UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O OGRANIČENJU VISINE CENA OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA: Ograničenjem cena mesa zaštićeni potrošači i klanice, trpe domaći farmeri
Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica ("Sl. glasnik RS", br. 79/2022 – dalje: Uredba) ograničene su cene svinjskog mesa, odnosno određene maksimalne maloprodajne i proizvođačke cene. Takođe, propisana je i maksimalna marža na neto cenu pilećeg mesa, koja iznosi 10 odsto.
Iako je ova odluka doneta kako bi se pri kupovini osnovnih životnih namirnica prvenstveno zaštitili krajnji potrošači, čini se da su u celoj situaciji najgore prošli farmeri, koji nisu obuhvaćeni Uredbom.
“Imamo proizvođačku cenu koja se odnosi na klaničare i sa druge strane imamo trgovce kada je reč o maloprodajnoj ceni. Znači, Uredbom su definisane dve vrste cena za jednu kategoriju i proizvođačke i maloprodajne cene ne smeju da budu veće od propisanih. Farmeri će u celom tom lancu biti najviše pogođeni jer su definisane cene i u trgovinama i u proizvodnji, a šta je sa njima? Oni koji proizvode svinje i tovljenike će biti ugroženi jer će i klaničari da idu na to da smanje cenu u kupovini i nabave sirovinu što jeftinije, kako se ne bi odrekli svoje zarade”, navodi sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović.
On smatra da taj deo u Uredbi nedostaje i da je njome trebalo definisati i minimalnu otkupnu cenu. Sada će, kako kaže, biti ugroženi samo domaći farmeri jer će klaničari gledati da prođu što jeftinije.
“Oni mogu da uvezu i sigurno se neće odreći svoje zarade, što je u biznisu potpuno legitimno”, kaže Budimović i dodaje da će ova situacija dovesti farmere u još težu poziciju.
“Zato mislim da bi možda bilo potrebno napraviti još jedan korak, da se odredi minimalna cena u otkupu živih svinja i da se ona veže za paritete kukuruza jer je on do pre neki dan bio 29 dinara, a sada je 32 dinara po kilogramu”, ocenjuje Budimović.
Kada je reč o građanima, njih će u prodavnicama sačekati niže cene u odnosu na prosečne i to – svinjske plećke za 173 dinara po kilogramu, svinjskog vrata za 218 dinara i svinjske slabine za 150 dinara po kilogramu, dok će istovremeno doći i do nivelacije cene svinjskog buta.
Kako se navodi u Uredbi, maksimalna maloprodajna cena za svinjski but bez kostiju ne sme da prelazi 709 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena 585,95 dinara po kilogramu.
Maksimalna maloprodajna cena za svinjsku plećku bez kostiju ne sme da prelazi 699 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena 577,69 dinara po kilogramu.
Što se tiče svinjskog vrata sa kostima, njegova cena u prodavnicama ne sme da bude iznad 595 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena ne sme da prelazi 491,73 dinara po kilogramu.
Maksimalna maloprodajna svinjske slabine sa kostima ne sme da prelazi 595 dinara po kilogramu, a maksimalna proizvođačka cena 491,73 dinara.
Na pitanje koliko se u Srbiji proizvede svinjskog mesa na godišnjem nivou i da li je to dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta, on kaže da naša zemlja nema samodovoljnost kada je reč o proizvodnji svinjskog mesa i da nam, kada je reč o potrebama stanovništva, nedostaje oko deset odsto.
“Srbija na godišnjem nivou proizvede oko 300.000-350.000 tona, a za prva četiri meseca je vrednost uvoza bila nekih 30 miliona evra, što je oko 15.000 tona svinjskog mesa”, navodi Budimović.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija