pregovaramo o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu i još uvek nismo dostigli ono što je bio zaključak SES-a iz 2018. godine. Naravno, svakako treba imati u vidu i okruženje koje je bitno promenjeno, ali, sa druge strane, ako posmatramo rezultate, barem zvanične podatke i one koje prezentuju predstavnici vlasti, nelogično je u situaciji kada se ostvaruje rast i napredak da ne možemo da dostignemo nešto što je zacrtano kao cilj 2018. godine”, smatra Ristić.

Zbog svega navedenog, on kaže da će svakako u toku predstojećih pregovora insistirati na tome da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, iako su sindikati svesni da ona ne zadovoljava egzistencijalne potrebe zaposlenih, imajući u vidu sadržaj minimalne potrošačke korpe i da sa tih 43.000 dinara, koliko trenutno ona iznosi, teško da može neko da preživi.

“Bilo bi prihvatljivo da ona u ovom trenutku bude 43.000, ali ne bi bilo prihvatljivo da ona 1. januara 2023. godine bude 43.000 dinara”, podvlači on i dodaje da su sindikati zbog toga zahtevali da se o minimalnoj ceni rada pregovara u toku ove godine.

Na pitanje koji je to iznos minimalne cene rada koji je za sindikate prihvatljiv za narednu godinu, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja sindikata “Nezavisnost” odgovara da je to iznos koji podrazumeva projektovanu inflaciju do kraja godine, odnosno podizanje troškova života do kraja godine u odnosu na trenutni iznos minimalne potrošačke korpe.

On ističe da su sindikati, imajući u vidu kretanje cena na tržištu, od početka ove godine ukazivali na to da je potrebno revidirati minimalnu cenu rada za ovu godinu, što i zakon dozvoljava. Zbog toga su sindikati u maju pokrenuli inicijativu da se ugovori minimalna cena rada za drugu polovinu 2022. godine, koja bi trebalo na neki način da obezbedi egzistencijalni minimum.

“Interesantno je da mi još uvek nismo dobili zvaničan odgovor na tu inicijativu, iako je zakonom predviđena mogućnost da u slučaju poremećaja na tržištu i većeg nivoa porasta cena postoji prostor da se minimalna cena rada koriguje i u toku kalendarske godine. Dakle, mi još uvek nemamo odgovor na takvu inicijativu sindikata, a sa druge strane treba da pregovaramo o minimalnoj ceni rada za narednu godinu pri čemu već imamo jasan stav predstavnika vlada da postoji spremnost da se ta minimalna cena rada poveća za nekih 14,25 odsto”, zaključuje Ristić.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 15.08.2022.
Naslov: Redakcija