Zastava Bosne i Hercegovine

NAMIRENJE POTRAŽIVANJA U SLUČAJU POTVRĐIVANJA PLANA REORGANIZACIJE


Postupak stečaja pokreće se nad onim pravnim licima koja nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze. Naše zakonodavstvo, za razliku od nekih u okruženju, ne poznaje stečaj preduzetnika.

Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća - stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja. Ovo iz razloga što usvojeni plan reorganizacije proizvodi značajne posledice u odnosu na potraživanja poverioca jer ih može izmeniti i u pogledu visine i u pogledu rokova namirenja. Štaviše, planom se jedno novčano potraživanje može promeniti u nenovčano (npr. u udeo u preduzeću). Otuda kada su poverioci upoznati sa dejstvom usvojenog plana mogu oceniti da li je za njih plan prihvatljiv ili ne i u zavisnosti od toga glasati za njegovo usvajanje ili glasati protiv.

Važeći Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) propisuje da se stečaj sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca unovčenjem imovine stečajnog dužnika ili prodajom samog stečajnog dužnika kao pravnog lica (prodaja preduzeća). Sa druge strane, pod reorganizacijom se podrazumeva sprovođenje stečaja po usvojenom planu reorganizacije, redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama kod dužnika (npr. podela preduzeća) ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Plan reorganizacije uređuje način na koji će se namiriti poverioci, kao i mere koje će biti preduzete u cilju realizacije plana. Plan reorganizacije usvajaju poverioci glasanjem na ročištu, a njegovo usvajanje potvrđuje sud rešenjem.

Zakon o stečaju razlikuje plan reorganizacije i unapred pripremljeni plan reorganizacije.

Pod planom reorganizacije podrazumevamo onaj plan koji je usvojen u već, ranije, otvorenom postupku stečaja. U takvoj situaciji postupak stečaja se obustavlja.

Sa druge strane, stečajni dužnik kao jedini ovlašćeni predlagač, može istovremeno sa podnošenjem predloga za otvaranje postupka stečaja da podnese i unapred pripremljeni plan reorganizacije sa predlogom da se postupak stečaja pokrene u skladu sa istim. Tada se radi o unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Oba, dakle i plan reorganizacije i unapred pripremljeni plan reorganizacije, imaju neke zajedničke karakteristike i to pre svega:

  • da se potraživanja poverilaca svrstavaju u klase na način na koji Zakon detaljno propisuje, s tim da pravilnost formiranja klasa kontroliše sud po službenoj dužnosti;
  • da se sva potraživanja iz iste klase namiruju na isti način;
  • da pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja u smislu učešća njihovog potraživanja u ukupnim potraživanjima klase u koju je ono svrstano;
  • da se plan smatra usvojenim ukoliko većinom glasova bude usvojen u svakoj klasi koja glasa i ako je u skladu sa Zakonom o stečaju.

 U cilju poštovanja načela jednakog tretmana i ravnopravnosti poverilaca sva potraživanja poverilaca moraju biti evidentirana na određeni (isti) dan. Kada je u pitanju plan reorganizacije u otvorenom stečajnom postupku onda je to dan otvaranja postupka stečaja. Kod unapred pripremljenog plana reorganizacije radi se o tzv. presečnom datumu, odnosno datumu sa kojim je stečajni dužnik za potrebe izrade plana reorganizacije sačinio presek svojih dugovanja.

U slučaju potvrđivanja plana sva potraživanja i prava poverilaca i obaveze stečajnog dužnika obuhvaćene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. On se smatra i novim ugovorom za namirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava što znači da se na osnovu istog može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.

- Prinudno izvršenje obaveza obuhvaćenih planom -

Ukoliko po proteku rokova utvrđenih planom reorganizacije preduzeće ne izmiri svoja potraživanja obuhvaćena planom ili ih ne izmiri u celini, poverilac ima mogućnost da svoje potraživanje namiri na dva načina - u postupku individualnog namirenja, dakle izvršnom postupku iniciranom na osnovu plana reorganizacije kao izvršne isprave ili u postupku kolektivnog namirenja pokretanjem novog stečajnog postupka zbog nepostupanja po usvojenom planu ili postupanja suprotnom odredbama plana reorganizacije.

U slučaju da optira za individualni postupak namirenja u izvršnom postupku, poverilac podnosi predlog za izvršenje u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju na osnovu plana reorganizacije. Ukoliko je potraživanje dospelo prema uslovima plana, izvršni sudija će dozvoliti predloženo izvršenje. Na osnovu plana mogu se namiriti samo potraživanja koja su u njemu navedena i samo pod uslovima određenim planom. To znači da ukoliko planom nije predviđena obaveza stečajnog dužnika da u slučaju kašnjenja sa izmirenjem obaveza po planu plati zateznu kamatu, izvršni sudija na predlog poverioca ne bi imao osnova da odredi izvršenje i za iznos zakonske zatezne kamate. U takvoj situaciji overilac bi svoje pravo na kamatu, kao i pravo na naknadu eventualne štete, mogao zahtevati isključivo u novom parničnom postupku. U suprotnom, to pravo na osnovu plana reorganizacije mu ne bi pripalo.

- Dejstvo potvrđenog plana reorganizacije na potraživanja iz pravnosnažnih presuda -

Imajući u vidu dejstva potvrđenog plana reorganizacije kao nove izvršne isprave kojom su izmenjeni svi dužničko poverilački odnosi to i potraživanje onog poverioca koji već poseduje pravnosnažnu i izvršnu presudu može biti izmireno samo pod uslovima plana, a ne presude. Njegovo potraživanje će biti namireno na jednak način kao i ostala potraživanja poverilaca koja su svrstana u istu klasu u koju je svrstano i njegovo, bez obzira što potiče iz presude.

Dakle, nakon potvrđivanja plana reorganizacije i poverilac potraživanja iz ranije donete presude može zahtevati ispunjenje svoje obaveze samo u onom obimu, roku i na način kako je to utvrđeno planom reorganizacije. Ukoliko je planom predviđen delimičan otpis (bilo dela glavnog duga, bilo samo kamate), onda ne može zahtevati iznos koji je dosuđen presudom već ono što mu pripada po planu. Ukoliko su planom produženi rokovi otplate svoje potraživanje moći će da namiri prinudnim putem tek po proteku rokova predviđenih planom reorganizacije.

- Dejstvo potvrđenog plana reorganizacije na izvršni postupak -

Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv preduzeća u stečaju odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koje se odnose na obaveze stečajne mase i troškove stečajnog postupka (to su obaveze koje su nastale po otvaranju stečaja). Svi sudski postupci koji su u toku prekidaju se. Ovo je iz razloga što svoja potraživanja poverioci ostvaruju, prevashodno, u otvorenom postupku stečaja. Ukoliko se potvrdi plan reorganizacije otvoreni stečajni postupak će se obustaviti. Poverioci tada potraživanja ostvaruju u rokovima i na način kako je navedeno u planu. To dalje znači da ako preduzeće ne ispuni svoje obaveze poverilac bi mogao pokrenuti ili izvršni postupak radi prinudnog namirenja svog potraživanja predviđenog planom ili, kako je napred već ukazano, predložiti sudu pokretanje postupka stečaja zbog nepostupanja po planu. Pravni put izabraće u zavisnosti od sopstvenih procena okolnosti slučaja.

Ukoliko se u toku izvršnog postupka potvrdi unapred pripremljeni plan reorganizacije, poverilac više ne bi bio u mogućnosti da svoje potraživanje ostvaruje u tom izvršnom postupku jer se donošenjem rešenja o potvrđivanju plana menjaju dužničko-poverilački odnosi na način kako je to plan uredio, pa dužnik sada duguje pod drugačijim uslovima.

- Dejstvo plana reorganizacije na potraživanja koja istim nisu obuhvaćena i na sporna potraživanja -

Moguće je da potraživanje poverioca bude, iz bilo kog razloga, sporno. Za takvog poverioca potvrđeni plan reorganizacije ne predstavlja izvršnu ispravu što znači da on svoje potraživanje, ipak, mora dokazati u parničnom postupku. U tom postupku on dokazuje osnovanost i visinu svog potraživanja, ali i tada namirenje može zahtevati samo na način i pod uslovima koji su predviđeni planom reorganizacije za onu klasu poverilaca kojoj bi njegovo potraživanje pripalo da nije bilo sporno. Dakle, taj poverilac može podneti tužbu kojom će tražiti utvrđivanje potraživanja u onom obimu u kom je inicijalno postojalo pre potvrđivanja plana i istovremeno zahtevati da se stečajni dužnik obaveže da mu plati onaj iznos i na onaj način kako je to predviđeno planom. Isprava na osnovu koje će zahtevati prinudno izvršenje, za slučaj da potraživanje ne bude namireno, biće presuda doneta u tom parničnom postupku budući da ona u svemu mora biti u saglasnosti sa potvrđenim planom reorganizacije.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Otvorena vrata pravosuđa, Tatjana Đurica - Sudija Privrednog apelacionog suda, 15.03.2022.
Naslov: Redakcija