PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Za novčane pozajmice između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više biće obavezan ugovor overen kod notara

U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o dopuni zakona o javnom beležništvu.

U našem pravnom sistemu ne postoji obaveza sačinjava ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidljiva je za kontrolni aparat tokova novca, te se ovakva obaveza uspostavlja zarad finansijske discipline i pravne sigurnosti. Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se ustrojava i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.

Relevantno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala/imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka. Ovo zbog toga što se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava. On može biti i usmen, ali i pismen, ali bez overe bilo koje vrste. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019, 153/2020 i 92/2023) ma limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra. Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke. Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje apsolutni uvid. Ovo zbog toga što je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička. Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više.

Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti.

U Zakonu o javnom beležništvu "Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) dopunjuju se odredbe člana 93. i to tako što se dodaje još jedan pravni osnov odnosno još jedan ugovor koji će se zaključivati u obliku potvrđene (solemnizovane) isprave, a to je ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).

Uspostavlja se i obaveza za javnog beležnika da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde, kao i obaveza javnog beležnika da u registar o ugovorima o zajmu novca upiše identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, kao i o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.

 Kako će se registar razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije ugovora o prometu nepokretnosti, to nalazimo da nije potrebno propisivati posebne rokove za razvijanje, niti podzakonski dodatno raščlanjivati. Sva suštinski bitna pitanja su, po nama, već predviđanja u normi koja se dopunjuje, a već postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti (i prošireni i budući deo).

Važno je napomenuti da se solemnizacija zajmova tiče samo obligacije između fizičkih lica, bankarski sektor i pozajmice od banaka su izuzete odnosno imaju drugi oblik overa u zavisnosti od vrste potraživanja/zajma, sredstava obezbeđenja itd.

Ovde je važno istaći da Ministarstvo pravde već održava evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koja se vodi u posebnom registru prema propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti. Ministarstvo pravde će u okviru postojećeg ugovora sa privrednim društvom koje taj sistem održava razviti poseban modul u ovom već postojećem softverskom rešenju za registar ugovora o zajmovima. Ovako rešenje je ocenjeno kao celishodno i sredstva za održavanje te inicijalne aplikacije su već obezbeđena. Znači Ministarstvo pravde razvija poseban modul (naslova registar ugovora o zajmu) sa rubrikama za unos (zajmodavac/zajmoprimac/iznos zajma/rok vraćanja i valuta) u okviru već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti.

Što se tiče društvenih efekata za sada nije potrebno intervenisati u Javnobeležničkoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014, 103/2014, 138/2014, 12/2016, 17/2017, 67/2017, 98/2017, 14/2019, 49/2019, 17/2020, 91/2020 i 36/2021). Ovo zbog toga što ovaj podzakonski akt već poznaje vrednost pravnog posla kao kriterijum za razrezivanje nagrade za javnog beležnika. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom preispitati eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova u smislu korekcije obračuna prema vrednosti pravnog posla.

Izvor: Iz Obrazloženja Predloga zakona, 16.09.2024.