PREDLOG ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Lingvisti protiv usvajanja zakona
Ukoliko bi Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio bi to propis protiv srpskog jezika, jer se njegovim odredbama vrši nasilje nad našim jezikom.
On je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, njime se uvode verbalni delikt i cenzura. Nikome se ne sme i ne može zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. Upravo ta zabrana i jeste suštinska namera Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ovo je saopštio Odbor za standardizaciju srpskog jezika povodom najave usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno senzitivan jezik, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Članovi Odbora smatraju da je predsednik Republike Srbije jedini koji može zaustaviti ovo svesno preduzeto nasilje nad srpskim jezikom koje negira zakonitosti njegove strukture.
- Predsednik je izjavio da ne bi mogao potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je protivan Ustavu. Ne verujemo da bi predsednik Srbije, u kojoj je većini građana srpski jezik osnova nacionalnog identiteta, mogao potpisati zakon koji je sa jezičkog stanovišta zakon protiv srpskog jezika - kažu u Odboru.
Set tzv. pravaških zakona, u koji, osim Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ulaze i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o istopolnim zajednicama, izazvao je lavinu reakcija u javnosti. Nakon burnih rasprava, zakon o istopolnim zajednicama je odbačen, a druga dva propisa nalaze se u Narodnoj skupštini i rasprava o njima trebalo bi da počne u utorak.
Članovi Odbora smatraju da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti napravljen pod uticajem Brisela i zato bi se predlagači i Vlada mogli ugledati na Brisel i kad je u pitanju njegovo (ne)usvajanje:
- Svedoci smo, naime, da je ovih dana iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije u EU uklonjen izraz "rodna ravnopravnost". Evropska unija ne može da se saglasi ni oko upotrebe samog izraza, a Srbija je požurila da usvoji i Zakon.
Naglašavaju da je iz teksta propisa očigledno da su se dve ministarke - jedna "ekonomistkinja", a jedna "fizičarka" - kao predlagači zakona i Vlada oglušili o preporuke Odbora.
- Srpski jezik je uvek karakterisala liberalna jezička politika, a ovaj zakon podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr.: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja,virusološkinja, filološkinja, borkinja..., a šta tek reći za bekicu - "ženu beka", centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja "žena akademac" ili "žena akademik", da li je trenerka "žena trener" ili "sportska odeća", da li je generalka "žena general", "generalna proba", "generalna popravka" ili "generalno čišćenje"... - nabrajaju u Odboru.
Dodaju i da se čini kao da su se predlagači zakona ugledali na Hrvate, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik.
Članovi Odbora podsećaju i da Vlada nije prihvatila Zakon o zaštiti jezika i pisma:
- Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti šalje se jasna poruka da Vlada misli da srpski jezik ne treba štititi, nego ga treba urušavati "dekretima" države u kojoj je on osnova nacionalnog identiteta.
Izvor: Vebsajt Novosti, LJ. Begenišić, 16.05.2021.Naslov: Redakcija