PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI: Profesionalnim bolestima smatraju i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu navedena, a za koje postoje naučno-literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava

U Srbiji je, zbog problema u metodologiji, praktično skoro nemoguće dokazati neko profesionalno oboljenje, pa tako ni za Kovid 19, za koje postoje svi zakonski uslovi da se utvrdi kao profesionalna bolest, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, dr Zoran Savić.

Godišnje se u proseku u našoj zemlji dokaže tri do pet profesionalnih bolesti, za razliku od, na primer, Nemačke, u kojoj se dokaže nekoliko hiljada.

“Znači li to da su kod nas uslovi rada neuporedivo bolji? Svakako da nisu, već je problem u načinu dokazivanja profesionalnih bolesti, koji je nejasan, pa tako nije precizirano ko pokreće inicijativu za dokazivanje profesionalnog oboljenja, ko snosi troškove i ko daje mišljenje”, rekao je Savić.

On objašnjava da se u Pravilniku o utvrđivanju profesionalnih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2019), profesionalnim bolestima smatraju i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu navedena, a za koje postoje naučno-literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava.

U Srbiji je Kovid 19, izazvan virusom Sars CoV-2, 19. marta 2020. godine proglašen zaraznom bolešću. Septembra iste godine, donet je Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim štetnostima ("Sl. glasnik RS", br. 115/2020), tako što je listi koja se odnosi na viruse, pored ostalih bioloških štetnosti, dodat i virus Sars CoV-2, kao agens koji uzrokuje zarazu kod ljudi.

“To znači da je ova bolest profesionalno oboljenje i mi insistiramo na izmeni regulative i jasnim smernicama za to, kako bi se profesionalne bolesti, poput Kovid 19, lakše dokazivale”, istakao je Savić.

On podseća da naš zdravstveni sistem već dve godine postojanja pandemije funkcioniše uz ogromne napore zdravstvenih i nemedicinskih radnika. S obzirom na veliki broj obolelih od Kovid 19, zaposleni su izloženi neuporedivo većem obimu posla, što se odražava na radnu sposobnost i zdravlje zaposlenih.

“Sa druge strane, taj veliki broj obolelih i hospitalizovanih umanjuje mogućnost da građani sa drugim zdravstvenim problemima dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Deo bolničkih kapaciteta je popunjen obolelima od Kovid 19, što umnogome smanjuje mogućnosti za prijem i lečenje ostalih pacijenata. To utiče na kvalitet zdravstvene usluge i dovodi do ponovnog vraćanja liste čekanja da bi se pružila adekvatna usluga”.

Dr Savić ističe da povećanje kapaciteta zdravstvenih ustanova i broja zaposlenih može da olakša ovu situaciju, zašta je potrebno obezbediti dodatna sredstva.

“Ali, ono zašta sredstva nisu potrebna, a u mnogome bi olakšalo rad i poboljšalo kvalitet usluga, jeste veći broj vakcinisanih građana, čime bi se smanjio pritisak na zdravstvene ustanove i sačuvalo zdravlje i životi građana”.

Savić ukazuje i da je sve više zemalja koje se odlučuju za obaveznu vakcinaciju, što je jedan od načina za suzbijanje bolesti.

“Nažalost, često se susrećemo sa novim tipovima virusa, što unosi dodatnu zabrinutost kod stanovništva, a ne možemo reći da li su te nove varijante zaraznije i da li prouzrokuju težu kliničku sliku, jer je potrebno da prođe određeno vreme da bi se uverili u to. I dalje je vakcinacija najbolja mera za sprečavanje oboljevanja i širenje bolesti”.

U toku ove godine zdravstvene ustanove su imale mogućnost da prime na neodređeno zaposlene do 70 odsto od broja onih kojima je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Taj broj je svakako nedovoljan, pa je zbog pandemije omogućen prijem još većeg broja lekara, medicinskih sestara i tehničara, kao i određeni broj nemedicinskog osoblja, kako bi ustanove mogle normalno da funkcionišu.

“Nedavno je, na naš zahtev, ministar zdravlja obećao da će svi zaposleni u kovid bolnicama biti primljeni na neodređeno vreme, s obzirom na to da su im ugovori na određeno istekli, a oni su, radom i iskazanim požrtvovanjem, apsolutno zaslužili da dobiju stalno zaposlenje”, naglasio je Savić.

Na tom sastanku je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ponovo ukazao na probleme zaposlenih u institutima i zavodima za javno zdravlje i dobio uveravanja da će sredstva za plate zaposlenih u tim ustanovama biti obezbeđena.

Govoreći o položaju zdravstvenih radnika, Savić ističe da je on bolji u odnosu na prethodni period, “ali je još uvek nedovoljan po meri zaposlenih”.

“Budžetom je predviđen rast plata od osam procenata za ovu godinu, počev od plate za decembar prošle godine. To je nastavak pozitivnog trenda povećanja plata u poslednjih nekoliko godina što, svakako, doprinosi boljem materijalnom položaju zaposlenih. Međutim, uprkos ovom značajnom povećanju, plata medicinske sestre, tehničara i strukovne medicinske sestre je i dalje ispod prosečne zarade u Srbiji. Sa najnovijim povećanjem, plata medicinske sestre će se kretati u rasponu od 56.998 do 62.374 dinara, a plata strukovne medicinske sestre od 65.090 do 69.344 dinara. Plate zaposlenih u administraciji, sa srednjom stručnom spremom, iznosiće 41.424 dinara, dok će plata lekara biti 95.891 dinara”.

Podsetivši da u aprilu ove godine prestaje važenje Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu, dr Savić je rekao da je taj sindikat resornom ministarstvu uputio zahtev za početak pregovara i da očekuje da, u najkraćem roku, počnu pregovori za zaključivanje novog ugovora.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu je, kao i evropski sindikati javnih službi, upozorio na opasnosti koje nosi smanjivanje budžeta za zdravstvo u većini zemalja EU.

“To se sada u vreme pandemije pokazalo kao slabost zdravstvenog sistema. Sa ograničenim sredstvima nije moguće pokriti ogromne troškove koje zahteva prevencija i lečenje kovid pacijenata”.

“Zabrinjavaju nas zahtevi Unije poslodavaca Srbije, koja traži dalje smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje. Naš stav je da bi sredstva za zdravstvo trebalo povećati, jer je država bila prinuđena da izdvoji znatna sredstva iz budžetske rezerve kako bi se obezbedila oprema i lekovi za lečenje obolelih od Kovid 19”.

Za dalji napredak u medicini i praćenje savremenih tehnologija moraju se obezbediti i dodatna sredstva, jer je zdravlje građana najvažnije, zaključio je Savić.

Izvor: Vebsajt Savez samostalnih sindikata Srbije, 11.12.2021.
Naslov: Redakcija