Zastava Bosne i Hercegovine

RADNA VERZIJA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom se uređuje organizacija i nadležnost javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosioca javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca javnotužilačke funkcije, vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, disciplinska odgovornost nosioca javnotužilačke funkcije, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad javnog tužilaštva i druga pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva.

Javno tužilaštvo

Član 2.

Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioca krivičnog i drugog kažnjivog dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.

Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom.

Osnivanje i organizacija javnog tužilaštva

Član 3.

Najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tužilaštvo.

Sedište Vrhovnog javnog tužilaštva je u Beogradu.

Osnivanje, sedište i područje drugog javnog tužilaštva uređuju se posebnim zakonom.

Funkcija i rukovođenje javnim tužilaštvom

Član 4.

Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac.

Vrhovnim javnim tužilaštvom rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Javnim tužilaštvom rukovodi glavni javni tužilac.

Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac u rukovođenju javnim tužilaštvom ima hijerarhijsko ovlašćenje u odnosu na postupanje nižeg glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u konkretnom predmetu.

Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac predstavljaju javno tužilaštvo kojim rukovode.

Samostalnost javnog tužilaštva

Član 5.

Javno tužilaštvo je samostalno u vršenju svoje nadležnosti.

Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioca javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetu od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstva javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac dužan je da odbije radnju koja predstavlja neprimeren uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva, kao i da prijavi takav uticaj Visokom savetu tužilaštva.

Nosilac javnotužilačke funkcije može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja Visokom savetu tužilaštva.

Način podnošenja i postupak po zahtevu za zaštitu od neprimerenog uticaja propisuje se aktom Visokog saveta tužilaštva.

Obeležja javnog tužilaštva

Član 6.

Javno tužilaštvo ima pečat koji sadrži naziv i sedište javnog tužilaštva i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Na zgradi javnog tužilaštva moraju biti istaknuti naziv javnog tužilaštva, grb i zastava Republike Srbije.

Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ima službenu legitimaciju i značku koju koristi u vršenju javnotužilačke funkcije.

Obrazac, izgled i način upotrebe službene legitimacije i značke bliže se uređuju aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

Službeni jezik i pismo

Član 7.

U javnom tužilaštvu u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.

Drugi jezik i pismo upotrebljavaju se u skladu sa zakonom.

Dužnost dostavljanja spisa javnom tužilaštvu

Član 8.

Sud, drugi organ Republike Srbije, organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, imalac javnih ovlašćenja, pravno i fizičko lice dužni su da javnom tužilaštvu na njegov zahtev, dostave spis i obaveštenje potrebno za preduzimanje radnje za koje je nadležno.

Ako je javno tužilaštvo vezano zakonskim rokom za postupanje, spisi se dostavljaju neodložno.

Dužnost pružanja podataka i objašnjenja javnom tužilaštvu

Član 9.

Svi su dužni da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, neposredno pruže objašnjenja i podatke koji su mu potrebni za preduzimanje radnje na koju je zakonom ovlašćen.

Javno tužilaštvo dužno je da prima podnesak i izjavu o stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopunu i objašnjenja u vezi s primljenim podneskom i izjavom.

Obaveštavanje javnosti

Član 10.

Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminaliteta i drugom pojavom koje zapazi u radu, u skladu sa zakonom i aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

Javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o pojedinom predmetu u kojem postupa u granici svojih zakonom određenih ovlašćenja i u skladu s interesom postupka, poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, privatnosti i dostojanstva učesnika u postupku.

Principi vršenja javnotužilačke funkcije

Član 11.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da samostalno, stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši javnotužilačku funkciju, poštujući pretpostavku nevinosti i prava učesnika u postupku, posebno vodeći računa o zaštiti oštećenog i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.

II. UREĐENjE JAVNOG TUŽILAŠTVA

1. Vrste i odnos javnih tužilaštava

Vrste javnih tužilaštava

Član 12.

Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Vrhovno javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.

Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine. Zakonom se može osnovati i drugo javno tužilaštvo posebne nadležnosti.

Vrhovno javno tužilaštvo, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.

Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.

Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda

Osnovno javno tužilaštvo osniva se za područje jednog ili više osnovnih sudova.

Osnivanje, sedište i područje apelacionog, višeg i osnovnog javnog tužilaštva uređuju se posebnim zakonom.

Javno tužilaštvo može imati odeljenje van svog sedišta, kao i posebno odeljenje koja se obrazuje za gonjenje određenog krivičnog dela, u skladu sa zakonom.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenje van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.

Odnos javnih tužilaštava

Član 13.

Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo.

Više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.

Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Vrhovno javno tužilaštvo.

2. Hijerarhijsko ovlašćenje

Odgovornost

Član 14.

Glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu u skladu sa zakonom.

Javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu u skladu sa zakonom.

Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca

Član 15.

Vrhovni javni tužilac izdaje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog glavnog javnog tužioca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Opšte obavezno uputstvo Vrhovni javni tužilac može da izda i na predlog kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva.

Opšte obavezno uputstvo se objavljuje na internet stranici Vrhovnog javnog tužilaštva, osim ako njegovo objavljivanje ugrožava interese nacionalne bezbednosti.

Obavezno uputstvo za rad i postupanje

Član 16.

Neposredno viši glavni javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja, odnosno postupanja neposredno nižeg javnog tužioca. Vrhovni javni tužilac može takvo uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu.

Glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje, ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja ili zbog sprovođenja uputstva iz stava 1. ovog člana.

Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac može da izda usmeno obavezno uputstvo ako je neophodno radi preduzimanja radnje koja ne trpi odlaganje. U tom slučaju, obavezno uputstvo u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.

Prigovor

Član 17.

Niži glavni javni tužilac i javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito ili neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema pismenog uputstva.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.

Glavni javni tužilac koji je izdao obavezno uputstvo može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo. Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, dužan je da prigovor dostavi Visokom savetu tužilaštva narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Glavni javni tužilac i javni tužilac koji je izjavio prigovor je dužan da preduzme radnju po uputstvu koja ne trpi odlaganje.

Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, na sednici koja je zatvorena za javnost.

U odlučivanju po prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u konkretnom predmetu učestvuje pet izbornih članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije.

Postupanje po obaveznom uputstvu

Član 18.

Ako Visoki savet tužilaštva ne prihvati prigovor protiv obaveznog uputstva, glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po obaveznom uputstvu.

Devolucija

Član 19.

Neposredno više javno tužilaštvo može radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga, u konkretnom predmetu preduzeti svaku radnju za koju je ovlašćeno niže javno tužilaštvo, na osnovu obrazloženog rešenja neposredno višeg glavnog javnog tužioca.

Niži glavni javni tužilac koji smatra da je rešenje neposredno višeg glavnog javnog tužioca neosnovano može izjaviti prigovor Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Do donošenja odluke po prigovoru niže javno tužilaštvo ne može preduzimati radnje u predmetu.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje, koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.

Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje. Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje, dužan je da prigovor dostavi Visokom savetu tužilaštva narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 3. ovog člana.

Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

Supstitucija

Član 20.

Neposredno viši glavni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti niže javno tužilaštvo da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužilaštva, ako je nadležno javno tužilaštvo sprečeno iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u predmetu.

Izuzetno, Vrhovni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog javnog tužilaštva radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga.

Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni glavni javni tužilac može izjaviti prigovor Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.

Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje. Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje, dužan je da prigovor dostavi Visokom savetu tužilaštva narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 3. ovog člana.

Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

Uvid u predmete nižeg javnog tužilaštva

Član 21.

Radi ostvarivanja hijerarhijskog ovlašćenja, Vrhovni javni tužilac ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet, a neposredno viši glavni javni tužilac u svaki predmet nižeg javnog tužilaštva.

Zahtev za uvid dostavlja se nižem glavnom javnom tužiocu koji po prijemu zahteva neodložno dostavlja predmet neposredno višem glavnom javnom tužiocu.

Odgovornost Vrhovnog javnog tužioca

Član 22.

Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.

Vrhovni javni tužilac nije odgovoran Narodnoj skupštini za postupanje u pojedinom predmetu.

Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnog tužilaštava u Republici Srbiji i izveštaje koje zatraži nadležni odbor Narodne skupštine.

Izveštaj koji Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini, ne može sadržati informacije o postupanju javnog tužilaštva u konkretnom predmetu.

3. Nadležnost

Stvarna nadležnost

Član 23.

Stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Mesna nadležnost

Član 24.

Mesna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju sedišta i područja javnih tužilaštava.

Sukob nadležnosti

Član 25.

Sukob nadležnosti između javnih tužilaštava rešava zajednički neposredno više javno tužilaštvo u odnosu na javna tužilaštva koja su u sukobu nadležnosti.

Sukob nadležnosti između javnih tužilaštava posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti između javnog tužilaštva posebne nadležnosti i drugog javnog tužilaštva rešava Vrhovno javno tužilaštvo.

Opšta nadležnost

Član 26.

Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u granicama stvarne i mesne nadležnosti javnog tužilaštva.

Radi gonjenja za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, nosilac javnotužilačke funkcije postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.

Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonom ovlašćen.

Zahtev za odlaganje i prekid izvršenja

Član 27.

Vrhovno javno tužilaštvo može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke ako smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.

Zahtev se podnosi organu koji dozvoljava izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo - organu koji sprovodi izvršenje odluke zajedno sa dokazom da je uloženo vanredno pravno sredstvo.

Posledice usvajanja zahteva za odlaganje i prekid izvršenja

Član 28.

U slučaju usvajanja zahteva iz člana 27. ovog zakona, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu.

Odluka o odlaganju izvršenja prestaje da važi ako Vrhovno javno tužilaštvo u roku od 30 dana od prijema odluke ne uloži vanredno pravno sredstvo.

Nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva

Član 29.

Vrhovno javno tužilaštvo je nadležno da:

1) postupa pred Vrhovnim sudom, kao i pred Ustavnim sudom i drugim sudom i organom u skladu sa zakonom;

2) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom;

3) prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova;

4) obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo;

5) vrši druge nadležnosti određene zakonom.

Nadležnost apelacionog javnog tužilaštava

Član 30.

Apelaciono javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudom i organiom na način propisan zakonom, kao i da prati i usmerava osnovno i više javno tužilaštvo sa svoje teritorije u cilju ujednačenog postupanja.

Apelaciono javno tužilaštvo u sedištu Privrednog apelacionog suda nadležno je da postupa i pred tim sudom.

Nadležnost javnih tužilaštava posebne nadležnosti

Član 31.

            Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine nadležni su da postupaju pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.

Nadležnost višeg javnog tužilaštva

Član 32.

            Više javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom i prati i usmerava područna osnovna javna tužilaštva u cilju ujednačenog postupanja.

Nadležnost osnovnog javnog tužilaštva

Član 33.

Osnovno javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred osnovnim sudom i drugim sudom i organom na način propisan zakonom.

Prenošenje nadležnosti

Član 34.

            Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, Vrhovni javni tužilac može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.

            Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva.

Odlučivanje o zahtevu za izuzeće

Član 35.

            Odluku o izuzeću javnog tužioca donosi glavni javni tužilac, a o izuzeću glavnog javnog tužioca neposredno viši glavni javni tužilac.

            Odluku o izuzeću javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva donosi Vrhovni javni tužilac.

            Odluku o izuzeću Vrhovnog javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva, po pribavljenom mišljenju kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva.

            Vrhovni javni tužilac izuzima se iz odlučivanja ako se odlučuje o njegovom izuzeću.

4. Uprava u javnom tužilaštvu

Rukovođenje upravom u javnom tužilaštvu

Član 36.

            Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac rukovode upravom u javnom tužilaštvu i odgovorni su za pravilan i blagovremen rad javnog tužilaštva u skladu sa zakonom i aktom o upravi u javnim tužilaštvima.

            Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac određuju organizaciju i rad javnog tužilaštva, odlučuju o pravima po osnovu rada javnih tužilaca i o radnim odnosima državnih službenika i nameštenika u javnom tužilaštvu, otklanjaju nepravilnosti u radu, staraju se o samostalnosti, ugledu i efikasnosti rada javnog tužilaštva, staraju se o nepristrasnoj raspodeli predmeta javnim tužiocima i vrše druge poslove na koje su ovlašćeni zakonom ili drugim propisom.

Plan i program rada javnog tužilaštva

Član 37.

            U rukovođenju poslovima uprave u javnom tužilaštvu, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac donose plan i program rada javnog tužilaštva čija se sadržina bliže uređuje aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

            Plan i program rada sadrži odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu.

            Javni tužilac može izjaviti prigovor na odluku o godišnjem rasporedu Visokom savetu tužilaštva, u roku od tri dana od dana saopštavanja rasporeda na kolegijumu javnog tužilaštva.

            Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o godišnjem rasporedu poslova.

            Ako glavni javni tužilac ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za neprihvatanje prigovora, dostavi Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

            Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Zamenjivanje Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca

Član 38.

            Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca koji je odsutan ili sprečen da rukovodi javnim tužilaštvom zamenjuje javni tužilac određen godišnjim rasporedom poslova.

Vršilac funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca

Član 39.

            Ako Vrhovnom javnom tužiocu ili glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca dok Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže na jednu godinu.

Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

            Za vreme vršenja funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca, javni tužilac je izjednačen u pravima i obavezama sa Vrhovnim javnim tužiocem, odnosno glavnim javnim tužiocem.

Lični list

Član 40.

            Visoki savet tužilaštva vodi lični list nosioca javnotužilačke funkcije.

            Podaci o ličnosti koje sadrži lični list mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona i obrađuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

            Način dostavljanja podataka o potrebnih za vođenje ličnih listova i njihovo evidentiranje u ličnom listu propisuje Visoki savet tužilaštva.

Sadržina ličnog lista

Član 41.

            Lični list nosioca javnotužilačke funkcije sadrži ime, prezime, ime roditelja, jedinstveni matični broj građana, mesto i datum rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, upućivanju na rad u drugo javno tužilaštvo, udaljenju sa javnotužilačke funkcije, disciplinskoj sankciji, prestanku javnotužilačke funkcije, objavljenim stručnim i naučnim radovima, vrednovanju rada, učešću u programima stručnog usavršavanja, znanju stranih jezika i drugim posebnim znanjima, kao i druge podatke vezane za njegov rad i položaj.

            Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave na zahtev Visokog saveta tužilaštva.

            Obrazac i način vođenja ličnih listova iz stava 1. ovog člana propisuje Visoki saveta tužilaštva.

Akt o upravi u javnom tužilaštvu

Član 42.

Aktom o upravi u javnom tužilaštvu naročito se uređuju:

1) unutrašnje uređenje i organizacija rada javnog tužilaštva;

2) odnos javnog tužilaštva prema drugim državnim organima, građanima i javnosti;

3) upotreba obeležja javnog tužilaštva, službenog jezika i pisma;

4) obaveštavanje javnosti o radu javnog tužilaštva;

5) ujednačeno i blagovremeno postupanje u predmetima;

6) praćenje i proučavanje javnotužilačke i sudske prakse;

7) postupanje po pritužbi i predstavci na rad nosioca javnotužilačke funkcije i osoblja u javnom tužilaštvu;

8) zaštita tajnosti podataka;

9) vođenje upisnika, pomoćnih knjiga, imenika i drugih evidencija;

10) rukovanje predmetima i stvarima od vrednosti;

11) vođenje statistike;

12) postupanje sa spisima;

13) pripravnička praksa;

14) postupanje osoblja u javnom tužilaštvu sa strankama;

15) druga pitanja od značaja za rad javnog tužilštva.

Akt o upravi u javnom tužilaštvu donosi ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca.

Akt o upravi u javnom tužilaštvu objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu

Član 43.

Nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu vrše Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Visoki savet tužilaštva nadzire primenu akta o upravi u javnom tužilaštvu u vezi sa poslovima iz člana 42. stav 1. tač. 1) - 6) i 13), ovog zakona, a ministarstvo nadležno za pravosuđe u vezi sa poslovima iz člana 42. stav 1. tač. 8), 10) i 14) ovog zakona.

Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe zajednički nadziru primenu akta o upravi u javnom tužilaštvu u vezi sa poslovima iz člana 42. stav 1. tač. 7), 9), 11), 12) i 15) ovog zakona.

Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe može u vršenju poslova nadzora od javnog tužilaštva tražiti izveštaje i podatke.

Lice koje vrši nadzor mora da ispunjava uslove za izbor javnog tužioca u javnom tužilaštvu čiji rad nadzire.

Vrste nadzora

Član 44.

Nadzor se sprovodi u skladu sa godišnjim planom nadzora koji donosi Visoki savet tužilaštva, odnosno ministar nadležan za pravosuđe do kraja kalendarske godine za narednu godinu (redovni nadzor).

U godišnjem planu nadzora navode se javna tužilaštva u kojima je prema ishodu nadzora sprovedenog tokom kalendarske godine potrebno ponoviti nadzor radi utvrđivanja izvršenja naloženih mera (kontrolni nadzor).

Vanredni nadzor može se sprovesti na predlog Vrhovnog javnog tužioca, neposredno višeg glavnog javnog tužioca, predsednika Visokog saveta tužilaštva ili ministra nadležnog za pravosuđe.

Način vršenja nadzora

Član 45.

Terenski nadzor vrši se neposrednim uvidom u javnotužilačke predmete, upisnike, dokumentaciju, podatke, uslove i način rada nadziranog javnog tužilaštva.

Glavni javni tužilac nadziranog javnog tužilaštva dužan je da omogući nesmetano sprovođenje nadzora obezbeđivanjem odgovarajućeg radnog prostora i tehničkih uređaja licu koje vrši nadzor, kao i davanje na uvid javnotužilačkih predmeta, upisnika, akata, dokumentacije i podataka koji su predmet nadzora.

Prilikom sprovođenja terenskog nadzora od nosilaca javnotužilačke funkcije i osoblja u javnom tužilštvu mogu se uzimati izjave.

Kancelarijski nadzor vrši se uvidom u akte, podatke i dokumentaciju koju je dostavilo nadzirano javno tužilaštvo i uvidom u sistem za automatsko vođenje predmeta.

Licu koje vrši terenski ili kancelarijski nadzor mora biti omogućen nesmetan uvid u sistem za automatsko vođenje predmeta.

Zapisnik o izvršenom nadzoru

Član 46.

Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja glavnom javnom tužiocu nadziranog javnog tužilaštva, neposredno višem glavnom javnom tužiocu, Vrhovnom javnom tužiocu, Visokom savetu tužilaštva, ako je nadzor vršilo ministarstvo nadležno za pravosuđe, odnosno ministru nadležnom za pravosuđe, ako je nadzor vršio Visoki savet tužilaštva.

Zapisnik sadrži činjenično stanje utvrđeno vršenjem nadzora, mere koje se predlažu radi otklanjanja uočenih nedostataka i nepravilnosti i rokove za preduzimanje mera.

Obrazac zapisnika je sastavni deo akta o upravi u javnom tužilaštvu.

Glavni javni tužilac nadziranog javnog tužilaštva dužan je da se pismeno izjasni o sadržini zapisnika, najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Neposredno viši glavni javni tužilac dužan je da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvršenom nadzoru, obavesti Vrhovnog javnog tužioca i organ koji je vršio nadzor o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

Ako nedostaci ne budu otklonjeni u ostavljenim rokovima, organ koji vrši nadzor podneće disciplinsku prijavu protiv glavnog javnog tužioca nadziranog javnog tužilaštva.

5. Pravosudna uprava

Poslovi pravosudne uprave u javnom tužilaštvu

Član 47.

U pravosudnu upravu spadaju poslovi kojima se obezbeđuje vršenje poslova u javnom tužilaštvu, posebno obezbeđivanje materijalnih, finansijskih, prostornih i drugih uslova za rad javnog tužilaštva, obezbeđuju finansijska sredstva za stručno usavršavanje glavnog javnog tužioca, javnog tužioca i osoblja u javnom tužilaštvu, propisivanje standarda za prostor i opremu u javnom tužilaštvu, davanje saglasnosti na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u javnom tužilaštvu i drugi poslovi.

Nadležnost u poslovima pravosudne uprave

Član 48.

Poslove pravosudne uprave vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, izuzev poslova pravosudne uprave koji se odnose na obezbeđivanje finansijskih uslova za rad javnog tužilaštva i stručno usavršavanje nosioca javnotužilačke funkcije, koje obavlja Visoki savet tužilaštva, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe može u vršenju poslova pravosudne uprave od javnog tužilaštva tražiti izveštaje i podatke.

III. POLOŽAJ NOSIOCA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE

1. Osnovna prava i obaveze

Samostalnost

Član 49.

Nosilac javnotužilačke funkcije samostalan je u vršenju javnotužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da očuva poverenje u svoju samostalnost u radu.

Nepristrasnost

Član 50.

Javnotužilačka funkcija vrši se u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristranost u svom radu.

Etički kodeks

Član 51.

Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u skladu sa Etičkim kodeksom, koji donosi Visoki savet tužilaštva.

Etički odbor stara se o poštovanju Etičkog kodeksa.

Javnost rada

Član 52.

Rad javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije je javan, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Zabrana političkog delovanja

Član 53.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti član političke stranke.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim ako se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od učestvovanja u političkim aktivnostima političkih subjekata.

Materijalni položaj

Član 54.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo platu i penziju u skladu sa dostojanstvom i stepenom odgovornosti nosilaca javnotužilačke funkcije

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na platu i penziju dovoljnu da obezbedi njegovu samostalnost i materijalnu sigurnost.

Plata nosioca javnotužilačke funkcije uređuje se ovim zakonom.

Prava iz radnog odnosa

Član 55.

Nosilac javnotužilačke funkcije ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Imunitet

Član 56.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva.

Odgovornost za štetu

Član 57.

Za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Ako je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno Republika Srbija može tražiti od nosioca javnotužilačke funkcije naknadu isplaćenog iznosa.

Pravo na udruživanje

Član 58.

Nosilac javnotužilačke funkcije, javnotužilački pomoćnik i javnotužilački pripravnik imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja samostalnosti u radu javnih tužilaštava.

Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu.

Stručno usavršavanje

Član 59.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije, na način uređen zakonom.

2. Trajanje javnotužilačke funkcije

Trajanje javnotužilačke funkcije javnog tužioca

Član 60.

Javnotužilačka funkcija javnog tužioca je stalna i prestaje iz razloga propisanih Ustavom i ovim zakonom.

Trajanje javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca

Član 61.

Glavni javni tužilac se bira iz reda glavnih javnih tužilaca ili javnih tužilaca, odnosno među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor, na period od šest godina i ne može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Glavni javni tužilac kome javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca prestane na lični zahtev ili ako ne bude izabran za glavnog javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca koju je obavljao pre izbora za glavnog javnog tužioca.

Ako je za glavnog javnog tužioca višeg stepena biran glavni javni tužilac ili javni tužilac javnog tužilaštva nižeg stepena, posle prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu višeg stepena kojim je rukovodio.

Ako glavni javni tužilac nije obavljao javnotužilačku funkciju pre izbora, posle prestanka te javnotužilačke funkcije, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu u kojem je obavljao javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca.

Odluku o nastavku obavljanja javnotužilačke funkcije iz st. 2. do 4. ovog člana donosi Visoki savet tužlaštva.

Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navršenja radnog veka javnotužilačka funkcija glavnom javnom tužiocu može prestati samo pod uslovima i iz razloga propisanim ovim zakonom.

Nastavljanje javnotužilačke funkcije

Član 62.

Ako javno tužilaštvo bude ukinuto glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac u javnom tužilaštvu koje je preuzelo nadležnost ukinutog javnog tužilaštva.

Ako je nadležnost ukinutog javnog tužilaštva preuzelo više javnih tužilaštava, nosilac javnotužilačke funkcije nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju u javnim tužilaštvima koja su preuzela nadležnost ukinutog javnog tužilaštva na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

3. Udaljenje sa javnotužilačke funkcije

Razlozi za udaljenje sa javnotužilačke funkcije

Član 63.

Nosilac javnotužilačke funkcije udaljuje se sa javnotužilačke funkcije ako mu je određen pritvor.

Nosilac javnotužilačke funkcije može biti udaljen sa javnotužilačke funkcije ako je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen.

Odlučivanje o udaljenju sa javnotužilačke funkcije

Član 64.

Odluku o udaljenju nosioca javnotužilačke funkcije donosi Visoki savet tužilaštva.

Vrhovni javni tužilac izuzima se iz odlučivanja ako se odlučuje o njegovom udaljenju.

Pravo na žalbu Ustavnom sudu

Član 65.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o udaljenju nosioca javnotužilačke funkcije može se izjaviti žalba Ustavnom sudu u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Žalba ne zadržava izvršenje odluke.

Trajanje udaljenja

Član 66.

Udaljenje sa javnotužilačke funkcije traje do ukidanja pritvora, pravosnažnog okončanja postupka za razrešenje ili pravosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Visoki savet tužilaštva može ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za razrešenje.

4. Trajni premeštaj i privremeno upućivanje

Trajni premeštaj

Član 67.

Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena, uz svoju pismenu saglasnost, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena bez svoje saglasnosti ako u javnom tužilaštvu bude smanjen broj javnih tužilaca, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Javni tužilac nastavlja trajno da obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kojem je trajno premešten.

Privremeno upućivanje

Član 68.

Javni tužilac može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.

Rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva.

Upućivanje u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju

Član 69.

Javni tužilac može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši se na predlog rukovodioca organa, odnosno ustanove ili međunarodne organizacije u koju se javni tužilac upućuje, po pribavljenom mišljenju glavnog javnog tužioca u kome javni tužilac vrši javnotužilačku funkciju, uz pismenu saglasnost javnog tužioca.

Upućivanje može trajati najduže tri godine, odnosno najduže šest godina u međunarodnu organizaciju, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isti organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva.

5. Nespojivost javnotužilačke funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom

Odnos druge funkcije, posla ili privatnog interesa sa javnotužilačkom funkcijom

Član 70.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti na funkciji u drugom organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine ili javnoj službi, ako zakonom nije drukčije određeno, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druga funkcija, poslao ili privatni interes koji je suprotan ugledu i samostalnosti javnog tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva utvrđuje drugu funkciju, posao ili privatni interes koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno narušavaju ugled i samostalnost javnog tužilaštva.

Nosilac javnotužilačke funkcije može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi umetničkom, nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.

U slučaju određenom zakonom, nosilac javnotužilačke funkcije može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost.

Javni tužilac može u toku radnog vremena, po odobrenju Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, da učestvuje u radu stručnog tela obrazovanog u skladu sa posebnim propisom i radne grupe za izradu zakona ili drugog akta.

Postupak odlučivanja o nespojivosti

Član 71.

Nosilac javnotužilačke funkcije je dužan da pismeno obavesti Visoki savet tužilaštva o drugoj funkciji, poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana Visokom savetu tužilaštva može da podnese i svako drugo lice.

Visoki savet tužilaštva pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti javnotužilačke funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom, u skladu sa aktom Visokog saveta tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva obaveštava nosioca javnotužilačke funkcije, glavnog javnog tužioca i neposredno višeg glavnog javnog tužioca, o postojanju nespojivosti funkcije, posla ili privatnog interesa sa javnotužilačkom funkcijom.

Primena drugog propisa

Član 72.

Nosilac javnotužilačke funkcije je javni funkcioner u smislu zakona koji uređuje sprečavanje korupcije i podleže obavezama za javnog funkcionera koje su utvrđene tim zakonom.

6. Materijalni položaj

Osnovna plata

Član 73.

Plata glavnog javnog tužioca i javnog tužioca određuje se na osnovu osnovne plate.

Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plata.

Osnovica za obračun i isplatu plate glavnog javnog tužioca i javnog tužioca jednaka je osnovici za obračun i isplatu plate sudije.

Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se time što se svaki javni tužilac razvrstava u jednu od pet platnih grupa.

Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisom.

Platne grupe

Član 74.

Javni tužilac i Vrhovni javni tužilac su razvrstani u platne grupe, koje su izražene u koeficijentima.

U prvoj platnoj grupi je javni tužilac osnovnog javnog tužilaštva.

U drugoj platnoj grupi su javni tužilac višeg javnog tužilaštva i javni tužilac javnog tužilaštva posebne nadležnosti.

U trećoj platnoj grupi je javni tužilac apelacionog javnog tužilaštva.

U četvrtoj platnoj grupi je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.

U petoj platnoj grupi je Vrhovni javni tužilac.

Koeficijenti

Član 75.

Prva platna grupa ima koeficijent 3,00.

Druga platna grupa ima koeficijent 3,50.

Treća platna grupa ima koeficijent 4,00.

Četvrta platna grupa ima koeficijent 5,00.

Peta platna grupa ima koeficijent 6,00.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca

Član 76.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca jednaka je osnovnoj plati predsednika suda opšte nadležnosti pred kojim glavni javni tužilac postupa.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca posebne nadležnosti jednaka je plati predsednika višeg suda pred kojim taj glavni tužilac postupa.

Plata u slučaju trajnog premeštaja, privremenog upućivanja i upućivanja i uvećanje osnovne plate

Član 77.

 Javni tužilac koji je trajno premešten, odnosno privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućen u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa ima pravo na osnovnu platu javnog tužioca tog javnog tužilaštva, odnosno osnovnu platu u Visokom savet tužilaštva, ministarstvu nadležnom za pravosuđe, Pravosudnoj akademiji ili međunarodnoj organizaciji u koju je upućen, ako je za njega povoljnija.

Osnovna plata javnog tužioca koji obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kome je nepopunjeno više od 10% javnotužilačkih mesta uvećava se od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Kao nepopunjeno javnotužilačko mesto smatra se i mesto javnog tužioca koji je privremeno oslobođen vršenja javnotužilačke funkcije, odnosno kome miruje javnotužilačka funkcija, zbog izbora, imenovanja, privremenog upućivanja u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućivanja u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju, u zakonom propisanim slučajevima.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Naknade plate

Član 78.

Nosiolac javnotužilačke funkcije ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučajevima propisanim zakonom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u javnom tužilaštvu.

IV. IZBOR

1. Nadležnost i uslovi za izbor nosioca javnotužilačke funcije

Nadležnost za izbor

Član 79.

Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva, na šest godina.

Glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina.

Javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva na stalnu javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu.

Broj javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje Visoki savet tužilaštva.

Opšti uslovi za izbor

Član 80.

Za nosioca javnotužilčke funkcije može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, koji je stručan i dostojan za vršenje javnotužilačke funkcije.

Potrebno radno iskustvo

Član 81.

Za nosioca javnotužilačke funkcije može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, i to:

            1) četiri godine za osnovnog glavnog javnog tužioca i tri godine za javnog tužioca osnovnog javnog tužilaštva;

            2) sedam godina za višeg glavnog javnog tužioca i šest godina za javnog tužioca višeg javnog tužilaštva;

            3) deset godina za apelacionog glavnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca posebne nadležnosti i devet godina za javnog tužioca apelacionog javnog tužilaštva i javnog tužioca javnog tužilaštva posebne nadležnosti;

            4) dvanaest godina za Vrhovnog javnog tužioca i jedanaest godina za javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Ostali uslovi za izbor

Član 82.

Ostali uslovi za izbor na javnotužilačku funkciju su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkog predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje nosilac javnotužilačke funkcije treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobine su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda javnog tužilaštva u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o javnom tužilaštvu u javnosti.

Kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata i postupak izbora bliže se uređuju aktom Visokog saveta tužilaštva.

Utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju

Član 83.

U postupku izbora nosioca javnotužilačke funkcije, kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu posebno se proverava stručnost i osposobljenost.

Stručnost i osposobljenost kandidata proverava se na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva.

Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.

Kandidat za javnog tužioca koji se bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet tužilaštva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Visoki savet tužilaštva propisuje program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata.

Zabrana diskriminacije

Član 84.

Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri izboru glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.

2. Postupak za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca

Objavljivanje javnog konkursa za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca

Član 85.

Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca objavljuje Visoki savet tužilaštva.

Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca objavljuje se najkasnije tri meseca pre isteka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca.

Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”, sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju Republike Srbije i internet stranici Vrhovnog saveta tužilaštva.

Podnošenje prijava

Član 86.

Prijave se podnose Visokom savetu tužilaštva u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Kandidat za glavnog javnog tužioca, uz prijavu na javni konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada javnog tužilaštva za koje se kandiduje, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta tužilaštva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.

Visoki savet tužilaštva odlukom obrazuje tročlanu komisiju koja utvrđuje blagovremenost, dozvoljenost i potpunost podnetih prijava.

Neblagovremenu, nedozvoljenu i nepotpunu prijavu komisija odbacuje zaključkom.

Komisija zaključkom odbacuje prijavu i ako iz izveštaja iz kaznene evidencije, koji je uz prijavu dostavljen, proizilazi da je kandidat osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Na zaključak je dozvoljen prigovor Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.

Blagovremenu, dozvoljenu i potpunu prijavu komisija dostavlja Visokom savetu tužilaštva na dalji postupak.

Pribavljanje podataka i mišljenja

Član 87.

Visoki savet tužilaštva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.

Za kandidata koji je radio u javnom tužilaštvu podaci se pribavljaju iz ličnog lista kandidata, a obavezno se pribavlja mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva u kome je radio kandidat.

Za kandidata iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca uzima se u obzir ocena dobijena u postupku vrednovanja rada.

Prilikom izbora kandidata iz reda glavnog javnog tužioca i javnog tužioca mogu se uzeti u obzir i druge aktivnosti od značaja za obavljanje javnotužilačke funkcije.

Za kandidata koji radi kao javnotužilački pomoćnik obavezno se pribavlja ocena rada.

Za kandidata koji ranije nije vršio javnotužilačku funkciju, Visoki savet tužilaštva će posebno ceniti i vrstu poslova koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita.

Pre izbora kandidat ima pravo uvida u celokupnu dokumentaciju i mišljenja koja su osnov za odluku o njegovom izboru.

Razgovor sa kandidatom

Član 88.

Pre donošenja odluke o izboru Visoki savet tužilaštva obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije i profesionalni integritet kandidata.

Razgovor iz stava 1. ovog člana sprovodi se i vrednuje u skladu sa aktom Visokog saveta tužilaštva kojim se bliže uređuje postupak izbora kandidata.

Javnost rada

Član 89.

U postupku za izbor glavnog javnog tužiloca i javnog tužioca obezbeđuje se javnost rada, koja se bliže uređuje aktom Visokog saveta tužilaštva.

Rang lista kandidata

Član 90.

Za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca Visoki savet tužilaštva sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Rang lista iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Visokog saveta tužilaštva.

Odluka o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca

Član 91.

Visoki savet tužilaštva donosi odluku o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, koja mora biti obrazložena.

Odluka iz stava 1. ovog člana sa obrazloženjem objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Visokog saveta tužilaštva.

Pravo žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca

Član 92.

Protiv odluke o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije”, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Ustavni sud je dužan da odluku po žalbi Ustavnom sudu donese u roku od 30 dana od dana isteka roka za izjavljivanje žalbe Ustavnom sudu.

Ustavni sud može odbiti žalbu Ustavnom sudu kao neosnovanu i potvrditi odluku o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca ili usvojiti žalbu Ustavnom sudu i poništiti odluku o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.

Odluka iz stava 1. ovog člana sa obrazloženjem objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

3. Postupak za predlaganje i izbor Vrhovnog javnog tužioca

Predlaganje kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca

Član 93.

Kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca predlaže Visoki savet tužilaštva na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima koje propisuje Visoki savet tužilaštva u skladu sa zakonom.

Javni konkurs za predlaganje kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca raspisuje Visoki savet tužilaštva najkasnije šest meseci pre isteka mandata Vrhovnog javnog tužioca.

Ako Vrhovnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, Visoki savet tužilaštva raspisuje javni konkurs za izbor Vrhovnog javnog tužioca u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o prestanku javnotužilačke funkcije.

Kandidat za Vrhovnog javnog tužioca, uz prijavu na javni konkurs za izbor, dostavlja i program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta tužilaštva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.

U postupku predlaganja kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca Visoki savet tužilaštva obavlja razgovor sa kandidatima, uz učešće stručne i opšte javnosti.

Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca. Predlog Visokog saveta tužilaštva mora biti obrazložen.

Odredbe čl. 80. do 92. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku predlaganja kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca, koji sprovodi Visoki savet tužilaštva.

Postupak predlaganja kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca bliže se uređuje aktom Visokog saveta tužilaštva.

Izbor kandidata za Vrhovnog javnog tužioca

Član 94.

Predsednik Narodne skupštine saziva sednicu za izbor Vrhovnog javnog tužioca. Sednica se saziva najranije 15 dana od prijema predloga za izbor. Sednica se mora održati i okončati u roku od 30 dana od dana sazivanja sednice.

Narodna skupština bira predloženog kandidata za Vrhovnog javnog tužioca, glasovima tri petine svih narodnih poslanika.

Ako Narodna skupština ne izabere predloženog kandidata u roku od 30 dana od dana sazivanja sednice, Vrhovnog javnog tužioca bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Komisija iz stava 3. ovog člana pre izbora na javnoj sednici, uz učešće opšte i stručne javnosti, razmatra prijave svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i obavlja razgovor sa njima.

Komisija iz stava 3. ovog člana dužna je da odluku o izboru Vrhovnog javnog tužioca donese posle isteka deset dana od isteka roka iz stava 3. ovog člana.

Ako komisija ne donese odluku u roku od 60 dana od isteka roka od deset dana iz stava 5. ovog člana, ponavlja se postupak za izbor Vrhovnog javnog tužioca.

Stručne i administrativne poslove za potrebe komisije i stava 3. ovog člana obavlja Narodna skupština.

Komisija iz stava 3. ovog člana donosi poslovnik o svom radu.

4. Zakletva i stupanje na javnotužilačku funkciju

Polaganje zakletve

Član 95.

Pre stupanja na javnotužilačku funkciju nosilac javnotužilačke funkcije polaže zakletvu.

Vrhovni javni tužilac polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Glavni javni tužilac i javni tužilac polaže zakletvu pred Visokim savetom tužilaštva.

Glavni javni tužilac i javni tužilac koji je izabran iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca ne polaže zakletvu.

Tekst zakletve

Član 96.

Tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se svojom čašću da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i osnovne slobode”.

Stupanje na javnotužilačku funkciju

Član 97.

Nosilac javnotužilačke funkcije stupa na javnotužilačku funkciju na svečanoj sednici kolegijuma javnog tužilaštva za koje je izabran.

Smatra se da Vrhovni javni tužilac nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na javnotužilačku funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini.

Smatra se da glavni javni tužilac i javni tužilac nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na javnotužilačku funkciju u roku od 30 dana od isteka roka iz člana 92. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda kojom se odbija žalba Ustavom sudu na odluku o izboru na javnotužilačku funkciju.

Odluku o nestupanju na javnotužilačku funkciju iz st. 2. i 3. ovog člana donosi Visoki savet tužilaštva.

Na odluku iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

V. PRESTANAK JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE

1. Razlozi za prestanak javnotužilačke funkcije

Član 98.

Javnotužilačka funkcija prestaje ako to nosilac javnotužilačke funkcije sam zatraži, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije, ako trajno izgubi radnu sposobnost ili ako bude razrešen.

Javnom tužiocu javnotužilačka funkcija prestaje kad navrši radni vek.

Glavnom javnom tužiocu javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca prestaje ako bude ukinuto javno tužilaštvo kojim rukovodi.

Prestanak javnotužilačke funkcije na lični zahtev

Član 99.

Nosilac javnotužilačke funkcije podnosi pismeni zahtev za prestanak javnotužilačke funkcije Visokom savetu tužilaštva.

Zahtev može biti povučen pre donošenja odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku javnotužilačke funkcije.

Ako o zahtevu za prestanak javnotužilačke funkcije ne bude odlučeno u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, smatra se da je javnotužilačka funkcija prestala istekom roka od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Navršenje radnog veka

Član 100.

Javnom tužiocu prestaje javnotužilačka funkcija kad navrši radni vek, po sili zakona.

            Radni vek javnog tužioca navršava se kad javni tužilac navrši 65 godina života, izuzev javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva koji može obavljati javnotužilačku funkciju do navršenja 67 godina života.

Trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje javnotužilačke funkcije

Član 101.

Nosiocu javnotužilačke funkcije prestaje javnotužilačka funkcija ako se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vršenje javnotužilačke funkcije.

Odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled radi ocene radne sposobnosti nosioca javnotužilačke funkcije donosi Visoki savet tužilaštva po službenoj dužnosti ili na predlog glavnog javnog tužioca, neposredno višeg glavnog javnog tužioca i samog nosioca javnotužilačke funkcije.

2. Razrešenje

Razlozi za razrešenje

Član 102.

Nosilac javnotužilačke funkcije razrešava se ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta tužilaštva, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva i poverenju javnosti u javno tužilaštvo.

Glavni javni tužilac razrešava se i kada navrši 65 godina života.                             

Vrhovni javni tužilac razrešava se i kada navrši 67 godina života.

Nadležnost i pokretanje postupka

Član 103.

Visoki savet tužilaštva pokreće i vodi postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije, po službenoj dužnosti.

Postupak pred Visokim savetom tužilaštva

Član 104.

Visoki savet tužilaštva utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.

Visoki savet tužilaštva dužan je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 30 dana od dana donošenja akta kojim se postupak za razrešenje pokreće.

Odluka Visokog saveta tužilaštva kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije mora biti obrazložena.

Položaj nosioca javnotužilačke funkcije u postupku

Član 105.

            Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

            Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom tužilaštva.

3. Odluka o prestanku javnotužilačke funkcije

Nadležnost i pokretanje postupka za prestanak javnotužilačke funkcije

Član 106.

Postupak za utvrđivanje razloga za prestanak javnotužilačke funkcije pokreće i vodi Visoki savet tužilaštva, po službenoj dužnosti.

Visoki savet tužilaštva utvrđuje razloge za prestanak javnotužilačke funkcije Vrhovnog javnog tužioca i dostavlja predlog Narodnoj skupštini radi odlučivanja o prestanku javnotužilačke funkcije.

Donošenje odluke

Član 107.

Odluku o prestanku javnotužilačke funkcije Vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva.

Odluku o prestanku javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca i javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva.

Javnotužilačka funkcija prestaje onog dana koji Narodna skupština, odnosno Visoki savet tužilaštva navede u svojoj odluci, izuzev u slučaju iz člana 99. stav 3. i člana 100. ovog zakona.

Odluka o prestanku javnotužilačke funkcije objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Narodne skupštine, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Žalba Ustavnom sudu

Član 108.

Protiv odluke Narodne skupštine, odnosno Visokog saveta tužilaštva o prestanku javnotužilačke funkcije, Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac odnosno javni tužilac može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu Ustavnom sudu ili usvojiti žalbu Ustavnom sudu i poništiti odluku o prestanku javnotužilačke funkcije.

Odluka Ustavnog suda je konačna i objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

VI. VREDNOVANjE RADA GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA I JAVNOG TUŽIOCA

Pojam

Član 109.

Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca predstavlja osnov za izbor i obaveznu obuku.

Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektivnih, jedinstvenih i sveobuhvatnih kriterijuma koji se zasnivaju na kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima.

Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vrši se na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: stručno znanje i sposobnost njegove primene; sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja; sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima; veština raspravljanja i saslušavanja; sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja; sposobnost organizovanja i rukovođenja javnotužilačkog posla; preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.

Kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje, način i postupak vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, bliže se uređuju aktom Visokog saveta tužilaštva.

Rad Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilašta ne podleže vrednovanju.

Period za koji se vrši vrednovanje rada

Član 110.

Rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca redovno se vrednuje jednom u tri godine.

Izuzetno, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva, rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca može se vrednovati i vanredno.

Ocene vrednovanja rada

Član 111.

Vrednovanje rada se izražava ocenom.

Ocene su: “izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju”, “uspešno obavlja javnotužilačku funkciju”, “zadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju” i “nezadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju”.

Ocena se upisuje u lični list glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca.

Glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac ima pravo prigovora protiv odluke o vrednovanju rada Visokom savetu tužilaštva u roku od 15 dana od dana prijema odluke, koja mora biti obrazložena.

Postupak vrednovanja rada

Član 112.

Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vrši komisija koju imenuje Visoki savet tužilaštva.

Komisija je sastavljena od tri člana, u kojoj javni tužioci višeg stepena vrednuju rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca nižeg stepena.

VII. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK

Pojam disciplinskog prekršaja

Član 113.

Disciplinski prekršaj je nesavesno vršenje javnotužilačke funkcije ili ponašanje nedostojno nosioca javnotužilačke funkcije, koje je propisano ovim zakonom.

Disciplinski prekršaji

Član 114.

Nosilac javnotužilačke funkcije čini disciplinski prekršaj ako:

1)         neopravdano ne izrađuje javnotužilačku odluku u propisanom roku;

2)         neopravdano ne uloži redovno i vanredno pravno sredstvo u propisanom roku;

3)         učestalo propušta ili kasni na zakazani pretres, raspravu i drugu procesnu radnju u predmetima koji su mu dodeljeni u rad;

4)         propusti da traži izuzeće u predmetu gde za to postoje zakonski razlozi;

5)         neopravdano odbije vršenje posla ili zadatka koji su mu povereni;

6)         neosnovano ne izvršava obavezno uputstvo glavnog javnog tužioca iili neposredno višeg glavnog javnog tužioca;

7)         ne izvršava opšta obavezna uputstva Vrhovnog javnog tužioca;

8)         očigledno krši obaveze pravilnog postupanja prema sudiji u postupku, stranci, njenom pravnom zastupniku, svedoku, osoblju ili kolegi;

9)         se upušta u neprimerene odnose sa strankom ili njenim pravnim zastupnikom u postupku koji vodi;

10)       daje nepotpune ili netačne podatke od značaja za rad Visokog saveta tužilaštva u postupku izbora ili prestanka javnotužilačke funkcije, utvrđivanja disciplinske odgovornosti i drugim pitanjima iz njegove nadležnosti;

11)       krši načelo nepristrasnosti i ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo;

12)       obavlja drugu funkciju, posao ili privatni interes koji su zakonom određeni kao nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom;

13)       prihvata poklone suprotno propisima koji uređuje sukob interesa;

14)       neopravdano i učestalo nepoštuje radno vreme;

15)       u znatnoj meri krši odredbe Etičkog kodeksa;

16)       neopravdano ne pohađa obavezni program obuke;

17)       koristi hijerarhijska ovlašćenja na način suprotan zakonu;

18)       neopravdano menja godišnji raspored poslova;

19)       neovlašćeno saopštava medijima informacije o tekućim ili planiranim dokaznim radnjama i istragama;

20)       nepostupa po odluci Visokog saveta tužilaštva o upućivanju na obavezan zdravstveni pregled;

21)       neopravdano nepostupa po merama donetim u postupku nadzora.

Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tužilaštvu, a naročito zastarevanja krivičnog gonjenja, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.

Pod ponovljenim disciplinskim prekršajem iz stava 2. ovog člana smatra se dva puta pravnosnažno utvrđena odgovornost glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca za disciplinski prekršaj.

Nosilac javnotužilačke funkcije može biti razrešen ako je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta tužilaštva, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo.

Disciplinske sankcije

Član 115.

Disciplinske sankcije su: opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana izbora u drugo javno tužilaštvo u trajanju do tri godine.

Disciplinska sankcija izriče se srazmerno težini učinjenog disciplinskog prekršaja.

Opomena može biti izrečena samo ako se prvi put utvrdi odgovornost glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca za disciplinski prekršaj.

Disciplinski organi

Član 116.

Disciplinski organi su: disciplinski tužilac i njegovi zamenici i disciplinska komisija, koje obrazuje Visoki savet tužilaštva.

Članove disciplinskih organa imenuje Visoki savet tužilaštva iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca na period od tri godine bez mogućnosti ponovnog imenovanja.

Sastav, uslove za imenovanje, način prestanka dužnosti, način rada i odlučivanja u disciplinskim organima, uređuju se aktom Visokog saveta tužilaštva.

Disciplinski postupak

Član 117.

Disciplinski postupak vodi disciplinska komisija na predlog disciplinskog tužioca.

Predlog za vođenje disciplinskog postupka, disciplinski tužilac podnosi na osnovu disciplinske prijave.

Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ako glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac protiv koga se vodi postupak zahteva da postupak bude javan.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva istekom tri godine od dana kada je disciplinski prekršaj učinjen.

Odluka disciplinskog tužioca

Član 118.

Disciplinski tužilac može da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka.

Položaj glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca u disciplinskom postupku

Član 119.

Glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac ima pravo da odmah bude obavešten o predlogu disciplinskog tužioca, da se upozna sa predmetom i dokazima i da sam ili preko punomoćnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

Glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred disciplinskom komisijom.

Odluka disciplinske komisije

Član 120.

Posle sprovedenog disciplinskog postupka, disciplinska komisija može da odbije predlog disciplinskog tužioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju.

Protiv odluke disciplinske komisije, disciplinski tužilac i glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti žalbu Visokom savetu tužilaštva, u roku od osam dana od dana prijema odluke.

Odluka Visokog saveta tužilaštva po žalbi

Član 121.

Odlučujući po žalbi, Visoki savet tužilaštva može žalbu da odbaci kao neblagovremenu i nedozvoljenu, da potvrdi prvostepenu odluku disciplinske komisije, da odluku preinači ili da odluku ukine i predmet vrati disciplinskoj komisiji na ponovni postupak.

Ministar nadležan za pravosuđe ne može da glasa u postupku po žalbi.

Visoki savet tužilaštva je dužan da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.

Odluka Visokog saveta tužilaštva je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Pravosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca.

Odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija briše se iz ličnog lista po proteku tri godine od dana pravosnažnosti odluke.

Evidencija o disciplinskim postupcima

Član 122.

Visoki savet tužilaštva vodi evidenciju o disciplinskim postupcima protiv nosilaca javnotužilačke funkcije.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime, jedinstven matični broj građana i naziv javnog tužilaštva u kome obavlja glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac vrši javnotužilačku funkciju, disciplinski prekršaj za koji je vođen postupak, ishod postupka, izrečenu disciplinsku sankciju.

VIII. KOLEGIJUM JAVNOG TUŽILAŠTVA

Sastav kolegijuma javnog tužilaštva

Član 123.

Kolegijum javnog tužilaštva sačinjavaju glavni javni tužilac i javni tužioci tog javnog tužilaštva.

Sazivanje kolegijuma javnog tužilaštva

Član 124.

Kolegijum javnog tužilaštva saziva i njime rukovodi glavni javni tužilac ili javni tužiolac koga on odredi.

Glavni javni tužilac dužan je da sazove kolegijum javnog tužilaštva na zahtev najmanje trećine javnih tužilaca.

Način rada i odlučivanja

Član 125.

            Kolegijum javnog tužilaštva odlučuje ako je prisutno najmanje dve trećine javnih tužilaca, a odluka je punovažna ako za nju glasa većina prisutnih članova.

Nadležnost kolegijuma javnog tužilaštva

Član 126.

            Kolegijum javnog tužilaštva:

            1) daje mišljenje Visokom savetu tužilaštva o kandidatu za glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u svom ili neposredno nižem javnom tužilaštvu;

            2) daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu;

            3) daje mišljenje o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva za narednu godinu;

            4) razmatra izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom javnog tužilaštva;

            5) razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju javnog tužilaštva;

            6) vrši i druge poslove u skladu sa aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva

Član 127.

            Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva čine Vrhovni javni tužilac i javni tužioci Vrhovnog javnog tužilaštva.

            Pored nadležnosti iz člana 126. ovog zakona, kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva:

            1) daje mišljenje o nacrtima zakona ili drugih propisa od značaja za rad javnog tužilaštva ili obavljanje javnotužilačke funkcije;

            2) daje mišljenje Visokom savetu tužilaštva u postupku rešavanja zahteva za izuzeće Vrhovnog javnog tužioca;

            3) obavlja i druge poslove u skladu sa aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

            Radi razmatranja pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva, Vrhovni javni tužilac može sazvati prošireni kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva, koji čine Vrhovni javni tužilac, javni tužioci Vrhovnog javnog tužilaštva, apelacioni glavni javni tužioci, glavni javni tužioci posebne nadležnosti i viši glavni javni tužioci.

IX. OSOBLjE U JAVNOM TUŽILAŠTVU

Sastav i broj osoblja

Član 128.

            Osoblje u javnom tužilaštvu čine javnotužilački pomoćnik, javnotužilački pripravnik, državni službenik i nameštenik zaposlen na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo.

            Broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje glavni javni tužilac aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

            Merila za određivanje broja osoblja u javnom tužilaštvu utvrđuje ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva.

Sekretar

Član 129.

            Vrhovno javno tužilaštvo ima sekretara koji pomaže Vrhovnom javnom tužiocu u vršenju poslova uprave u javnom tužilaštvu.

            Za sekretara u Vrhovnog javnom tužilaštvu može biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za apelacionog glavnog javnog tužioca.

            Sekretar Vrhovnog javnog tužilaštva ima status državnog službenika na položaju.

            Javno tužilaštvo može imati sekretara koji pomaže glavnom javnom tužiocu u vršenju poslova uprave u javnom tužilaštvu.

            Sekretara javnog tužilaštva raspoređuje glavni javni tužilac.

Javnotužilački pomoćnik

Član 130.

            Javnotužilački pomoćnik pomaže glavnom javnom tužiocu i javnom tužiocu, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisom.

            Rad javnotužilačkog pomoćnika nadzire glavni javni tužilac ili javni tužilac koga on odredi.

            Postupak prijema javnotužilačkog pomoćnika bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva.

Zvanje javnotužilačkog pomoćnika

Član 131.

            Javnotužilački pomoćnik stiče zvanje: javnotužilački saradnik, viši javnotužilački saradnik, savetnik ili viši savetnik.

            Zvanje javnotužilačkog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg javnotužilačkog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

            Zvanje savetnika može steći lice koje ispunjava uslove za višeg glavnog javnog tužioca. Zvanje savetnika postoji u Vrhovnom javnom tužilaštvu, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i apelacionom javnom tužilaštvu.

            U Vrhovnom javnom tužilaštvu postoji i zvanje višeg savetnika, koje se stiče odlukom kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva, a može ga steći lice koje ima zvanje savetnika.

Vrednovanje rada javnotužilačkog pomoćnika

Član 132.

            Rad javnotužilačkog pomoćnika vrednuje glavni javni tužilac, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca s kojim javnotužilački pomoćnik radi.

            Na vrednovanje i posledice vrednovanja javnotužilačkog pomoćnika shodno se primenjuju pravila o vrednovanju sudijskog pomoćnika.

Javnotužilački pripravnik

Član 133.

            Za javnotužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.

Javnotužilački pripravnik prima se u osnovno i više javno tužilaštvo.

            Broj javnotužilačkih pripravnika određuje se posebno za svako javno tužilaštvo aktom ministra nadležnog za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva.

            Pri prijemu javnotužilačkog pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

            Postupak prijema javnotužilačkog pripravnika bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva.

Radni odnos javnotužilačkog pripravnika

Član 134.

            Javnotužilački pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.

            Javnotužilački pripravnik koji je na prvosudnom ispitu ocenjen ocenom “položio sa odlikom” prima se u radni odnos na neodređeno vreme u zvanju javnotužilačkog saradnika.

Volonter

Član 135.

            Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u javno tužilaštvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).

Obuka

Član 136.

            Program obuke javnotužilačkog pripravnika i javnotužilačkog pomoćnika utvrđuje Visoki savet tužilaštva.

            Javnotužilački pripravnik i javnotužilački pomoćnik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugo javno tužilaštvo, državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave.

Lični list osoblja u javnom tužilaštvu

Član 137.

            Javno tužilaštvo vodi lični list za osoblje zaposleno u javnom tužilaštvu.     Lični list osoblja u javnom tužilaštvu sadrži: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, mesto i datum rođenja, prebivalište, podatke o završenoj školi, zvanju ili zanimanju, vrednovanju rada, kretanju u službi, objavljenim radovima, učešću u programima stručnog usavršavanja, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke.

            Obrazac i način vođenja ličnih listova iz stava 1. ovog člana propisuje Visoki savet tužilaštva.

Ostala pravila o osoblju u javnom tužilaštvu

Član 138.

            Osoblje u javnom tužilaštvu dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled javnog tužilaštva.

            Na zasnivanje radnog odnosa, prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti osoblja u javnom tužilaštvu primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

X. SREDSTVA ZA RAD JAVNIH TUŽILAŠTAVA

Osnovna odredba

Član 139.

            Sredstva za rad javnog tužilaštva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

            Sredstva za rad javnog tužilaštva treba da obimom i prilivom održavaju samostalonost i redovan rad javnog tužilaštva.

Predlaganje i izvršenje budžetskih sredstava

Član 140.

            Obim i strukturu budžetskih sredstava za rad javnog tužilaštva predlažu Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

            Visoki savet tužilaštva predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode javnog tužilaštva, osim rashoda za osoblje u javnom tužilaštvu, u skladu sa Zakonom o Visokom savetu tužilaštva i vrši raspodelu ovih sredstava javnim tužilaštvima.

            Ministarstvo nadležno za pravosuđe predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode za osoblje u javnom tužilaštvu, održavanje opreme i objekata javnih tužilaštava, rashode za investiciona i kapitalna ulaganja za javna tužilaštva, uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema i vrši raspodelu ovih sredstava.

Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava

Član 141.

            Nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnog tužilaštva sprovode Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe, u okviru svojih budžetskih nadležnosti, kao i ministarstvo nadležno za finansije u skladu sa zakonom.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Nastavak vršenja javnotužilačke funkcije zamenika javnog tužioca izabranog na stalnu javnotužilačku funkciju

Član 142.

            Zamenik javnog tužioca izabran na stalnu javnotužilačku funkciju pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavlja od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva da vrši funkciju kao javni tužilac u javnom tužilaštvu u kojem je izabran.

            Izuzetno od stava 1. ovog člana, zamenik javnog tužiloca izabran na stalnu javnotuilačku funkciju u Republičkom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Tužilaštvu za ratne zločine pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavlja od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine.

Nastavak vršenja javnotužilačke funkcije zamenika javnog tužioca izabranog prvi put

Član 143.

            Zamenik javnog tužioca izabran prvi put od strane Narodne skupštine od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21) do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva nastavlja, od dana donošenja odluke Visokog saveta tužilaštva kojom se konstatuje da njegova javnotužilačka funkcija postaje stalna, da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac u javnom tužilaštvu u kojem je izabrani.

            Izuzetno od stava 1. ovog člana, zamenik javnog tužioca izabran prvi put od strane Narodne skupštine od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21) do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva u Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, nastavlja, od dana donošenja odluke Visokog saveta tužilaštva kojom se konstatuje da njegova javnotužilačka funkcija postaje stalna, da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine.

Nastavak vršenja javnotužilačke funkcije javnih tužilaca

Član 144.

            Javni tužilac izabran na javnotužilačku funkciju pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva nastavlja, od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, da vrši javnotužilačku funkciju kao glavni javni tužilac do isteka mandata na koji je izabran.

            Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni tužilac izabran pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21), od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao glavni javni tužilac do isteka mandata na koji je izabrani i može još jednom biti biran na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu u skladu sa ovim zakonom.

            Tužilac za organizovani kriminal izabran na javnotužilačku funkciju pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21), od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao Glavni javni tužilac za organizovani kriminal do isteka mandata na koji je izabran i može još jednom biti biran na javnotužilačku funkciju Glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal u skladu sa ovim zakonom.

            Tužilac za ratne zločine izabran na javnotužilačku funkciju pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21), od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao Glavni javni tužilac za ratne zločine do isteka mandata na koji je izabran i može još jednom biti biran na javnotužilačku funkciju Glavnog javnog tužioca za ratne zločine u skladu sa ovim zakonom.

Nastavak vršenja javnotužilačke funkcije Republičkog javnog tužioca

Član 145.

            Republički javni tužilac izabran na javnotužilačku funkciju pre stupanja na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 115/21) nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao Vrhovni javni tužilac do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na javnotužilačku funkciju Vrhovnog javnog tužioca u skladu sa ovim zakonom.

Nastavak rada javnih tužilaštava

Član 146.

            Javna tužilaštva i posebna odeljenja javnih tužilaštava osnovana, odnosno obrazovana u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu (“Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15, 63/16 - US), Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (“Službeni glasnik RS”, broj 101/13), Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (“Službeni glasnik RS”, br. 94/16 i 87/18 - dr. zakon), Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine (“Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 - dr. zakon i 6/15) i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (“Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 104/09), od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, nastavljaju sa radom u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima su osnovana, odnosno obrazovana.

Nastavak rada Republičkog javnog tužilaštva i tužilaštava posebne nadležnosti

Član 147.

            Izuzetno od člana 146. ovog zakona, od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine nastavljaju sa radom kao Vrhovno javno tužilaštvo, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima su osnovana.

            Vrhovno javno tužilaštvo, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine, od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, preuzimaju od Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu.

Okončanje započetog postupka

Član 148.

            Postupak započet po odredbama Zakona o javnom tužilaštvu (“Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15, 63/16 - US) koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, okončaće se po odredbama ovog zakona.

            Rešenje o upućivanju zamenika javnog tužioca doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena upućivanja.

            Rešenje o postavljenju vršioca funkcije javnog tužioca doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena postavljenja.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 149.

            Podzakonski akti propisani ovim zakonom donose se u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva.

            Podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu (“Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15, 63/16 - US) primenjuju se do donošenja akata iz stava 1. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važenja Zakona o javnom tužilaštvu

Član 150.

            Danom konstituisanja Visokog saveta tužilaštva prestaje da važi Zakon o javnom tužilaštvu (“Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15, 63/16 - US).

Završna odredba

Član 151.

            Ovaj zakon se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu danom konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, izuzev odredaba čl. 142. do 151. koje stupaju na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 12.09.2022.