NEOPHODNI RAZLIČITI IZVORI FINANSIRANJA ZA BOLJE POSLOVANJE MALE PRIVREDE
Srbija, za razliku od većine evropskih zemalja, i dalje se isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor finansiranja privrede, a da bi se privredni ambijent unapredio raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta države.
To je istakla rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije Tamara Dunđerović dodajući da upravo predstavnici male privrede čine većinu privrednih subjekata u privredi i široko su raznolika.
Osim veličine privrednih subjekata, kako je rekla, oni se razlikuju po starosti, fazi poslovnog razvoja, vrsti aktivnosti, obimu, dosegu, industrijskom sektoru...
Ta raznolikost, ističe, utiče i na različite finansijske potrebe, vrste finansiranja, iznose, trajanje, bezbednosne zahteve, režime otplate.
"Nekada je sve ove potrebe moguće zadovoljiti samo odgovarajućom kombinacijom instrumenata finansiranja", objašnjava Dunđerović.
Zbog toga, ističe, raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta države, s ciljem da se unapredi privredni ambijent, a posebno je, kaže, važna u slučajevima kada centralno finansiranje privrede dolazi iz banaka.
"To se možda i najbolje vidi u raskoraku u mogućnosti finansiranja onih koji su završili sa početnom fazom poslovanja i imaju potrebu za finansiranjem naredne faze, fazu daljeg rasta, kao i mikro i malim i preduzećima", dodala je ona.
U strukturi finansijskog sektora Srbije, banke čine više od 92 odsto, dok je u Evropi, prema podacima Evropske komisije, učešće banaka u finansijskom sektoru 70 procenata.
"Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnostima finansiranja uz uvažavanje specifičnih potreba različitih industrija, kao i značajnu razliku u finansiranju inovativnih i tehnološki naprednih MMSP, od onih koji su u tradicionalnim industrijama", kaže Dunđerović.
Ističe da je preporuka da se razmotri uvođenje fleksibilnijeg normativnog okvira i mogućnosti za poslovanje nebankarskih institucija.
Podseća da je PKS organizovala nekoliko stručnih skupova, a poslednji je održan 29. oktobra na kome su predstavnici mikrofinansijskih i nebankarskih institucija iz regiona, predstavili različite modele i uspešne primere finansiranja privrede, van bankarskog sistema.
Procena je da bi se, kaže Dunđerović, relaksiranjem finansijskog sistema otvorilo tržište i za socijalne investitore i da bi u Srbiju ušlo između 40 - 60 miliona evra direktnih investicija.
Takođe, važan doprinos je i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i kreiranje odgovarajućih garantnih šema za povoljno kreditiranje privrede, posebno malog biznisa.
Privrednici navode da su glavne prepreke za dobijanje kredita komplikovane administrativne procedure i prijave za finansiranje, visoke kamatne stope neprilagođene realnim mogućnostima i potrebama, neprikladni i kratki rokovi otplate, neusklađenost između realne potražnje i dostupne ponude na tržištu...
Naime, sektor MMSPP čini više od 96 odsto svih aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, odnosno 371.502 registrovanih privrednih subjekata, od čega 94 odsto čine mikro, mala preduzeća i preduzetnici.
U sektoru je angažovano oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, ostvaruje isto toliko ukupnog prometa u privredi i doprinosi sa 57,4 odsto bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora.
Izvor: Vebsajt RTV, 16.11.2020.Naslov: Redakcija