ZAKON O NASLEĐIVANJU: Vanbračni partneri nisu zakonom prepoznati kao naslednici. Oni imaju mogućnost da za života na ugovornoj osnovi urede odnos u pogledu svoje posebne imovine, putem ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, ugovora o plodouživanju, zaveštanjem i slično
Postoje dva načina nasleđivanja u našem pravu – nasleđivanje po osnovu zakona i po osnovu zaveštanja, odnosno testamenta. Međutim, iako su ti slučajevi retki, u praksi se dešava da imovinu nema ko da nasledi.
Na osnovu Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015 – dalje: Zakon), vlasnika imovine nasleđuju pre svega njegovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, kao i ostali preci.
Dakle, Zakon je predvideo da se nasleđuje po naslednim redovima. U slučaju da ne postoji lice koje bi moglo da nasledi imovinu, prema Zakonu je predviđeno da zaostavština ide poslednjem zakonskom nasledniku, odnosno državi.
Prema rečima advokata Branislava Vještice, država se kao naslednik ne može odreći prava na nasledstvo, a zaostavština koju nasledi postaje državna svojina.
“Ostavinski postupak neophodno je sprovesti i u slučaju kada ostavioc nema naslednike, odnosno kada njegovu imovinu nasleđuje država. Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Oglas će se istaći na oglasnoj tabli suda, kao i u Službenom glasniku. Ako se naslednici nalaze u inostranstvu, oglas se objavljuje i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja”, objašnjava Vještica.
On naglašava da, ukoliko se po isteku roka od jedne godine od dana objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.
Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.
Takođe, u slučaju da je prebivalište naslednika nepoznato ili da sud ne može da utvrdi naslednike, može se postaviti privremeni staralac zaostavštine. Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.
Vještica navodi da su retke situacije u kojima se ne nalazi naslednik, ali da je svakako preporuka da vlasnik imovine koji nema zakonskih naslednika za života reši pitanje nasleđivanja njegove imovine.
Najčešće nedoumice oko nasledstva imaju i oni koji se nalaze u vanbračnim odnosima. Međutim, vanbračni partner ne spada u krug zakonskih naslednika ostavioca i shodno tome ne može ga naslediti po zakonu.
Vanbračnim partnerima ostaje mogućnost da za života na ugovornoj osnovi urede odnos u pogledu svoje posebne imovine, kojim bi sprečili zakonski tok prelaska imovine na naslednike, odnosno putem ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, ugovora o plodouživanju, zaveštanjem i slično.
Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 14.11.2021.Naslov: Redakcija