EU MENJA SISTEM OZNAČAVANJA HRANE
Sledi promena sistema označavanja hrane u Evropskoj uniji, među njima i oznake rokova trajanja. Kako navodi hrvatska evrozastupnica Biljana Borzan, i nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane potvrdilo je da veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane, a što je jedan od glavnih razloga ogromnih količina bačene hrane.
- Pola građana EU ne razume razliku između "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do", a hrvatsko istraživanje je pokazalo da jedna četvrtina ispitanika baca hranu odmah po isteku ovog drugog roka, iako je ta hrana još bezbedna za jelo - ističe Borzanova.
Pojasnila je da "najbolje upotrebiti do" znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da na primer, zadržava optimalnu hrskavost i boju, a može biti jestiv dugo nakon isteka tog roka.
- Upravo zato ove godine pokrećemo izmene tih oznaka, da poboljšamo njihovo razumevanje i smanjimo bacanje hrane - najavila je ova evrozastupnica za strategiju smanjenja bacanja i povećanje doniranja hrane.
Izmene rokova trajanja su deo velike reforme sistema označavanja hrane u EU, koja proizlazi iz strategije "Od njive do trpeze", za koju je ova zastupnica zadužena. Osim toga dolaze značajne novine po pitanju označavanja porekla i sastava prehrambenih proizvoda.
Evropska komisija će predložiti novi sistem do kraja 2022, a još nije poznato kako će on izgledati, iako se preliminarno razgovara o nekoliko opcija.
- Razmatra se nekoliko opcija, na primer, da se istovremeno stave obe oznake, tako da "upotrebiti do" građanima kaže do kad je hrana bezbedna za jelo, a "najbolje upotrebiti do" do kad zadržava optimalni kvalitet- pojašnjava Borzanova. Kako kaže, ima i ideja da se potpuno ukine "najbolje upotrebiti do", da ostane samo rok do kad je hrana sigurna za jelo.
Dodaje da su u Švedskoj i Norveškoj pak eksperimentalno zamenili tu oznaku s "najbolji kvalitet do" i "najbolje do, ali upotrebljivo nakon".
- Ako novi sistem za samo par postotaka smanji bacanje u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasene hrane - upozorila je Borzan.
Severne zemlje EU su sklone pojednostavljenju sistema, dok se na primer, Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi predloga da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. Dok god ima gladnih ljudi, a skladišta socijalnih samoposluga i narodnih kuhinja nisu puna, svaki kilogram bačene hrane je previše, smatra hrvatska evroparlamentarka.
- Osim toga, za njenu proizvodnju su potrošeni resursi - rad, gorivo, voda, zemlja, koji su ograničeni i vredni. To je nešto što je generaciji naših dedova i baka bilo nezamislivo - zaključila je.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija