ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: U određenim situacijama moguće je dobiti pravo na odlaganje plaćanja određenih poreskih nameta. Prilikom podnošenja zahteva za reprogram, otpisuje se do 50 odsto zatezne kamate, ali u toku reprograma kamata teče na neizmireni iznos obaveza
Kada se privrednicima dese neke od nepredviđenih okolnosti u poslovanju, kao što su veliki pad prometa, smrtni slučajevi i slično, moguće je da će dobiti pravo na odlaganje plaćanja određenih poreskih nameta.
Odlaganje poreskih dugova se može odobriti privredniku u slučaju da podnese zahtev za ulazak u reprogram, na primer za dospele a neizmirene obaveze za poreze i doprinose na zarade. Procedura ulaska u reprogram podrazumeva usaglašavanje stanja na poreskim karticama od strane poreskih inspektora.
“Dešava se da privrednik iz raznih razloga nema dug za plaćanje neke obaveze, usled čega se retroaktivno zadužuje, i uz to plaća i kamatu. Privrednik ima opciju ili da se sam zaduži (takozvano samoprijavljivanje) ili da ga zaduži poreska inspekcija u toku poreske kontrole. Maksimalni broj rata na koji se mogu odložiti dugovani porezi i doprinosi je 60 meseci, odnosno pet godina”, objašnjava poslovni konsultant Milica Trifunović.
Za preduzetnike i mala pravna lica, jedan od uslova za odlaganje je i to da iznos obaveze bude do pet odsto prometa iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, a za srednja i velika pravna lica pet procenata od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju.
“Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, može se ponuditi sredstvo obezbeđenja kao garancija da će se odloženi dug stvarno i platiti. U zavisnosti od visine duga, odluku o reprogramu donosi šef ekspoziture, direktor filijale poreske uprave, direktor CVPO, direktor regionalnog centra poreske uprave, direktor poreske uprave ili ministar finansija”, ističe Trifunović.
Prilikom podnošenja zahteva za reprogram, otpisuje se do 50 odsto zatezne kamate, ali u toku reprograma kamata teče na neizmireni iznos obaveza.
U slučaju da porez duguje fizičko lice, dug može biti odložen ako iznosi najmanje 10 odsto oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje. Na primer, ako poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje poreza u ovoj, analiziraće se prihod koji je ostvario u 2021. godini.
Poreskom obvezniku kome je u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021) odloženo plaćanje dugovanog poreza, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza i tekuće obaveze, u slučaju da pre isteka roka isplati dugovani porez otpisuje se 50 odsto kamate koja se odnosi na odloženi dug.
Pravo na otpis 50 procenata kamate ne ostvaruje se za odlaganje plaćanja dugovanog poreza kada je obaveza utvrđena rešenjem u postupku poreske kontrole.
Kamata se za dugovani porez obračunava i dok traje odlaganje plaćanja, po godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije koja iznosi jedan odsto.
U slučaju kašnjenja u izmirivanju poreskih obaveza, zaračunava se zatezna kamata.
U skladu sa Zakonom, poreska uprava može izdati prekršajni nalog u slučaju kašnjenja, gde se novčane kazne kreću od 50 do 500 hiljada dinara.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija