PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19), u članu 9a tačka 1) posle reči: “lično imeˮ dodaju se zapeta i reč: “polˮ.

Tačka 2) menja se i glasi:

“2) za stranca - lično ime, pol, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja; ˮ.

Član 2.

U članu 17. reči: “člana 18.ˮ zamenjuju se rečima: “člana 18. i člana 548.ˮ

Član 3.

Član 19. menja se i glasi:

“Član 19.

Sedište društva je mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara.

Odluku o promeni sedišta donosi skupština, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.

Adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Adresa sedišta društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva.

Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji.

Postupak po tužbi iz stava 5. ovog člana je hitan.

Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.

Ako društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude iz stava 8. ovog člana ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.ˮ

Član 4.

Član 21. menja se i glasi:

“Član 21.

Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, kao i da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Dostavljanje elektronskog dokumenta društvu ili preduzetniku vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava kada se dostava vrši u Jedinstveni elektronski sandučić na portalu eUprava, osim ako je posebnim zakonom drugačije propisano.ˮ

Član 5.

U članu 27. stav 4. reči: “stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ

U stavu 6. reči: “stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 5.ˮ

Član 6.

U članu 31. stav 3. briše se.

U stavu 5, koji postaje stav 4, reči: “stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ

Član 7.

U članu 45. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

“Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje se u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene.

Ako bi vrednost osnovnog kapitala iz stava 4. ovog člana bila manja od vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje se na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za to društvo, a kupac je dužan da u osnovni kapital društva uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja.ˮ

Član 8.

U članu 65. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito vrstu, odnosno pravnu prirodu pravnog posla ili radnje, detaljan opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmeta pravnog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa.ˮ

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 9.

Član 66. menja se i glasi:

“Član 66.

U slučajevima iz člana 65. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugačija većina nije određena osnivačkim aktom, odnosno statutom:

1)         u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva, većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes;

2)         u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes, odnosno odobrava nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno člana društva, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes;

3)         u slučaju akcionarskog društva, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih direktora koji nemaju lični interes, odnosno odobrava nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, ako postoji lični interes akcionara, običnom većinom svih direktora, odnosno odobrava nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes.

Pre odobrenja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje iz stava 1. ovog člana, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, organ društva iz člana 65. stav 1. i stav 3. ovog zakona koji je primio obaveštenje, određuje lice iz člana 51. st. 1. i 2. ovog zakona koje će izvršiti procenu fer vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje i o tome sačiniti izveštaj.

Fer vrednost stvari ili prava iz stava 2. ovog člana utvrđuje se u skladu sa međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 - odmeravanje fer vrednosti.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana i obaveštenje iz člana 65. stav 1. ovog zakona, sastavni su deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes.

Ako usled broja članova odbora direktora koji nemaju lični interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora odluka ne može doneti, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes u tom poslu.

Osnivačkim aktom, odnosno statutom može se odrediti da odobrenje iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana daje skupština.

U slučaju da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri pravni posao u kome postoji lični interes, o tome se obaveštava skupština na prvoj narednoj sednici.

Obaveštenje iz stava 7. ovog člana mora sadržati detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona.

U pogledu donošenja odluke iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja kvoruma, kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.

Društvo iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje za koje je potrebno odobrenje, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju:

1)         zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi manje od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja;

2)         postojanja ličnog interesa jedinog člana društva;

3)         postojanja ličnog interesa svih članova društva;

4)         upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva;

5)         pribavljanja sopstvenih udela, rezervisanih sopstvenih udela, odnosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

6)         kada je član društva koji poseduje značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog zakona Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

7)         zaključivanja ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora o angažovanju sa direktorom, odnosno članom nadzornog odbora.

Pod jednim pravnim poslom, odnosno pod jednom pravnom radnjom koja se odobrava u skladu sa odredbama ovog člana, smatraće se više povezanih pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan preduzimanja poslednjeg pravnog posla, odnosno izvršenja poslednje pravne radnje.

Na povezane pravne poslove, odnosno pravne radnje iz stava 12. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 470. st. 6. i 7. ovog zakona.

Odredbe stava 10. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju zaključivanja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje između lica povezanog sa društvom i kontrolisanog društva.ˮ

Član 10.

Posle člana 66. dodaju se naziv iznad člana i član 66a, koji glase:

“Izveštavanje o pravnim poslovima i radnjama u kojima postoji lični interes

Član 66a

Društvo koje je tokom poslovne godine zaključivalo pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes lica iz člana 61. ovog zakona, a za koje je potrebno odobrenje iz člana 66. ovog zakona, dužno je da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu navede podatke o:

1)         vrsti pravnog posla ili radnje;

2)         predmetu pravnog posla ili radnje;

3)         vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje;

4)         procentu udela, odnosno akcija koje lice iz člana 61. ovog zakona poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima;

5)         svojstvu, statusu, odnosno funkciji koju lice iz člana 61. ovog zakona obavlja u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima.ˮ

Član 11.

U članu 67. stav 1. menja se i glasi:

“Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona, ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke, ili ako je pribavljeno odobrenje u skladu sa članom 66. ovog zakona, a pravni posao nije zaključen, odnosno pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica iz člana 61. ovog zakona koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.ˮ

Stav 3. menja se i glasi:

“Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica iz člana 61. stav 1. tačka 4) ovog zakona registrovanih u Agenciji za privredne registre i brisanja tih lica iz nadležnog registra.ˮ

U stavu 4. tačka 2) i u stavu 5. reči: “stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 4. ˮ

Član 12.

U članu 68. tačka 2) reči: “stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 4.ˮ

Član 13.

U članu 78. stav 3. menja se i glasi:

“Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica iz člana 61. stav 1. tačka 4) ovog zakona registrovanih u Agenciji za privredne registre i brisanja tih lica iz nadležnog registra.ˮ

Član 14.

U članu 86. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

“Izuzetno od stava 6. ovog člana, poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč “Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije “SRBˮ.ˮ

Član 15.

U članu 87. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

“Adresa sedišta preduzetnika podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar.ˮ

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Posle dosadašnjeg stava 8, koji postaje stav 9, dodaje se stav 10, koji glasi:

“Odredbe člana 19. st. 5 - 8. ovog zakona shodno se primenjuju i na preduzetnika.ˮ

Član 16.

Član 91. menja se i glasi:

“Član 91.

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.

Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona.

Preduzetnik odjavu ne može izvršiti sa danom koji je raniji od dana podnošenja prijave o prestanku rada nadležnom registracionom organu.

Brisanje iz registra se ne može vršiti retroaktivno.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona u sledećim slučajevima:

1)         smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti;

2)         istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;

3)         ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;

4)         ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;

5)         ako mu je pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;

6)         u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. koji su u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta kojim je izvršeno oduzimanje dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost;

7)         u slučaju prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. koji su u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju, a preduzetnik u roku od 30 dana od dana prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ne registruje promenu te delatnosti, ne odjavi delatnost, odnosno ne dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr;

8)         ako preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude iz člana 19. stav 8. ovog zakona ne registruje novu adresu sedišta;

9)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

U slučaju iz stava 6. tačka 3) i tač. 5) - 8) ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra.

Ako preduzetnik u roku iz stava 7. ovog člana ne deblokira poslovni račun, odnosno ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.

U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je poslovno sposobno fizičko lice može nastaviti obavljanje delatnosti na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodičnog domaćinstva.

Poslovno sposobni naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i za života preduzetnika ako to pravo vrši na osnovu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života u skladu sa propisima kojima se uređuje nasleđivanje.

Lice iz st. 9. i 10. ovog člana dužno je da u roku od 60 dana od dana smrti preduzetnika, pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđen gubitak poslovne sposobnosti, odnosno zaključivanja ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, prijavi registru privrednih subjekata nastavak obavljanja delatnosti u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz st. 9. i 10. ovog člana mora da ispunjava te uslove.ˮ

Član 17.

U članu 139. reči: “članom 18.ˮ zamenjuju se rečima: “članom 18. i članom 548.ˮ

Član 18.

U članu 147. stav 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:

“5) u slučaju statusnih promena.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrđuje se razlog iz stava 1. ovog člana i obim tog smanjenja, a naročito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa čl. 147a ili 147b ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 19.

U članu 158. stav 2. posle reči: “dobitiˮ dodaju se reči: “i ne može biti predmet zalogeˮ.

Član 20.

U članu 175. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“U slučaju pristupanja novog člana društvu, ugovor o pristupanju novog člana društvu zaključuje se u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana društvu.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 21.

Posle člana 175. dodaju se naziv iznad člana i član 175a, koji glase:

“Posledice odluke suda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela

Član 175a

Presuda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela ima dejstvo prema društvu i članovima društva.

Ako je na osnovu ugovora o prenosu udela čija je ništavost utvrđena odlukom suda, bila registrovana promena članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije zabeležbe u skladu sa zakonom o registraciji, a parnične stranke, odnosno njihovi pravni sledbenici imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene podataka o članovima društva koji su bili registrovani na osnovu ništavog ugovora o prenosu udela.ˮ

Član 22.

U članu 220. stav 2. menja se i glasi:

“Na ostavku direktora društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe člana 396. i člana 426. ovog zakona o ostavci direktora, odnosno izvršnog direktora akcionarskog društva.ˮ

Član 23.

U članu 245. stav 1. reči: “člana 18.ˮ zamenjuju se rečima: “člana 18. i člana 548.ˮ

Član 24.

U članu 260. stav 2. menja se i glasi:

“Odluku iz stava 1. ovog člana donosi skupština.ˮ

Stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4 - 6. postaju st. 3 - 5.

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 6, dodaje se stav 7, koji glasi:

“Emisiona premija može se koristiti za povećanje osnovnog kapitala, rezerve koje se koriste za povećanje osnovnog kapitala, pokriće gubitaka u osnovnom kapitalu, otkup akcija od nesaglasnih akcionara i troškove nastale po osnovu povećanja ili smanjenja osnovnog kapitala.ˮ

Član 25.

U članu 282. stav 3. tačka 4) menja se i glasi:

“4) spisak lica, ako se sopstvene akcije stiču radi raspodele zaposlenima u društvu ili povezanom društvu ili za nagrađivanje članova odbora direktora, odnosno izvršnog i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ali najviše do 5% bilo koje klase akcija u toku poslovne godine, kao i ako su izdvojene rezerve za ove namene.ˮ

Član 26.

U članu 287. stav 3. reči: “članom 282. stav 4. tačka 2)ˮ zamenjuju se rečima: “članom 282. stav 3. tačka 4) i stav 4. tačka 2)ˮ.

Član 27.

U članu 288. stav 3. reči: “Ako po ispunjenju obaveze iz stava 1. ovog članaˮ zamenjuju se rečima: “Ako nakon ostvarivanja prava preče kupovine iz stava 2. ovog članaˮ.

Član 28.

U članu 295. stav 3. posle reči: “kapitalˮ dodaju se zapeta i reči: “osim ako zakonom nije drugačije određenoˮ.

Član 29.

U članu 313. stav 3. menja se i glasi:

“Skupština donosi odluku o odobrenim akcijama koja sadrži bitne elemente odobrenih akcija uključujući i rok za izdavanje akcija.ˮ

Stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 30.

U članu 329. posle tačke 10) dodaje se nova tačka 10a), koja glasi:

“10a) politici naknada i izveštaju o naknadama članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u javnim akcionarskim društvima;ˮ.

Član 31.

U članu 376. stav 3. menja se i glasi:

“Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, ali ne kasnije od tri meseca od dana kada je odluka doneta, a ako u skladu sa ovim zakonom postoji obaveza registracije odluke skupštine tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana od dana registracije te odluke.ˮ

Član 32.

U članu 388. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 33.

Naziv iznad člana i član 393. menjaju se i glase:

“Ukupna naknada direktora

Član 393.

Ukupna naknada direktora obuhvata zaradu, odnosno naknadu za njegov rad po osnovu ugovora o angažovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, a može da obuhvati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija, odnosno varanata društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom.

Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno određuju se ukupna naknada iz stava 1. ovog člana ili način njenog određivanja.

Visina ukupne naknade iz stava 1. ovog člana može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.

Ukupna naknada direktora u javnom akcionarskom društvu utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 463a ovog zakona.ˮ

Član 34.

Posle člana 393. dodaju se naziv iznad člana i član 393a, koji glase:

“Dostupnost podataka o iznosu i strukturi ukupne naknade

Član 393a

Akcionarsko društvo koje nije javno u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, dužno je da na zahtev akcionara koji poseduje akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, akcionaru omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, u skladu sa odredbama člana 81. ovog zakona.

Smatraće se da je obaveza iz stava 1. ovog člana izvršena i ako je društvo omogućilo slobodan pristup i preuzimanje podataka o naknadama iz stava 1. ovog člana sa internet stranice društva, bez naknade.

Ako su podaci o naknadama iz stava 1. ovog člana internim aktima, odnosno drugim dokumentima društva označeni kao poslovna tajna u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne, akcionar može izvršiti uvid u podatke iz stava 1. ovog člana pod uslovom da potpiše izjavu o poverljivosti ili neotkrivanju poverljivih informacija.

U slučaju iz stava 3. ovog člana otkrivanje podataka iz stava 1. ovog člana od strane akcionara javnosti ili trećim licima smatraće se nezakonitim otkrivanjem poslovne tajne u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne.

Odredbe st. 1 - 4. ovog člana shodno se primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću.ˮ

Član 35.

U članu 398. stav 1. tačka 9) briše se.

U stavu 1. tačka 10) reči: “članom 260. st. 2. i 3. iˮ brišu se.

Član 36.

U članu 441. stav 1. tačka 8) briše se.

U stavu 1. tačka 9) reči: “članom 260. st. 2. i 3. iˮ brišu se.

Član 37.

Posle člana 463. dodaju se pododeljak 7.7. i čl. 463a - 463v, koji glase:

“7.7. Naknade u javnim akcionarskim društvima

Politika naknada

Član 463a

Javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku naknada direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

Politika naknada iz stava 1. ovog člana mora biti jasna i razumljiva i, u odnosu na pojedinačne delove naknade ako ih društvo predviđa, sadrži najmanje sledeće podatke:

1)         u kojoj meri naknada doprinosi poslovnoj strategiji, dugoročnom razvoju i održivosti društva;

2)         sve fiksne i varijabilne delove naknade (uključujući sve bonuse i druge beneficije u bilo kom obliku), kao i procenat udela tih delova naknade u ukupnoj naknadi;

3)         sva finansijska i nefinansijska merila za isplatu varijabilnih delova, uključujući:

(1)        objašnjenje kako ta merila doprinose ostvarivanju ciljeva iz tačke 1) ovog stava;

(2)        metode pomoću kojih se utvrđuje da li su merila ispunjena;

4)         period odlaganja isplate varijabilnih delova naknade i utvrđivanje uslova koji moraju biti ispunjeni da bi društvo imalo pravo da zahteva povraćaj varijabilnih delova naknade;

5)         ako društvo deo naknade daje u akcijama:

(1)        period u kome direktor, odnosno član nadzornog odbora može ostvariti pravo na sticanje akcija;

(2)        da li je direktor, odnosno član nadzornog odbora dužan i pod kojim uslovima da zadrži akcije određeno vreme nakon što ih je stekao;

(3)        objašnjenje kako ovaj deo naknade doprinosi ostvarivanju ciljeva iz tačke 1) ovog stava;

6)         model ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora o angažovanju koji društvo zaključuje sa direktorom, odnosno ugovora o angažovanju koji društvo zaključuje sa članom nadzornog odbora, sa sledećim podacima:

(1)        koliko ugovor traje i pod kojim uslovima prestaje, uključujući ugovorene rokove za raskid, odnosno otkaz ugovora;

(2)        obaveze društva prema direktoru koji je zaposlen u društvu u vezi sa otpremninom;

(3)        da li društvo uplaćuje direktoru, odnosno članu nadzornog odbora dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje i glavne karakteristike dopunskog penzijskog osiguranja ili programa prevremene penzije;

7)         objašnjenje kako su zarade i uslovi rada zaposlenih uticali na određivanje politike naknada, uključujući i objašnjenje o kojoj grupi zaposlenih je reč;

8)         postupak donošenja, sprovođenja i nadzora nad politikom naknada, kao i ulogu komisije za naknade, komisije za imenovanja i drugih komisija, kao i mere za sprečavanje sukoba interesa;

9)         u slučaju kada je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan da skupštini društva dostavi izmene predložene politike naknada, radi odlučivanja na prvoj narednoj sednici:

(1)        objašnjenje svih bitnih izmena politike naknada;

(2)        pregled u kojoj su meri u izmenjenoj politici naknada uzeti u obzir glasovi i mišljenja akcionara o politici naknada i izveštaju o naknadama.

U izuzetnim okolnostima neophodnim za ostvarivanje dugoročnih interesa i održivosti društva u celini ili za očuvanje imovine društva, društvo može privremeno odstupiti od politike naknada, ako su politikom naknada predviđeni uslovi za to odstupanje, elementi politike od kojih se može odstupiti i način na koji se to odstupanje sprovodi.

Izveštaj o naknadama

Član 463b

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno ili komisija za naknade ako je obrazovana, sačinjava jednom godišnje jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je društvo ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se sačinjava izveštaj.

Izveštaj o naknadama iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži lično ime svakog lica iz stava 1. ovog člana, kao i sledeće podatke ako ih društvo predviđa u politici naknada:

1)         sve fiksne i varijabilne delove naknade (uključujući sve bonuse i druge beneficije u bilo kom obliku), kao i procenat udela tih delova naknade u ukupnoj naknadi, objašnjenje kako su usklađeni sa važećom politikom naknada, uključujući i način na koji doprinose poslovnoj strategiji, dugoročnom razvoju i održivosti društva i kako su se primenjivala merila uspešnosti;

2)         uporedni prikaz godišnjih izmena naknada, poslovnih rezultata društva i prosečnih zarada zaposlenih sa punim radnim vremenom, osim direktora, za poslednjih pet poslovnih godina, koje prethode godini u kojoj se izveštaj sačinjava, uključujući objašnjenje kako su se zarade zaposlenih uzimale u obzir pri izračunavanju prosečnih naknada i objašnjenje koja grupa zaposlenih je uzeta u obzir prilikom obračuna;

3)         broj akcija i varanata koje je društvo dalo ili se obavezalo da da licima iz stava 1. ovog člana, kao i glavne uslove za ostvarivanje prava, uključujući cenu po kojoj se akcije stiču i datum kada se stiču, kao i svaku izmenu tih uslova;

4)         da li je društvo zahtevalo povraćaj varijabilnog dela naknade;

5)         da li je društvo odstupilo od politike naknade u skladu sa članom 463a stav 3. ovog zakona, objašnjenje zašto je to bilo nužno, kao i od kojih je tačno delova politike naknada odstupilo;

6)         objašnjenje da li je društvo otklonilo, i ako jeste, na koji način, razloge zbog kojih skupština nije usvojila izveštaj o naknadama za prethodnu poslovnu godinu.

Izveštaj o naknadama za svako lica iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži podatke i o naknadama koje:

1)         je povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava licu iz stava 1. ovog člana isplatilo ili se obavezalo da isplati u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava, u vezi sa poslovima koje je obavljalo kao član odbora direktora, odnosno nadzornog odbora;

2)         se društvo obavezalo da isplati licu iz stava 1. ovog člana u slučaju prestanka funkcije člana odbora direktora, odnosno nadzornog odbora pre isteka mandata, odnosno u slučaju isteka mandata, kao i novčanu vrednost i iznos koji je društvo isplatilo ili rezervisalo u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava, uključujući i promene dogovorene u poslednjoj poslovnoj godini.

Revizor koji vrši reviziju godišnjih finansijskih izveštaja društva dužan je da izvrši reviziju izveštaja o naknadama i da o tome sačini izveštaj koji sadrži mišljenje da li izveštaj o naknadama sadrži sve podatke iz st. 2. i 3. ovog člana.

Izveštaj revizora iz stava 4. ovog člana dostavlja se skupštini uz izveštaj o naknadama.

Društvo je dužno da izveštaj o naknadama objavi na svoj internet stranici nakon sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o tom izveštaju.

Izveštaj o naknadama mora biti besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva.

Izveštaj o naknadama ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti o članovima odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u smislu člana 17. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18), kao ni podatke koji se odnose na porodične prilike članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora po osnovu kojih je naknada isplaćena ili odobrena (porodični dodatak, dečiji dodatak i sl.) već može da sadrži samo iznos te naknade.

Podatke o ličnosti za lica iz stava 1. ovog člana iz izveštaja o naknadama društvo može obrađivati samo u cilju povećanja transparentnosti društva u pogledu naknada radi povećanja odgovornosti lica iz stava 1. ovog člana i kontrole akcionara nad njihovim naknadama.

Nakon isteka roka iz stava 7. ovog člana, društvo je dužno da iz izveštaja o naknadama ukloni sve podatke o ličnosti članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora.

Glasanje o politici naknada i o izveštaju o naknadama

Član 463v

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno predlaže skupštini društva politiku naknada iz člana 463a ovog zakona, najmanje na svake četiri godine.

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno predlaže skupštini društva i sve značajnije promene politike naknada.

Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada.

Društvo je dužno da isplaćuje naknade samo u skladu sa politikom naknada koju je usvojila skupština.

Ako društvo nema usvojenu politiku naknada, a skupština društva ne usvoji predloženu politiku naknada, društvo može da nastavi da isplaćuje naknade članovima odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u skladu sa svojom postojećom praksom.

Ako društvo ima usvojenu politiku naknada, a skupština društva ne usvoji predloženu novu politiku naknada, društvo nastavlja da isplaćuje naknade članovima odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u skladu sa postojećom usvojenom politikom.

U slučaju iz st. 5. i 6. ovog člana, odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan je da skupštini društva dostavi izmene predložene politike naknada, radi odlučivanja na prvoj narednoj sednici.

Društvo je dužno da politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja bez odlaganja objavi na svoj internet stranici, pri čemu politika naknade mora biti besplatno javno dostupna najmanje za sve vreme njene primene.

Izveštaj o naknadama iz člana 463b ovog zakona za prethodnu poslovnu godinu razmatra se na redovnoj sednici skupštine društva.

Ako skupština društva ne usvoji izveštaj o naknadama za prethodnu poslovnu godinu, naredni izveštaj o naknadama mora da sadrži objašnjenje iz člana 463b stav 2. tačka 6) ovog zakona.ˮ

Član 38.

U članu 464. stav 1. tačka 12) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 12) dodaje se tačka 13), koja glasi:

“13) celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno preduzimanjem pravne radnje sa ličnim interesom iz člana 66. ovog zakona.ˮ

U stavu 3. reči: “tač. 1) do 5), 8), 9) i 12)ˮ zamenjuju se rečima: “tač. 1) - 5), 8), 9), 12) i 13)ˮ.

Član 39.

U članu 465. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“U slučaju pokrenutog spora u skladu sa ovim zakonom po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, dužan je da akte i dokumenta iz člana 464. stav 1. tač. 1) - 10) i tač. 12) i 13) ovog zakona, a koji su neposredno vezani za predmet spora, stavi na raspolaganje akcionaru, odnosno ranijem akcionaru na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa članom 81. ovog zakona, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena, za potrebe vođenja parnice. Izuzetno od odredaba člana 81. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktima i dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da oni budu odredivi.ˮ

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 40.

Posle člana 469. dodaju se glava IVa i čl. 469a - 469j, koji glase:

“GLAVA IVA

POSEBNA PRAVILA U POGLEDU PODSTICANJA DUGOROČNOG ANGAŽOVANJA AKCIONARA U JAVNIM AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA

1. Institucionalni investitori, rukovodioci imovinom i savetnici za glasanje

Osnovni pojmovi i područje primene

Član 469a

Institucionalni investitor je:

1)         društvo koje obavlja delatnost životnog osiguranja u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje;

2)         društvo koje obavlja delatnost reosiguranja u smislu delatnosti koja se sastoji od prihvatanja rizika koje je ustupilo društvo za osiguranje, odnosno društvo za osiguranje iz države koja nije članica Evropske unije ili drugo društvo za reosiguranje, odnosno društvo za reosiguranje iz države koja nije članica Evropske unije, pod uslovom da te delatnosti obuhvataju obaveze životnog osiguranja, a koje nije isključeno na osnovu zakona kojim se uređuje osiguranje;

3)         društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u smislu propisa kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi.

Rukovodilac imovinom je:

1)         investiciono društvo čija je delatnost pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti na profesionalnoj osnovi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala koje ulagačima pruža usluge upravljanja portfoliom;

2)         društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi koji ne ispunjavaju uslove za izuzetak od primene tog zakona;

3)         društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom;

4)         društvo za investicije koje ima odobrenje za rad nadležnog organa države članice u skladu sa posebnim propisom, pod uslovom da za svoje upravljanje nije odabralo društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom koje ima odobrenje za rad u skladu sa tim propisom.

Savetnik za glasanje je pravno lice koje profesionalno i uz naknadu analizira izveštaje i druge informacije javnih akcionarskih društava, sprovodi istraživanja, pruža usluge savetovanja ili daje preporuke za glasanje u cilju informisanja investitora u vezi sa njihovim odlukama pri glasanju.

Sedište uprave je mesto iz koga se upravlja poslovanjem društva.

Odredbe čl. 469b - 469d ovog zakona primenjuju se na:

1)         institucionalne investitore u meri u kojoj oni direktno ili preko rukovodioca imovinom ulažu u akcije kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

2)         rukovodioce imovinom u meri u kojoj oni ulažu u akcije kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

3)         savetnike za glasanje koji imaju sedište, sedište uprave iz koga upravljaju poslovanjem društva, odnosno koji su poslovno nastanjeni u državi članici Evropske unije u meri u kojoj oni akcionarima pružaju usluge u vezi sa akcijama privrednih društava koja imaju sedište u državi članici Evropske unije i čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu koje se nalazi ili posluje u državi članici Evropske unije.

Politika angažovanja, izveštaj o angažovanju, glasanje

Član 469b

Politika angažovanja predstavlja radnje i način na koji institucionalni investitori i rukovodioci imovinom uključuju akcionare u svoju strategiju ulaganja.

Institucionalni investitori i rukovodioci imovinom javno objavljuju politiku angažovanja na svojim internet stranicama.

Politika angažovanja obavezno sadrži način na koji:

1)         utiču na društva u portfoliju;

2)         uključuju angažovanje akcionara u svoju strategiju ulaganja;

3)         prate bitne događaje društva u koje ulažu (poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva, finansijske i nefinansijske pokazatelje poslovanja i rizike, strukturu kapitala, socijalni uticaj i uticaj na životnu sredinu i korporativno upravljanje);

4)         razmenjuju informacije sa organima društva u koje se investira i drugim relevantnim zainteresovanim stranama društva u koje se investira;

5)         ostvaruju pravo glasa i druga prava koja daje akcija;

6)         sarađuju sa drugim akcionarima;

7)         upravljaju stvarnim i potencijalnim sukobima interesa povezanim sa njihovim angažovanjem.

Institucionalni investitori i rukovodioci imovinom u obavezi su da jednom godišnje javno objave kako sprovode svoju politiku angažovanja, uključujući opšti opis njihovog glasanja, objašnjenje najvažnijih glasova, da li su koristili usluge savetnika za glasanje, kao i kako su glasali na skupštinama privrednih društava u kojima imaju akcije, s tim da glasovi koji nisu relevantni zbog predmeta glasanja ili procenta učešća u osnovnom kapitalu društva mogu biti izuzeti od javnog objavljivanja.

Politika angažovanja i informacije iz stava 3. ovog člana moraju biti besplatno dostupne na internet stranici institucionalnog investitora, odnosno rukovodioca imovinom najmanje tri godine i ažuriraju se svake godine.

Ako rukovodilac imovinom sprovodi politiku angažovanja, uključujući i glasanje u ime institucionalnog investitora, institucionalni investitor je dužan da na svojoj internet stranici objavi podatak o internet stranici rukovodioca imovinom na kojoj su objavljene informacije iz stava 3. ovog člana.

Obaveza objavljivanja za institucionalne investitore i rukovodioce imovinom

Član 469v

Institucionalni investitor je dužan da javno objavi kako su glavni elementi njegove strategije ulaganja u skladu sa sadržinom i trajanjem njegovih obaveza, posebno dugoročnih, kao i kako doprinose srednjoročnom i dugoročnom prinosu na njegovu imovinu.

Ako rukovodilac imovinom investira u ime institucionalnog investitora, bilo po sopstvenom izboru za svakog klijenta ili kroz instituciju kolektivnog investiranja, institucionalni investitor javno objavljuje sledeće informacije o ugovoru sa rukovodiocem imovinom:

1)         informacije koje pokazuju kako rukovodilac imovinom usklađuje svoju strategiju ulaganja i investicione odluke sa sadržinom i trajanjem obaveza institucionalnog investitora, posebno dugoročnih obaveza;

2)         informacije o tome kako taj ugovor podstiče rukovodioca imovinom da donosi odluke o ulaganju na osnovu procena o srednjoročnim, odnosno dugoročnim finansijskim i nefinansijskim pokazateljima poslovanja privrednog društva u koje se investira;

3)         informacije o tome kako taj ugovor podstiče rukovodioca imovinom da sarađuje sa privrednim društvom u koje se investira u cilju poboljšanja srednjoročne, odnosno dugoročne uspešnosti poslovanja tog društva;

4)         informacije o tome kako su metod ocene rezultata rukovodioca imovinom i vremenski period u kome se ocenjivanje vrši i naknade za rukovodioca imovinom u skladu sa sadržinom i trajanjem obaveza institucionalnog investitora, posebno dugoročnih, kao i kako utiču na apsolutni dugoročni rezultat institucionalnog investitora;

5)         informacije o tome kako institucionalni investitor prati i nadgleda dogovoreni promet portfolija i projektovane troškove prometa portfolija rukovodioca imovinom;

6)         o trajanju ugovora sa rukovodiocem imovinom.

Ako ugovor sa rukovodiocem imovinom ne sadrži neki od elemenata iz stava 2. ovog člana, institucionalni investitor je dužan da to jasno i precizno obrazloži.

Informacije iz st. 1 - 3. ovog člana moraju biti besplatno dostupne na internet stranici institucionalnog investitora najmanje tri godine i ažuriraju se jednom godišnje, osim ako nije bilo bitnih promena.

Informacije iz st. 1 - 3. ovog člana mogu biti besplatno dostupne i na internet stranici rukovodioca imovinom, u kom slučaju je institucionalni investitor dužan da u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava na svojoj internet stranici objavi podatak o internet stranici rukovodioca imovinom na kojoj su objavljene informacije iz st. 1 - 3. ovog člana.

Institucionalni investitor iz člana 469a stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona može informacije iz st. 1 - 3. ovog člana uključiti u finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o poslovanju.

Rukovodilac imovinom koji je zaključio ugovor iz stava 2. ovog člana dužan je da jednom godišnje podnese institucionalnom investitoru izveštaj o tome u kojoj su meri strategija ulaganja rukovodioca imovinom i njeno sprovođenje u skladu sa tim ugovorom i kako doprinose srednjoročnoj, odnosno dugoročnoj vrednosti imovine institucionalnog investitora.

Izveštaj iz stava 7. ovog člana sadrži naročito informacije o:

1)         najznačajnijim srednjoročnim, odnosno dugoročnim investicionim rizicima;

2)         strukturi (sastavu) portfolija, prometu i troškovima prometa portfolija;

3)         korišćenju usluga savetnika za glasanje;

4)         tome u kojoj meri se investicione odluke odnose na srednjoročni i dugoročni razvoj, uključujući nefinansijske pokazatelje poslovanja privrednog društva u koje se investira;

5)         tome da li je bilo sukoba interesa u vezi sa aktivnostima angažovanja i ako je postojao sukob interesa, na koji način ga je rukovodilac imovinom rešio.

Obaveza objavljivanja za savetnika za glasanje

Član 469g

Savetnik za glasanje objavljuje sledeće informacije:

1)         koji kodeks ponašanja primenjuje;

2)         da li je postupao i da li postupa u skladu sa preporukama kodeksa ponašanja;

3)         od kojih preporuka kodeksa ponašanja je odstupio i još uvek odstupa, razlozi tih odstupanja i da li je umesto toga preduzeo neke druge mere;

4)         jasno i obrazloženo objašnjenje zašto ne primenjuje nijedan kodeks ponašanja, ako ih ne primenjuje.

Savetnik za glasanje je u obavezi da javno objavi najmanje sledeće informacije u vezi sa prikupljanjem podataka, odnosno istraživanja koje sprovodi radi analize u cilju davanja saveta i preporuka za glasanje:

1)         bitne karakteristike metoda i modela koje primenjuju i glavne izvore informacija koje koristi;

2)         postupke koje koristi za obezbeđivanje kvaliteta istraživanja, odnosno saveta i preporuka za glasanje i stručne kvalifikacije lica koja učestvuju u tim aktivnostima;

3)         da li i kako uzima u obzir stanje na nacionalnom tržištu i zakonodavne i specifične uslove za određeno privredno društvo;

4)         bitne karakteristike politike glasanja koju primenjuje za svako tržište;

5)         da li i koliko često komunicira sa privrednim društvima koja su predmet istraživanja, savetovanja i preporuka za glasanje i njihovim akcionarima;

6)         politiku sprečavanja i upravljanja potencijalnim sukobima interesa.

Informacije iz st. 1. i 2. ovog člana moraju biti besplatno javno dostupne na internet stranici savetnika za glasanje najmanje tri godine od dana objavljivanja i ažuriraju se svake godine.

Savetnik za glasanje je dužan da bez odlaganja obavesti svoje klijente o stvarnim ili potencijalnim sukobima interesa ili poslovnim odnosima koji bi mogli uticati na pripremu istraživanja, saveta ili preporuka za glasanje i mere za uklanjanje, smanjenje ili upravljanje postojećim ili potencijalnim sukobima interesa.

2. Informisanje akcionara i društva

Pravo društva da identifikuje svoje akcionare

Član 469d

Društvo ima pravo da identifikuje svoje akcionare i krajnje akcionare.

Krajnji akcionari su lica koja nisu posrednici, a za čiji račun se akcije vode na zbirnom, odnosno kastodi računu u Centralnom registru (u daljem tekstu: krajnji akcionari).

Posrednik je pravno lice koje čuva i administrira hartije od vrednosti ili depo račune za račun drugih lica (ili klijenata) u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Posrednik u lancu je pravno lice za čiji račun član Centralnog registra čuva hartije od vrednosti.

Odredbe čl. 469đ - 469i ovog zakona koje se odnose na akcionare, shodno se primenjuju i na krajnje akcionare.

Informacije o identitetu akcionara

Član 469 đ

Informacije o identitetu akcionara koje se dostavljaju društvu su:

1)         za domaće fizičko lice - lično ime i jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta, adresa za prijem elektronske pošte;

2)         za stranca - lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja, adresa za prijem elektronske pošte;

3)         za domaće pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, matični broj i adresa za prijem elektronske pošte;

4)         za strano pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru, država u kojoj je to lice registrovano i adresa za prijem elektronske pošte;

5)         broj akcija koje poseduje akcionar;

6)         vrstu i klasu akcija koje poseduje akcionar i datum od kada poseduje te akcije, samo ukoliko i te podatke društvo zahteva.

Informacije iz stava 1. ovog člana društvo može zahtevati od:

1)         Centralnog registra ili

2)         posrednika.

Ako društvo od Centralnog registra zahteva informacije o identitetu akcionara, Centralni registar je dužan da društvu dostavi te informacije bez odlaganja, osim ako se zahtev odnosi na akcije koje se vode na zbirnom, odnosno kastodi računu.

Ako se zahtev odnosi na akcije koje se vode na zbirnom, odnosno kastodi računu Centralni registar je dužan da bez odlaganja prosledi zahtev za informacijama o identitetu akcionara članu Centralnog registra koji vodi taj račun.

Član Centralnog registra iz stava 4. ovog člana dužan je da bez odlaganja društvu dostavi informacije o identitetu akcionara, osim u slučaju kada akcije društva čuva za drugog posrednika (posrednik u lancu).

U slučaju iz stava 5. ovog člana, zahtev za informacijama o identitetu akcionara mora se bez odlaganja proslediti sledećem posredniku u lancu, koji podleže istoj obavezi kao i član Centralnog registra.

Zahtev za informacijama o identitetu akcionara prenosi se bez odlaganja između posrednika u lancu dok ne stigne do posrednika u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara.

Posrednik u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara, te informacije bez odlaganja dostavlja društvu.

Ako društvo zahteva informacije o identitetu krajnjeg akcionara direktno od posrednika, shodno se primenjuju odredbe st. 4 - 8. ovog člana.

Ako društvo od određenog posrednika zahteva da prikupi informacije o identitetu krajnjeg akcionara od drugih posrednika u lancu, posrednik u lancu koji ima informacije o identitetu krajnjeg akcionara i posrednik koji je primio zahtev za prikupljanjem informacija dužni su da prikupljene informacije bez odlaganja dostave društvu.

Ako društvo ne dobije informacije o identitetu akcionara, odnosno krajnjeg akcionara u roku od 15 dana od dana upućivanja zahteva za informacijama o identitetu tih akcionara, prava glasa iz ovih akcija se smatraju suspendovanim i ti glasovi ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za sednicu skupštine, sve dok se društvu ne dostave informacije o identitetu akcionara, odnosno krajnjeg akcionara.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na zahtev za informacije o identitetu akcionara:

1)         društva koje je osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru, a čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu;

2)         od trećeg lica koje je društvo ovlastilo.

Obrada i ispravka podataka o ličnosti u cilju identiteta akcionara

Član 469e

Privredna društva i posrednici mogu obrađivati podatke o ličnosti akcionara iz člana 469đ stav 1. ovog zakona za potrebe identifikovanja, komuniciranja, ostvarivanja prava akcionara i saradnje sa akcionarima.

Privredna društva i posrednici čuvaju podatke o ličnosti akcionara najduže 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka.

Privredna društva čuvaju podatke o ličnosti lica koje više nije akcionar i nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, ako je to potrebno za vođenje odgovarajućeg postupka pred državnim i drugim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom.

Otkrivanje informacija o identitetu akcionara društvu od strane posrednika u skladu sa odredbama člana 469đ ovog zakona, ne smatra se kršenjem zakonskih i ugovornih obaveza posrednika.

Svako ko je identifikovan kao akcionar na osnovu nepotpunih ili netačnih informacija ima pravo da zahteva od društva ili od posrednika koji je dostavio ove informacije da ih bez odlaganja ispravi.

Pružanje informacija za ostvarivanje prava akcionara

Član 469ž

Posrednici su dužni da bez odlaganja prenesu akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio sledeće informacije:

1)         informacije koje je društvo dužno da dostavi akcionaru radi ostvarivanja njegovih prava koja proističu iz akcija ili

2)         podatak o tome gde se na internet stranici društva te informacije mogu naći, ako su informacije iz tačke 1) ovog stava dostupne na internet stranici društva.

Društvo je dužno da informacije za ostvarivanje prava akcionara iz stava 1. ovog člana besplatno pruži:

1)         direktno akcionaru ili trećem licu koga je ovlastio akcionar ili

2)         Centralnom registru ili posrednicima, na opšteprihvaćen, ujednačen i proveren način.

Ako društvo pruža informacije za ostvarivanje prava akcionara Centralnom registru, Centralni registar je dužan da na opšteprihvaćen, ujednačen i proveren način način bez odlaganja dostavi ove informacije članu Centralnog registra, a član Centralnog registra je dužan da akcionaru bez odlaganja prosledi te informacije.

Ako se akcije vode na zbirnom, odnosno kastodi računu, član Centralnog registra koji vodi taj račun je dužan da bez odlaganja, na opšteprihvaćen, ujednačen i proveren način, klijentu prosledi informacije za ostvarivanje prava akcionara.

Klijent koji je posrednik mora bez odlaganja, na opšteprihvaćen, ujednačen i proveren način, da prosledi informacije akcionarima o ostvarivanju prava akcionara sledećem posredniku u lancu, sve dok te informacije ne stignu do krajnjeg akcionara.

Ako društvo pruža informacije za ostvarivanje prava akcionara drugom posredniku, st. 3 - 5. ovog člana shodno se primenjuju na tog posrednika i sve naredne posrednike u lancu.

Informacije za ostvarivanje prava akcionara mogu se pružiti i elektronskim putem.

Posrednik je dužan da bez odlaganja, u skladu sa uputstvima dobijenim od akcionara, informacije koje je dobio od akcionara, a koje se odnose na ostvarivanje njihovih prava iz akcija prenese direktno društvu ili drugom posredniku u lancu, a posrednik u lancu je dužan da te informacije bez odlaganja prenese sledećem posredniku sve dok te informacije ne stignu do društva.

Olakšavanje ostvarivanja prava akcionara

Član 469z

Svaki posrednik, odnosno posrednik u lancu dužan je da akcionaru olakša ostvarivanje njegovih prava, uključujući pravo na učestvovanje i glasanje na sednici skupštine društva, na najmanje jedan od sledećih načina:

1)         da preduzme sve potrebne radnje kako bi akcionar lično ili preko trećeg lica koje je ovlastio, mogao da ostvaruje svoja prava;

2)         da ostvaruje prava koja proizlaze iz akcija na osnovu izričitog naloga i uputstva akcionara i u najboljem interesu akcionara.

Svaki posrednik je dužan da bez odlaganja izda odgovarajuće dokaze o preduzetim radnjama iz stava 1. ovog člana akcionaru u čije ime pruža usluge čuvanja i administriranja akcija ili računa hartija od vrednosti.

Ako se sednica skupštine društva održava elektronskim putem, društvo je dužno da licu koje je glasalo dostavi elektronsku potvrdu o prijemu glasova.

Društvo je dužno da akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio, na njegov zahtev, nakon održane sednice skupštine izda potvrdu da su glasovi akcionara uredno evidentirani i prebrojani, osim u slučaju da su ove informacije već dostupne.

Zahtev iz stava 4. ovog člana može se podneti najkasnije u roku od mesec od dana održavanja sednice skupštine društva.

Ako posrednik dobije potvrdu iz st. 3. i 4. ovog člana, dužan je da tu potvrdu bez odlaganja prenese akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio.

Ako postoji više posrednika u lancu posrednika, potvrda se prenosi među posrednicima bez odlaganja, osim ako se potvrda može direktno preneti akcionaru ili trećem licu koje je akcionar ovlastio.

Troškovi posrednika

Član 469i

Naknada koju plaća privredno društvo, posrednik u lancu ili akcionar za troškove pojedinog posrednika nastale u vezi sa obavezom informisanja akcionara i društva iz čl. 469đ - 469z ovog zakona treba da bude transparentna, nepristrasna i srazmerna stvarnim troškovima nastalim u pružanju usluga.

Maksimalni iznos naknade ne može biti veći od naknade koju pravno lice plaća Centralnom registru za prenos podataka o stanju ili promeni stanja na računu.

Razlike između naknada troškova posrednika zbog pružanja informacija u Republici Srbiji i u odnosima sa prekograničnim elementom su dozvoljene samo ako su opravdane i odgovaraju razlikama u stvarnim troškovima nastalim u pružanju usluga.

Posrednici su dužni da na svojoj internet stranici javno objave iznose naknada za usluge koje pružaju društvima, ostalim posrednicima u lancu i akcionarima.

Objavljivanje naknada vrši se odvojeno za društva, ostale posrednike i akcionare.

Informacije o naknadama iz st. 4. i 5. ovog člana moraju biti na internet stranici javno dostupne najmanje pet godina od dana objavljivanja.

Društvo ne može zahtevati od akcionara refundaciju troškova koje je snosilo u vezi sa obavezom informisanja akcionara.

Posrednici iz država koje nisu članice Evropske unije

Član 469 j

Odredbe čl. 469d - 469i primenjuju se i na posrednike koji nemaju sedište ni sedište uprave, kada pružaju usluge u vezi sa akcijama privrednih društava koja imaju sedište u državi članici Evropske unije i čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu koje se nalazi ili posluje u državi članici Evropske unije. ˮ

Član 41.

U članu 476. stav 5. reči: “stavom 5.ˮ zamenjuju se rečima: “stavom 4.ˮ

Član 42.

U članu 516. stav 5. reči: “tri radna danaˮ zamenjuju se rečima: “pet radnih danaˮ.

Član 43.

U članu 546. stav 1. posle tačke 4) dodaje se nova tačka 4a), koja glasi:

“4a) ako kupac stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa članom 45. stav 5. ovog zakona ne uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja;ˮ.

U stavu 1. posle tačke 7) dodaje se nova tačka 7a), koja glasi:

“7a) društvo u roku od 30 dana od dana konačnosti akta nadležnog organa kojim je odbačena prijava registracije promene adrese sedišta, ne registruje novu adresu sedišta;ˮ.

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

“Razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 19. i čl. 27. i 28. ovog zakona i razlozi iz stava 1. tač. 1), 5), 6) i 10) ovog člana su razlozi koje nije moguće otkloniti.ˮ

Član 44.

Naziv iznad člana i član 547. menjaju se i glase:

“Obaveštenje i pokretanje postupka prinudne likvidacije

Član 547.

Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje u skladu sa odredbom člana 546. stav 2. nije moguće otkloniti.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici registra privrednih subjekata u trajanju od 30 dana.

Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 546. ovog zakona sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Po isteku roka iz st. 2. i 3. ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata u slučajevima iz člana 546. ovog zakona po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status “u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Oglas iz stava 4. ovog člana sadrži:

1)         dan objave oglasa;

2)         poslovno ime i matični broj društva;

3)         razlog prinudne likvidacije.

Uz poslovno ime društva iz stava 4. ovog člana, dodaje se oznaka: “u prinudnoj likvidacijiˮ.”

Član 45.

U članu 547a posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako se u toku postupka prinudne likvidacije:

1)         otvori prethodni stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se prekida, a ako se nakon toga odbije predlog za pokretanje stečajnog postupka, odnosno obustavi postupak zbog povlačenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se nastavlja;

2)         otvori stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se obustavlja. “

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5, a u dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, posle reči: “privrednih subjekata” dodaju se reči: “i Centralnom registru”.

Član 46.

U članu 547b stav 1. reči: “stav 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 4.ˮ

Član 47.

Član 548. menja se i glasi:

“Član 548.

Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 3. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.ˮ

Član 48.

U članu 582. stav 1. menja se i glasi:

“Ako lice iz člana 61. ovog zakona, koje ima posebnu dužnost prema društvu, ne obavesti društvo o postojanju ličnog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica) u pravnom poslu koji društvo zaključuje, odnosno pravnoj radnji koju društvo preduzima, odnosno od tog društva ne pribavi odobrenje za zaključenje pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u slučaju postojanja ličnog interesa iz člana 66. ovog zakona, u nameri da to društvo zaključi ugovor ili preduzme radnju u kojoj će pretrpeti štetu, odnosno pribavi odobrenje u skladu sa članom 66. ovog zakona, a pravni posao nije zaključen, ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti, u nameri da to društvo pretrpi štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.ˮ

Član 49.

U članu 585. stav 1. tačka 2a) menja se i glasi:

“2a) ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno ne objavi nameru zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje za koje je potrebno odobrenje, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 10. ovog zakona);ˮ.

Posle tačke 8) dodaje se nova tačka 8a), koja glasi:

“8a) na zahtev akcionara koji poseduje akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, akcionaru ne omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, u skladu sa odredbama člana 81. ovog zakona (član 393a ovog zakona);ˮ.

Član 50.

U članu 586. stav 1. posle tačke 9) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 9) dodaju se tač. 10) - 15), koje glase:

“10)      ne objavi izveštaj o naknadama u skladu sa članom 463b stav 6. ovog zakona;

11)       izveštaj o naknadama ne bude besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva (član 463b stav 7. ovog zakona);

12)       ne objavi politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja u skladu sa članom 463v stav 8. ovog zakona;

13)       ne pruži informacije za ostvarivanje prava akcionara iz člana 469ž stav 1. ovog zakona u skladu sa st. 2 - 6. tog člana;

14)       čuva podatke o ličnosti akcionara prikupljene za potrebe iz člana 469e stav 1. ovog zakona duže od 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka ili ako je to potrebno za vođenje odgovarajućeg postupka pred državnim i drugim organima i organizacijama, u skladu sa zakonom (član 469e stav 2. ovog zakona);

15)       ne pruža besplatno informacije za ostvarivanje prava akcionara (član 469ž stav 2. ovog zakona).ˮ

U stavu 2. reči: “kaznom od 40.000 do 400.000 dinaraˮ zamenjuju se rečima: “kaznom od 40.000 do 200.000 dinaraˮ.

Član 51.

Posle člana 586. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 586a i 586b, koji glase:

“Privredni prestupi institucionalnih investitora, rukovodilaca imovinom i savetnika za glasanje

Član 586a

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo- institucionalni investitor ako:

1)         ne objavi politiku angažovanja u skladu sa članom 469b stav 2. ovog zakona;

2)         politika angažovanja ne sadrži podatke iz člana 469b stav 3. tač. 1) - 7) ovog zakona;

3)         jednom godišnje javno ne objavi informacije iz člana 469b stav 4. ovog zakona;

4)         ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469b stav 5. ovog zakona;

5)         javno ne objavi informacije iz člana 469v st. 1 - 3. ovog zakona;

6)         ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469v stav 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-rukovodilac imovinom ako:

1)         ne objavi politiku angažovanja u skladu sa članom 469b stav 2. ovog zakona;

2)         politika angažovanja ne sadrži podatke iz člana 469b stav 3. tač. 1) - 7) ovog zakona;

3)         jednom godišnje javno ne objavi informacije iz člana 469b stav 4. ovog zakona;

4)         ne učini dostupnim i ne ažurira informacije u skladu sa članom 469b stav 5. ovog zakona;

5)         institucionalnom investitoru jednom godišnje ne podnese izveštaj u skladu sa članom 469v stav 7. ovog zakona;

6)         izveštaj iz člana 469v stav 7. ovog zakona ne sadrži informacije iz stava 8. tog člana.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-savetnik za glasanje ako:

1)         ne objavi informacije iz člana 469g st. 1. i 2. ovog zakona;

2)         ne učini dostupnim ili ne ažurira informacije u skladu sa članom 469g stav 3. ovog zakona.

Za radnje iz st. 1 - 3. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u institucionalnom investitoru, rukovodiocu imovinom i savetniku za glasanje novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.

Privredni prestupi posrednika

Član 586b

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo-posrednik ako:

1)         ne dostavlja bez odlaganja informacije o akcionaru društvu (član 469đ st. 3 - 8. ovog zakona);

2)         ne prosleđuje bez odlaganja zahtev za informacijama o akcionaru društva sledećem posredniku u lancu (član 469đ st. 4 - 9. ovog zakona);

3)         društvu bez odlaganja ne dostavi informacije o akcionaru (član 469đ stav 10. ovog zakona);

4)         ne prosleđuje bez odlaganja informacije za ostvarivanje prava akcionara iz člana 469ž stav 1. ovog zakona, sledećem posredniku u lancu ili akcionaru (član 469ž st. 3 - 6. ovog zakona);

5)         ne prosleđuje bez odlaganja informacije koje je dobio od akcionara, a koje se odnose na ostvarivanje njihovih prava iz akcija, direktno društvu ili drugom posredniku u lancu (član 469ž stav 8. ovog zakona);

6)         bez odlaganja ne izda akcionaru dokaz o preduzetim radnjama kojim akcionaru olakšava ostvarivanje njegovih prava, uključujući pravo na učestvovanje i glasanje na sednici skupštine društva (član 469z stav 2. ovog zakona);

7)         čuva podatke o ličnosti akcionara prikupljene za potrebe iz člana 469e stav 1. ovog zakona duže od 12 meseci od dana saznanja da određeno lice nije više akcionar, osim ako drugim zakonom nije propisan duži rok čuvanja podataka (član 469e stav 2. ovog zakona);

8)         postupa suprotno odredbama iz člana 469i st. 1 - 3. ovog zakona koje se odnose na naknadu za troškove posrednika;

9)         javno ne objavi iznos naknade u skladu sa članom 469i st. 4. i 5. ovog zakona;

10)       informacije o naknadama iz člana 469i st. 4. i 5. ovog zakona nisu javno dostupne najmanje pet godina od dana objavljivanja (član 469i stav 6. ovog zakona).

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u posredniku novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.”

Član 52.

Odredbe čl. 514a - 514m, čl. 577a - 577š i čl. 580a - 580č Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) primenjuju se od 1. januara 2025. godine.

Član 53.

Postupci brisanja preduzetnika iz registra privrednih subjekata započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19).

Član 54.

Postupci prinudne likvidacije započeti do 1. juna 2022. godine okončaće se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19).

Član 55.

Privredna društva, preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu sedišta u skladu sa odredbama ovog zakona, dužni su da adresu sedišta usklade sa odredbama ovog zakona i da usklađenu adresu sedišta registruju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 56.

Javna akcionarska društva dužna su da se usklade sa odredbama ovog zakona koje se odnose na naknade u javnim akcionarskim društvima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 57.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim:

1)         odredaba člana 1, člana 3. stav 9, člana 15. stav 3, člana 16. st. 7. i 8, čl. 43. i 44. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. juna 2022. godine;

2)         odredaba člana 4. ovog zakona, koje se primenjuju po isteku roka od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

3)         odredaba člana 40, odredaba člana 50. stav 2. u delu kojim se dodaju tač. 13) - 15) i odredaba člana 51. ovog zakona, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19 – u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

U cilju unapređenja zaštite prava manjinskih članova društva, a u skladu sa merama iz Akcionog plana Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2020-2023. godine, izvršene su i izmene i dopune Zakona u pogledu preciziranja odredaba Zakona koje se odnose na zaključivanje poslova i radnji u kojima postoji lični interes (sadržina obaveštenja, podataka koje je društvo dužno da navede u godišnjim finansijskim izveštajima, prava na podnošenje tužbe za poništaj pravnog posla, ako nije zaključen po fer vrednosti, dokumentacija koju je društvo dužno da čuva i stavi na raspolaganje svakom članu društva), uvođenja obaveze za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, kao i u pogledu organa nadležnog za donošenje odluke o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala.

Takođe, Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337–5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 “Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, te se Predlogom zakona vrši usklađivanje sa odredbama Direktive (EU) 2017/828 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2017. godine o izmeni Direktive 2007/36/EZ u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara. Akcije listiranih društava (javnih akcionarskih društava) često se drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Privredna društva često ne mogu da utvrde ko su njihovi akcionari. Identifikacija akcionara je preduslov za direktnu komunikaciju između akcionara i privrednog društva i stoga je od suštinskog značaja za olakšavanje ostvarivanja prava akcionara i za angažovanje akcionara. Ovo je naročito značajno u prekograničnim situacijama i prilikom korišćenja elektronskih sredstava. Javna akcionarska društva treba da imaju pravo da identifikuju svoje akcionare kako bi mogla da sa njima direktno komuniciraju. Posrednici (pravna lica koja čuvaju i administriraju hartije od vrednosti ili depo račune za račun drugih lica (ili klijenata) u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala) treba da budu u obavezi da privrednom društvu, na njegov zahtev, dostave informacije o identitetu akcionara. Da bi se postigao taj cilj, privrednom društvu treba dostaviti određeni nivo informacija o identitetu akcionara (lično, odnosno poslovno ime, matični (registarski broj), podatke za kontakt akcionara, broj akcija koje drži akcionar, datum sticanja akcija i sl.). Takođe, imajući u vidu da direktori i članovi nadzornog odbora doprinose dugoročnom uspehu privrednog društva, forma i struktura njihovih naknada je naročito značajna. Naime, pošto su naknade jedan od ključnih instrumenata privrednih društava za usklađivanje njihovih interesa sa interesima njihovih direktora, odnosno članova nadzornog odbora, važno je da politiku naknada na odgovarajući način utvrđuju nadležni organi privrednog društva i da akcionari imaju mogućnost da iskažu svoje stavove u pogledu politike naknada. Da bi se obezbedilo da akcionari imaju delotvoran uticaj na politiku naknada, treba da imaju pravo da glasaju o politici naknada. Politika naknada treba da doprinese poslovnoj strategiji, dugoročnim interesima i održivosti privrednog društva i ne treba da bude u potpunosti ili pretežno vezana za kratkoročne ciljeve. Osim toga, transakcije sa povezanim licima mogu naneti štetu privrednim društvima i njihovim članovima, jer mogu povezanom licu pružiti priliku da prisvoji vrednost koja pripada privrednom društvu, te je važno propisati odgovarajuće zaštitne mere za zaštitu interesa privrednih društava i njihovih članova.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrše se dopune člana 9a Zakona, kojima se u skladu sa politikom rodne ravnopravnosti, uvodi pol kao obavezan podatak o licu koji se u skladu sa ovim zakonom registruje.

Članom 2. Predloga zakona vrše se izmene u članu 17. Zakona radi usklađivanja sa odredbama člana 548. Zakona.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 19. Zakona, tako što se propisuje da je sedište društva mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine, odnosno odlukom ortaka ili komplementara. Takođe, propisuje se da adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija. Osim toga, predloženo je da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Tačnije, zbog povećanog broja predstavki građana u kojima se ukazuje na probleme koje imaju sa javnim izvršiteljima i javnim komunalnim preduzećima, iz razloga što su adrese stanovanja građana, bez njihovog znanja i saglasnosti, prijavljene i u Registru privrednih subjekata registrovane kao adrese sedišta privrednih društava i preduzetnika, uvodi se sudska zaštita navedenim licima imajući u vidu da se postupak registracije zasniva na načelu “formalnostiˮ u kojem registrator nije ovlašćen da ispituje da li u momentu podnošenja registracione prijave postoji osnov za korišćenje prostora u kojem je sedište privrednog subjekta. Na problem “zloupotrebe sedištaˮ ukazivala je i Poreska uprava navodeći kao primer fiktivne adrese na kojima je registrovano sedište više desetina, pa čak i stotina privrednih društava. S tim u vezi uvodi se i novi razlog za prinudnu likvidaciju ako privredno društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta čime se omogućava uklanjanje iz pravnog prometa ovakvih privrednih društava.

Članom 4. Predloga zakona vrše se izmene člana 21. zakona radi usaglašavanja sa čl. 15. i 40. Zakona o elektronskoj upravi (“Službeni glasnik RSˮ, broj 27/18). Naime, članom 40. Zakona o elektronskoj upravi propisano je da je organ javne uprave dužan da akt u formi elektronskog dokumenta dostavi stranci elektronskim putem, a da korisniku usluga elektronske uprave elektronsku dostavu vrši u Jedinstveni elektronski sandučić,osim ako drugačije nije propisano posebnim zakonom, dok je članom 15. navedenog zakona, propisano da građani i pravna lica mogu da koriste usluge elektronske uprave ako se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, nakon čega im se obezbeđuje korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.

Članom 5. Predloga zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 27. Zakona.

Članom 6. Predloga zakona predloženo je brisanje stava 3. u članu 31. Zakona, imajući u vidu da pravno lice koje je zakonski zastupnik tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi.

Članom 7. Predloga zakona dopunjuje se član 45. Zakona odredbom kojom se propisuje da se kod prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, iznos plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, smatra nenovčanim ulogom. Ovom dopunom prevazilaze se dileme u praksi prilikom primene odredaba čl. 44. i 50. ovog zakona u pogledu pravnih posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u smislu člana 136. Zakona o stečaju (“Službeni.glasnik RS”, br.104/09…95/18), sa stanovišta registracije u Registar privrednih subjekata promene podataka o osnovnom kapitalu. Nakon prodaje stečajni postupak se obustavlja, a privredno društvo zadržava svoj pravni subjektivitet (nastavlja da posluje sa nepromenjenim matičnim i poreskim identifikacionim brojem), s tim da se u Registru privrednih subjekata upisuje kupac kao jedini osnivač na koga se prenose vlasnička i upravljačka prava. U ovakvoj situaciji privredno društvo je u poziciji sličnoj društvu u osnivanju, koje počinje poslovanje sa “čistom aktivomˮ, s obzirom da prethodno registrovani osnovni kapital faktički više ne postoji, tako da kupoprodajnu cenu plaćenu za kupovinu stečajnog dužnika (neto procenjena imovina stečajnog dužnika) treba smatrati nenovčanim ulogom kupca, koja predstavlja ekvivalent procene vrednosti nenovčanog uloga, odnosno reč je o stvarima i pravima koje su kupljene kao aktiva stečajnog dužnika i za koje je izvršena procena u skladu sa propisima.

Članom 8. Predloga zakona vrše se izmene i dopune u članu 65. Zakona, koje se, između ostalog, odnose na propisivanje sadržine obaveštenja koje lice iz člana 61. Zakona dostavlja nadležnom organu radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes.

Članom 9. Predloga zakona menja se član 66. Zakona i propisuje da se fer vrednost stvari ili prava koje su predmet pravnog posla, odnosno pravne radnje u kojoj postoji lični interes lica iz člana 61. Zakona utvrđuje u skladu sa međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 - odmeravanje fer vrednosti, da su izveštaj o proceni fer vrednosti stvari ili prava i obaveštenje iz člana 65. sastavni deo odluke kojom se posao odobrava. Takođe, propisuje se da je društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužno da na svojoj internet stranici ili na internet stranici Registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje za koje je potrebno odobrenje, koje sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Predložene izmene izvršene su u skladu sa merama iz Akcionog plana Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja-Doing Business za period 2020-2023. godine, kao i u skladu sa odredbama Direktive (EU) 2017/828.

Članom 10. Predloga zakona dodaje se novi član 66a, kojim se propisuju podaci koje je društvo dužno da navede u godišnjim finansijskim izveštajima, ako je tokom poslovne godine zaključivalo pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes lica iz člana 61. Zakona, a za koje je potrebno odobrenje u skladu sa članom 66. Zakona (podatke o: vrsti pravnog posla ili radnje, predmetu pravnog posla ili radnje, vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje, procentu udela, odnosno akcija koje lice iz člana 61. ovog zakona poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima i svojstvu, statusu, odnosno funkciji koju lice iz člana 61. ovog zakona obavlja u društvu kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima).

Članom 11. Predloga zakona interveniše se u članu 67. Zakona, tako što se propisuje pravo na podnošenje tužbe za poništaj pravnog posla u slučaju kada je pribavljeno odobrenje za zaključivanje posla u kome postoji lični interes, a pravni posao nije zaključen, odnosno pravna radnja nije preduzeta po fer ceni i precizira da ako nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registrator Registra privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci, briše to lice iz registra.

Članom 12. Predloga zakona vrši se pravno-tehnička redakcija u članu 68. Zakona radi usaglašavanja teksta sa članom 8. Predloga zakona, odnosno izmenama izvršenim u članu 65. Zakona.

Članom 13. Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredaba člana 78. stav 3. Zakona, tako što se propisuje da ako nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registrator Registra privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci, briše to lice iz registra.

Članom 14. Predloga zakona interveniše se u članu 86. Zakona, tako što se propisuje da poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč “Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije “SRBˮ.

Članom 15. Predloga zakona interveniše se u članu 87. Zakona, tako što se, između ostalog, propisuje da adresa sedišta preduzetnika podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Članom 16. Predloga zakona menja se član 91. Zakona. Naime, ako je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, daje mu se mogućnost da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta, registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, ukoliko namerava da zadrži preduzetnički status, zatim da registruje promenu te delatnosti, kako bi kroz aktivni status obavljao drugu delatnost u cilju daljeg ostvarivanja prihoda i time obezbedio egzistenciju za sebe i svoju porodicu, a što u svakom slučaju znači i globalno za ekonomiju same države kroz naplatu javnih prihoda po osnovu obavljanja delatnosti preduzetnika, dakle radi se o dvosmernom benefitu, kao i da sam odjavi delatnost, jer zabranjenu delatnost ne može obavljati. Takođe, zbog terminološkog usaglašavanja sa odredbama članom 546. Zakona, pored termina odobrenje i saglasnost, uvodi se najpre termin oduzimanje, a potom i dozvola i licenca. Zakon propisuje samo prestanak važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju, a sada se predviđa i slučaj oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. Naime, u tom slučaju preduzetniku se daje mogućnost da u roku od 30 dana od pravnosnažnosti akta kojim je izvršeno oduzimanje dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju, registruje promenu registrovane delatnosti ili da sam odjavi delatnost, jer se ta u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr. ne može obavljati. Pored toga, kao i kod privrednih društva, predlaže se objavljivanje obaveštenja na internet strani Agencije za privredne registre, da su se stekli razlozi za brisanje preduzetnika iz registra po sili zakona. Takođe, predloženo je i da se rok za prijavu nastavka obavljanja delatnosti u slučaju smrti, odnosno gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika produži sa 30 na 60 dana.

Članom 17. Predloga zakona vrše se izmene u članu 139. Zakona radi usklađivanja sa odredbama člana 548. Zakona.

Članom 18. Predloga zakona vrše se dopune člana 147. Zakona, tako što se propisuje da se osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona i u slučaju statusnih promena, kao i da se odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrđuje razlog smanjenja osnovnog kapitala i obim tog smanjenja, a naročito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi uz primenu ili bez primene odredaba o zaštiti poverilaca.

Članom 19. Predloga zakona interveniše se u članu 158. Zakona tako što se predlaže da soptveni udeo društva ne može biti predmet zalaganja, a imajući u vidu pravnu prirodu sopstvenog udela, kao udela koji društvo stiče od svog člana i činjenicu da je društvo dužno da raspolaže sopstvenim udelom u skladu sa zakonom u roku od tri godine od dana sticanja, odnosno da ga u suprotnom poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Članom 20. Predloga zakona član 175. Zakona dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da se u slučaju pristupanja novog člana društvu, zaključuje ugovor o pristupanju novog člana društvu u pisanoj formi sa overenim potpisom lica koje pristupa društvu i lica ovlašćenog odlukom skupštine društva kojom se odobrava pristupanje novog člana. Na ovaj način precizira se posebna pisana forma ugovora o prenosu udela koji se sačinjava u slučaju kada skupština društva saglasno članu 200. stav 1. tačka 21. ovog zakona prethodno donese odluku o odobravanju pristupanja novog člana, a koji će za prenosioce udela (registrovane članove društva) potpisati lice koje za to ovlasti skupština društva u odluci o odobravanju pristupanja novog člana.

Članom 21. Predloga zakona dodaje se naziv i član 175a kojim se uređuju posledice odluke suda kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prenosu udela iz razloga što je bilo potrebno bliže urediti pravnu prazninu u vezi sa pravnim posledicama presude kojom je utvrđena ništavost ugovora o prenosu udela. Ovom odredbom prevazilaze se sporna pitanja u praksi u vezi sa sprovođenjem izvršenja takve presude u registru privrednih subjekata, pitanje lica ovlašćenih za podnošenje prijave za registraciju, kao i da li se u registru uspostavlja stanje o članovima društva pre zaključenja ugovora o prenosu udela koji je poništen, bez obzira na kasnije registrovane promene članova društva, posebno ako se ima u vidu trajanje sudskih postupaka i načelo da nešto što je ništavo i suprotno javnom poretku ne može biti osnaženo.

Članom 22. Predloga zakona interveniše se u članu 220. Zakona, tako što se predlaže i shodna primena člana 426. Zakona koji uređuje ostavku izvršnog direktora i postavljanje privremenog zastupnika u akcionarskom društvu. Odredbama člana 426. Zakona propisano je, između ostalog, da ako je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva, te će sada ovu mogućnost imati i društva s ograničenom odgovornošću.

Članom 23. Predloga zakona vrše se izmene u članu 245. Zakona radi usklađivanja sa odredbama člana 548. Zakona.

Članom 24. Predloga zakona izvršene su izmene u članu 260. Zakona, u pogledu organa nadležnog za donošenje odluke o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala. Naime, propisuje se isključiva nadležnost skupštine akcionarskog društva za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija, tako da skupština više ne može preneti ovlašćenje za izdavanje odobrenih akcija na odbor direktora, odnosno nadzorni odbor. Takođe, propisuje se i za koje namene se može koristiti emisiona premija. Naime, u računovodstvenoj praksi ona spada u kapital, što znači da promene namene emisione premije u okviru kapitala mogu slobodno da se vrše. Međutim, emisiona premija ne može da se razvrsta u rezultate poslovanja, što znači da ne može ni da se deli kao dobit ili koristi za druge svrhe za koje mogu da se koriste sredstva stečena obavljanjem delatnosti. Predlog da ista može da se koristi i za pokriće troškova koji su u vezi sa povećanjem ili smanjenjem osnovnog kapitala potiče iz uporednog prava.

Čl. 25. i 26. Predloga zakona vrši se preciziranje odredaba čl. 282. i 287. Zakona u pogledu sadržine odluke o sticanju i raspolaganju sopstvenih akcija i obaveze otuđenja sopstvenih akcija.

Članom 27. Predloga zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 288. Zakona.

Članom 28. Predloga zakona interveniše se u članu 295. Zakona imajući u vidu da drugi zakoni (npr. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji) dozvoljavaju konverziju duga u osnovni kapital u javnim akcionarskim društvima.

Članom 29. Predloga zakona izvršene su izmene u članu 313. Zakona, u pogledu organa nadležnog za donošenje odluke o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala. Naime, propisuje se isključiva nadležnost skupštine akcionarskog društva za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija, tako da skupština više ne može preneti ovlašćenje za izdavanje odobrenih akcija na odbor direktora, odnosno nadzorni odbor.

Članom 30. Predloga zakona izvršene su dopune člana 329. Zakona, i dato ovlašćenje skupštini društva da odlučuje i o politici naknada i izveštaju o naknadama članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora u javnim akcionarskim društvima.

Članom 31. Predloga zakona vrše se izmene stava 3. člana 376. Zakona kojima se predlaže da se tužba za pobijanje odluka skupštine društva može podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku skupštine, ali ne kasnije od tri meseca od dana kada je odluka doneta, a ako u skladu sa ovim zakonom postoji obaveza registracije odluke skupštine ista se može podneti u roku od 30 dana od dana registracije te odluke.

Članom 32. Predloga zakona predloženo je brisanje stava 5. člana 388. Zakona, tako da više ne postoji mogućnost da se u zastupanju društva izvršni direktori ograniče supotpisom prokuriste.

Čl. 33. i 34. Predloga zakona vrše se izmene člana 393. Zakona i dodavanje novog člana 393a. Naime, propisuje se šta obuhvata ukupna naknada direktora (obuhvata zaradu, odnosno naknadu za njegov rad po osnovu ugovora o angažovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, a može da obuhvati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija, odnosno varanata društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom), kao i da se ista u javnom akcionarskom društvu utvrđuje u skladu sa politikom naknada koju je javno akcionarsko društvo u obavezi da ima. Takođe, predloženo je dodavanje novog člana 393a koji se odnosi na dostupnost podataka o iznosu i strukturi ukupne naknade menadžmenta akcionarskog društva. Naime, uvodi se obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno i za društvo s ograničenom odgovornošću da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije, odnosno udele koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

Čl. 35. i 36. Predloga zakona izvršene su izmene u čl. 398. i 441. Zakona, radi usklađivanja sa članom 29. Predloga zakona, odnosno izmenama člana 313. Zakona.

Članom 37. Predloga zakona dodaje se novi pododeljak 7.7. kojim se uređuju naknade u javnim akcionarskim društvima, a u skladu sa odredbama Direktive 828/2017 EU. Imajući u vidu da direktori i članovi nadzornog odbora doprinose dugoročnom uspehu privrednog društva, forma i struktura njihovih naknada je naročito značajna. Pošto su naknade jedan od ključnih instrumenata privrednih društava za usklađivanje njihovih interesa sa interesima njihovih direktora, odnosno članova nadzornog odbora, važno je da politiku naknada na odgovarajući način utvrđuju nadležni organi privrednog društva i da akcionari imaju mogućnost da iskažu svoje stavove u pogledu politike naknada. Imajući u vidu navedeno, propisuje se da je javno akcionarsko društvo u obavezi da ima politiku naknada direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, koja mora biti jasna i razumljiva, kao i sadržina politike naknada,. Takođe, predlaže se da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno ili komisija za naknade ako je obrazovana, sačinjava jednom godišnje jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknada koje je društvo ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se sačinjava izveštaj. Revizor koji vrši reviziju godišnjih finansijskih izveštaja društva dužan je da izvrši reviziju izveštaja o naknadama i da o tome sačini izveštaj koji sadrži mišljenje da li izveštaj o naknadama sadrži sve propisane podatke i isti se dostavlja skupštini uz izveštaj o naknadama. Takođe, društvo je dužno da izveštaj o naknadama objavi na svoj interenet stranici nakon sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o ovom izveštaju, koji mora biti besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva. Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada, koju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno predlaže skupštini društva najmanje na svake četiri godine. Društvo je dužno da politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja bez odlaganja objavi na svoj interenet stranici, pri čemu politika naknade mora biti besplatno javno dostupna najmanje za sve vreme njene primene.

Čl. 38. i 39. Predloga zakona u članu 464. stav 1. Zakona dodaje se tačka 13) kojom se uvodi obaveza da društvo čuva i celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno pravne radnje sa ličnim interesom, dok se u članu 465. Zakona dodaje novi stav 3. kojim se propisuje da je u slučaju pokrenutog spora u skladu sa ovim zakonom po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, dužan da akte i dokumenta iz člana 464. stav 1. tač. 1) do 10) i tač. 12) i 13) ovog zakona, a koji su neposredno vezani za predmet spora stavi na raspolaganje akcionaru, odnosno ranijem akcionaru na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa članom 81. ovog zakona, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena za potrebe vođenja parnice, kao i da izuzetno od odredaba člana 81. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktima i dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da oni budu odredivi. Akcionari najčešće nemaju informaciju o tome kojim aktom je neka odluka doneta, koji je broj tog akta, koji organ je akt doneo i slično, pa se na ovaj način svakom akcionaru omogućava da pribavi bilo koji dokument u vezi sa predmetnim poslom, pre pokretanja parničnog postupka.

Članom 40. Predloga zakona dodaje se nova Glava IVa kojim se uređuju posebna pravila u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara u javnim akcionarskim društvima, a u skladu sa odredbama Direktive 828/2017 EU. Definisani su, između ostalog, pojmovi institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje, njihove obaveze, sadržina politike angažovanja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovinom i dr. Takođe, uređen je i postupak informisanja akcionara i društva, imajući u vidu da se akcije listiranih društava često drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Privredna društva često ne mogu da identifikuju svoje akcionare. Identifikacija akcionara je preduslov za direktnu komunikaciju između akcionara i privrednog društva, te je od suštinskog značaja za olakšavanje ostvarivanja prava akcionara i za angažovanje akcionara. Delotvorno ostvarivanje prava akcionara u velikoj meri zavisi od efikasnosti lanca posrednika koji vode račune hartija od vrednosti za račun akcionara ili drugih lica. U lancu posrednika, naročito kada se u lancu nalazi mnogo posrednika, informacija iz privrednog društva ne prenosi se uvek njegovim akcionarima, a glasovi akcionara se ne prenose uvek ispravno privrednom društvu. Cilj ovih odredaba je da se poboljša prenos informacija duž lanca posrednika kako bi se olakšalo ostvarivanje prava akcionara. S obzirom na njihovu značajnu ulogu, posrednici treba da budu u obavezi da akcionarima olakšaju ostvarivanje njihovih prava, bez obzira na to da li akcionari ta prava ostvaruju sami ili imenuju treće lice da to učini. Kada akcionari ne žele da sami ostvaruju prava nego su imenovali posrednika da to radi, posrednik treba da ta prava ostvaruje na osnovu izričitog ovlašćenja i uputstva akcionara i u njihovu korist. Takođe, veoma je važno da akcionari znaju da li su njihovi glasovi ispravno uzeti u obzir, te se ovim odredbama predviđa obaveza da društvo, u slučaju održavanja sednice skupštine elektronskim putem, licu koje je glasalo dostavi elektronsku potvrdu o prijemu glasova, kao i obaveza da nakon održane sednice skupštine izda potvrdu da su glasovi akcionara uredno evidentirani i prebrojani.

Članom 41. Predloga zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 476. Zakona.

Članom 42. Predloga zakona vrše se izmene u članu 516. Zakona tako što se rok za dostavu odluke o prinudnom otkupu akcija Centralnom registru produžava sa tri na pet radnih rada od dana registracije u registru privrednih subjekata.

Članom 43. Predloga zakona interveniše se u članu 546. Zakona radi usklađivanja sa izmenama člana 45. Zakona. Propisuje se, između ostalog, koje razloge za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti.

Članom 44. Predloga zakona vrše izmene člana 547. Zakona, imajući u vidu izmene izvršene u članu 546. Zakona. Naime, kada je reč neotklonjivim razlozima za prinudnu likvidaciju, registrator na internet stranici registra privrednih subjekata objavljuje obaveštenje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje u skladu sa odredbom člana 546. stav 2. nije moguće otkloniti, i to u trajanju od 30 dana. Po isteku ovog roka, registrator po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status “u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Članom 45. Predloga zakona interveniše se u članu 547a Zakona, tako što se proširuje odredba stava 3. ovog člana i predlaže se (kao izuzetak), da ako se u toku postupka prinudne likvidacije otvori prethodni stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se prekida, a ako se nakon toga odbije predlog za pokretanje stečajnog postupka, odnosno obustavi postupak zbog povlačenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se nastavlja. Takođe, ako se u toku postupka prinudne likvidacije otvori stečajni postupak - postupak prinudne likvidacije se obustavlja. Ovo sve iz razloga što je članom 8. Zakona o stečaju (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) propisano da je stečajni postupak hitan i što u istom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid. Pored toga, vrše se izmene i u stavu 5. istog člana, tako da od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji akcionarsko društvo ne može registrovati promene podataka ni u Centralnom registru.

Članom 46. Predloga zakona vrše se izmene u članu 547b radi usklađivanja sa izmenama člana 547. Zakona.

Članom 47. Predloga zakona briše se stav 2. člana 548. Zakona zbog problema u primeni istog u praksi. Naime, odredbom stava 1. ovog člana, članovi društva dovoljno su zaštićeni u pogledu imovine koja se raspodeljuje nakon brisanja društva iz registra u postupku prinudne likvidacije, jer se ista raspodeljuje prema opštem principu-u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Takođe, na predlog Privredne komore Srbije, zbog problema u praksi pri utvrđivanju likvidacionog ostatka po sprovedenom postupku prinudne likvidacije, precizirane su odredbe koje se odnose na odgovornost članova društva za obaveze brisanog društva.

Članom 48. Predloga zakona predložene su izmene stava 1. člana 582. Zakona, tako što se propisuje krivična odgovornost lica iz člana 61. Zakona i u slučaju kada je to lice pribavilo odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa u skladu sa članom 66. Zakona, a pravni posao nije zaključen, ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti.

Članom 49. Predloga zakona predložene su izmene člana 585. Zakona radi usklađivanja sa izmenama člana 66. Zakona i uvođenja novog privrednog prestupa. Naime, između ostalog, dodaje se nova tačka 8a) kojom se uvodi privredni prestup za društvo i odgovorno lice u društvu koje na zahtev akcionara koji poseduje akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva, akcionaru ne omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, u skladu sa odredbama člana 81. ovog zakona (član 393a ovog zakona.)

Članom 50. Predloga zakona vrše se dopune člana 586. Zakona i propisuju novi privredni prestupi za javno akcionarsko društvo i odgovorno lice u tom društvu, a imajući u vidu čl. 37. i 40. Predloga zakona.

Članom 51. Predloga zakona uvode se privredni prestupi insitucionalnih investitora, rukovodilaca imovinom, savetnika za glasanje i posrednika, a u skladu sa odredbama člana 40. Predloga zakona.

Članom 52. Predloga zakona predloženo je da se primena odredaba Zakona koje se odnose na prekogranična pripajanja i spajanja privrednih društava, Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju odloži za 1. januara 2025. godine.

Članom 53. Predloga zakona predlaže se da se postupci brisanja preduzetnika iz registra koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaju u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19).

Članom 54. Predloga zakona predlaže da se postupci prinudne likvidacije započeti do prvog juna 2022. godine okončaju u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19).

Članom 55. Predloga zakona predlaže se da su postojeća privredna društva, preduzetnici, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu sedišta u skladu sa odredbama ovog zakona, dužni da adresu sedišta usklade sa odredbama ovog zakona i istu registruju u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu.

Članom 56. Predloga zakona predlaže se da su postojeća javna akcionarska društva dužna da se usklade sa odredbama ovog zakona koje se odnose na naknade u javnim akcionarskim društvima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu.

Članom 57. Predloga zakona predlaže se stupanje na snagu ovog zakona, kao i početak primene pojedinih odredaba.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 15.10.2021.
Naslov: Redakcija