ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Lica koja su vlasnici nepokretnosti na adresama na kojima su registrovane firme bez njihovog odobrenja mogu podneti zahtev za brisanje adrese sedišta te firme. Posledica brisanja sedišta je da firma ima obavezu da registruje novo sedište u roku od 30 dana, a u suprotnom nad tom firmom se pokreće postupak prinudne likvidacije

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koje bi trebalo da počne da se primenjuje od sledeće godine, trebalo bi da smanji postojanje takozvanih “fantomskih firmi”, ali same promene koje su logične čini se da nisu dovoljne za rešavanje ovog problema.

Postojanje “fantomskih firmi” je veliki problem u našem, pre svega, poreskom sistemu. Pod ovim pojmom smatraju se firme koje suštinski ne obavljaju delatnost, već su osnovni razlog njihovog osnivanja i postojanja poreske prevare.

Jedna od karakteristika tih firmi je da su registrovane ili na nepostojećim adresama ili na postojećim adresama, a da suštinski na njima ne obavljaju nikakvu delatnost i najčešće nemaju osnov korišćenja tog prostora, objašnjava poslovni savetnik Aleksandar Vasić.

“U tom smislu izmene Zakona o privrednim društvima odnose se na mogućnost da lica koja su vlasnici nepokretnosti na adresama na kojima su registrovane firme bez njihovog odobrenja mogu podneti zahtev za brisanje adrese sedišta te firme. Ovakvo zakonsko rešenje je jedino logično i vrlo je čudno da se tek sada pojavljuje u zakonu. Posledica brisanja sedišta je da firma ima obavezu da registruje novo sedište u roku od 30 dana, a u suprotnom nad tom firmom se pokreće postupak prinudne likvidacije”, ističe Vasić.

Samo postojanje zahteva od strane vlasnika imovine za brisanje sedišta firme koje je registrovano na njegovoj adresi biće i alarm poreskim organima za dodatne kontrole, dodaje on.

“Sa već postojećim ograničenjima u pogledu zabrane registrovanja promena podataka, koje se odnose na osnivače, odnosno članove privrednih društava, naziv, sedište i drugo, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021), nove izmene Zakona o privrednim društva su logične, ali ne i dovoljne, imajući u vidu da uočene pojave postojanja fantomskih firmi imaju pre svega poreske posledice. Ove izmene koje su pre svega formalne, neće u potpunosti rešiti ovaj problem”, ocenjuje Vasić.

Izmene i dopune Zakona odnose se i na uvođenje obaveza za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave. Pored dosadašnje obaveze da privredno društvo registruje adresu za prijem elektronske pošte, sada je uvedena i obaveza da se registruje kao korisnik elektronske uprave.

Kako ističe Vasić, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018), cilj ove izmene je da društvu na tu adresu mogu da se dostavljaju elektronska dokumenta u njegov elektronski sandučić.

U našem poreskom sistemu su ranije postojala rešenja prema kojima su poreski inspektori bili u obavezi da pre početka rada firme daju saglasnost, i to posle izlaska na teren i neposrednog kontakta sa zastupnicima novoosnovanih preduzeća i ličnog uvida da posluju na adresi koja je navedena kao sedište. Kako kaže Vasić, taj princip je ukinut u cilju pojednostavljenja postupka registracije, što jeste bio efekat tih izmena, ali su se otvorili novi problemi nepostojanja ovakve kontrole.

“Bez obzira na evidentan nedostatak kapaciteta Poreske uprave, koji se pre svega ogleda u nedostatku inspektora, smatram da je neophodno razmotriti mogućnosti uvođenja obavezne preventivne kontrole pre ili neposredno nakon osnivanja. Ovakva kontrola bi bila i u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), i kao cilj bi imala ne samo kontrolu ‘postojanja’ firme, već istovremeno i davanja saveta novoosnovanim privrednim subjektima na koji način da posluju u skladu sa propisima”, zaključuje Vasić.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 12.11.2021.
Naslov: Redakcija