ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Efektiva podnela zahtev za ocenu ustavnosti Zakona
Dana 10.9.2024. godine Udruženje za zaštitu potrošača “Efektiva” podnelo je Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ova dva člana Zakona, omogućavaju državi i njenim organima, kada se protiv njih vodi postupak, u smislu prinudne naplate, gde su u poziciji dužnika, da postupak prinudne naplate odlože za 30 dana, jer postoji obaveza poverioca, da se pre prinudne naplate, obrati ministarstvu finansija. Time su diskriminisani svi oni privredni subjekti koji učestvuju na državnim tenderima, a država na ovaj način uvodi kontrolu i usmeravanje privrednih tokova.
Dakle, kada je dužnik fizičko ili pravno lice (u nedržavnom vlasništvu), postupak izvršenja se sprovodi brzo i efikasno. Kada je država dužnik, izvršenje mora da zastane tih 30 dana.
Takođe, osporenim članom se onemogućava poverilac da sam bira javnog izvršitelja, koji će sprovesti postupak izvršenja, već je upućen na Komoru izvršitelja, koja će mu ga odrediti.
Tekst Inicijative je u nastavku:
Na osnovu člana 168 stav. 2. u vezi člana 167 stav. 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, podnosilac inicijative (u daljem tekstu Podnosilac), podnosi Ustavnom sudu Srbije
I N I C I J A T I V U
- za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbi člana 2 stav. 2 i 117 stav. 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS” br. 54/2019).
- 4 primerka
- bez priloga
1. Podaci o Podnosiocu:
Udruženje bankarskih klijenata EFEKTIVA sa sedištem u Beogradu, ul. Porečka br. 13 (MBU: 28057474, PIB: 107204013), koga zastupa Dejan Gavrilović, zastupnik, (tel. 011/329-4885, 063/218-191, 064/311-11-66), adresa elektronske pošte: office@efektiva.rs.
2. Ustavni osnov:
1. član 86 stav 1 US RS (ravnopravnost svih oblika svojine).
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju je usvojen 2019. godine na Petnaestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije broj: 54 od 26.07.2019. godine, stupio je na snagu 03.08.2019. godine, a primenjuje se od 01.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Član 2 stav. 2 osporenog Zakona glasi:
“Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: “O predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2 - 4. ovog zakona, odlučuje javni izvršitelj.”
Tako da sadašnji član 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju glasi:
“Izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću se tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti pokreću se samo ako je zakonom određeno. (1) O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeđenje odlučuje sud. (2) O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj. (3) O predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2-4. ovog zakona, odlučuje javni izvršitelj. (4) Kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje. (5)
2. Član 117 stav. 3 osporenog Zakona glasi: “Posle stava 4. dodaju se st. 5 - 9. koji glase:
“Izvršni poverilac je dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. (1) Dokaz o poslatom obaveštenju iz stava 5. ovog člana izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje pod pretnjom odbacivanja. (2) O predlogu za izvršenje odlučuje javni izvršitelj imenovan za područje suda u postupku pred kojim je nastala izvršna isprava. Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje i na dalji postupak shodno se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona. (3) Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. (4) O pravnom leku protiv rešenja o izvršenju odlučuje stvarno nadležni sud za čije područje je imenovan javni izvršitelj koji je doneo rešenje o izvršenju. (5)”
Tako da sadašnji član 300 Zakona glasi:
“Osim identifikacionih podataka (član 30) u predlogu za izvršenje naznačavaju se i brojevi dinarskog računa izvršnog poverioca i broj računa izvršnog dužnika koji nije izuzet od prinudnog izvršenja. (1) Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac dužan je da, pored računa izvršenja budžeta, naznači direktnog korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje koje se namiruje i jedinstven broj korisnika javnih sredstva koji pripada tom direktnom korisniku budžetskih sredstava. (2) Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, za koga se u smislu propisa kojima se uređuje izvršenje budžeta prinudna naplata sprovodi na isti način kao i za direktne korisnike budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači identifikacione podatke za dužnika iz stava 2. ovog člana. (3)
Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da naznači račun preko koga indirektni korisnik budžetskih sredstava posluje, njegov matični broj i njegov poreski identifikacioni broj. (4) Izvršni poverilac je dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. (5) Dokaz o poslatom obaveštenju iz stava 5. ovog člana izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje pod pretnjom odbacivanja. (6) O predlogu za izvršenje odlučuje javni izvršitelj imenovan za područje suda u postupku pred kojim je nastala izvršna isprava. Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje i na dalji postupak shodno se primenjuju odredbe člana 393. ovog zakona. (7) Kad je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, javni izvršitelj može izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. (8) O pravnom leku protiv rešenja o izvršenju odlučuje stvarno nadležni sud za čije područje je imenovan javni izvršitelj koji je doneo rešenje o izvršenju. (9)
3. Podnosilac smatra da se usvojenom izmenom u članovima 2 stav. 2 i 117 stav. 3 Zakona povređuje ustavnu garanciju ravnopravnosti privatne sa svim drugim oblicima svojine.
Ova povreda se sastoji u tome što se u slučajevima kada je izvršni dužnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava, povodom čijeg rada su nastala određena potraživanja za račun budžeta, propisuje jedan dodatni formalni uslov za pokretanje izvršnog postupka, pod pretnjom odbačaja predloga za izvršenje, odnosno obavezu prethodnog pismenog obaveštenja o nameri podnošenja predloga za izvršenje koje se podnosi ministarstvu nadležnom za finansije, kao i što se podnošenje predloga za izvršenje prolongira za dodatnih 30 dana, računajući od dana kada je obaveštenje o nameri podneto nadležnom ministarstvu.
Na ovaj način se država izuzima iz primene opštih pravnih principa u imovinskim odnosima o savesnom ispunjenju preuzetih obaveza, zabrani prouzrokovanja štete, kao i savesnosti i poštenja u pravnom prometu, jer se od izvršnog postupka kao izuzetnog postupka u kome se prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim ili verodostojnim ispravama, pravi redovan postupak, odnosno izvršni postupak time postaje jedini mogući način naplate potraživanja građana i privrednih subjekata, od države i njenih organa i organizacija.
Podnosilac inicijative smatra da osporeno zakonsko rešenje privileguje državu i njene institucije kada se isti javljaju kao nosioci obaveza u pravnom prometu, stavljajući ih u povoljniji položaj u odnosu na druge učesnike u poslovnim odnosima.
Ovim zakonom država, odnosno titulari javne svojine jasno stavljaju do znanja svim drugim učesnicima u poslovnim odnosima da nemaju nameru da dobrovoljno ispune svoja novčana dugovanja prema privatnim subjektima, jer po ovome za njih ne važi načelo pacta sunt servanda (pravni posao, odnosno izvršna isprava je zakon za učesnike u obavezanom odnosu).
Osporeno zakonsko rešenje nema nikakvo opravdanje u zaštiti javnog interesa, niti u zaštiti interesa budžeta, odnosno u budžetskoj uštedi, već ima za cilj da se propisivanjem dodatnih formalnih uslova za pokretanje izvršnog postupka protiv korisnika budžetskih sredstava kao dužnika, građani i privredni subjekti stave u podređeni položaj i po mogućnosti odvrate od bilo kakvog pokušaja da se radi naplate svojih potraživanja prema državi, obrate sudu ili da svoje priznato potraživanje realizuju u izvršnom postupku. Na ovaj način država sama sebe diskredituje, podrivajući pravnu sigurnost i šaljući poruku da se za preuzete obaveze u poslovnim odnosima ista ne mora pridržavati onih pravila koja je sama propisala u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, za sve druge učesnike u poslovnim odnosima.
Posebno osetljiva kategorija poverilaca koja na ovaj način može biti pogođena, jesu privredni subjekti koji posluju sa državnim institucijama, odnosno subjekti koji isporučuju robu ili pružaju usluge državnim organima, organizacijama ili posebnim organizacijama koje vrše javna ovlašćenja, a koji poslove dobijaju na tenderu u postupcima javnih nabavki. Samom činjenicom da se o izvršnim poveriocima koji su podneli obaveštenje nadležnom ministarstvu o nameri da pokrenu izvršni postupak protiv državnih organa i organizacija radi naplate svoga potraživanja, vodi posebna evidencija, otvara se mogućnost potencijalnim zloupotrebama. Ovo stoga što država kao ekonomski nadmoćniji poslovni partner, može prikupljene podatke o poveriocima koji su izrazili “nameru” vođenja izvršnog postupka protiv budžetskih korisnika da zloupotrebi kao sredstvo manipulisanja i diskreditacije tih poverilaca, koji su stavljeni u takav položaj da se pred očima zakona osećaju kao svojevrsni “drznici” koji su se usudili da od države traže ono što je inače njihovo i što im je priznato izvršnom ispravom. Time privredni subjekti koji su povezani sa državnim organima i organizacijama, putem dobijanja poslova na tenderima, mogu doći na odluku da odustanu od namere da protiv nosilaca javne svojine kao dužnika uopšte pokreću izvršni postupak, u slučaju da procene da bi šteta zbog mogućih sankcija državne vlasti (uskraćivanje budućih poslova) bila veća od koristi koju dobijaju prinudnom naplatom konkretnog novčanog potraživanja.
Ovakvim zakonskim rešenjem država i njeni organi i organizacije se oslobađaju dužnosti da svoje obaveze prema poveriocima izmiruju po redosledu dospelosti potraživanja, jer se prednost u naplati daje onim poveriocima koji su prvi obavestili resorno ministarstvo o nameri vođenja izvršnog postupka, bez obzira na to kada je njihovo potraživanje dospelo, čime se vrši diskriminacija između takvih poverilaca i onih poverilaca čija su potraživanja ranije dospela na naplatu i koji bi u konkretnom slučaju trebali da imaju prednost u naplati.
4. Ustavom Republike Srbije je propisano sledeće:
Član 3: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. (1) Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. (2)
Član 21: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. (1) Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. (2) Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. (3) Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. (4)
Član 82: Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. (1) Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga. (2) Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca. (3)
Član 84: Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. (1) Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja. (2) Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena. (3) Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim. (4)
Član 86 stav. 1: Jemče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Član 97 Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem. (6); svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblike svojine. (7).
Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) propisano je sledeće:
Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica. (Član 1).
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne. (Član 11).
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja. (Član 12).
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu. (Član 14).
Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta. (Član 16).
Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje. Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona. (Član 17).
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove. (Član 25 stav. 3).
Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane (Član 148 stav. 1).
Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi. (Član 262 stav. 1).
5. Podnosilac ističe da izvršni postupak kao postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama (član 1 ZIO), predstavlja način da poverioci ostvare svoja dospela potraživanja kroz legalizaciju prinude, u cilju sprečavanja samovlasnog pribavljanja prava, ali time se ne menja osnovna obaveza dužnika bez obzira na oblik svojinskog odnosa, da svoje obaveze prema poveriocima izmiri savesno i u dobroj veri, uzdržavajući se od prouzrokovanja drugoj strani štete. Stoga, niti je dužnik dužan da zna da je protiv njega pokrenut izvršni postupak, niti je poverilac o toj nameri dužan da obaveštava dužnika, već je dužnik dužan da vodi računa o ispunjenju obaveza kako su određene u pravnom poslu ili u izvršnoj ispravi, u kojima su određeni rokovi za njihovo ispunjenje, te je u tom smislu izlišno ostavljanje bilo kakvog naknadnog roka za ispunjenje obaveze.
6. Podnosilac takođe osporava i zakonsko rešenje iz člana 2 stav. 2 osporenog Zakona, jer ne postoji u konkretnom slučaju osnov, da se poveriocima uskrati pravo na izbor javnog izvršitelja u slučajevima kada se kao izvršni dužnik pojavljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici, niti da se donošenje rešenja o izvršenju u tzv. budžetskim predmetima izuzima u konkretnom slučaju iz sudske nadležnosti.
Sa iznetog, Podnosilac, predlaže Ustavnom sudu Srbije, da donese rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti osporenih zakonskih odredbi i nakon sprovedenog postupka donese sledeću
O D L U K U
UTVRĐUJE SE da odredbe člana 2 stav. 2 i 117 stav. 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS” br. 54/2019), nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Efektive, 13.09.2024.
Naslov: Redakcija