U PRIPREMI JEDINSTVENA EVIDENCIONA PLATFORMA KOJA ĆE OMOGUĆITI SLOBODAN PRISTUP TRŽIŠTU RADA U OKVIRU “OTVORENOG BALKANA”: Zainteresovani radnici će posredstvom svog jedinstvenog ID broja elektronski podnositi zahtev i prijavu svog boravišta u željenoj zemlji i potom dobijati jedinstvenu radnu dozvolu koja će važiti do tri godine
Svaki zainteresovani građanin iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, zemalja potpisnica sporazuma kojim će se radnicima omogućiti slobodan pristup tržištu rada u okviru “Otvorenog Balkana”, moći će uskoro posredstvom svog jedinstvenog ID broja elektronski da podnese zahtev i prijave svoje boravište u željenoj zemlji i potom dobije jedinstvenu radnu dozvolu koja će važiti otprilike dve i po do tri godine. Uslov za to je, kako se saznaje u Privrednoj komori Srbije, osposobljavanje jedinstvene evidencione platforme za sve tri zemlje, preko koje će kandidati moći da se prijave za rad uz dozvolu.
U narednih mesec dana očekuje se implementacija platforme, na kojoj inače radi Kancelarija za IT, u saradnji sa MUP-om i Ministarstvom za rad.
Slobodan pristup tržištu rada građana u sve tri zemlje u prevodu znači da će radna snaga ubuduće moći slobodno da boravi i radi na teritoriji tih zemalja, a zvaničnici naglašavaju da će ovim sporazumom biti omogućeno da Srbija dolazi do kvalitetnijih radnika, kao i da će se time zaustaviti odliv našeg stanovništva u inostranstvo.
Samo vreme će pokazati kakav će biti ishod potpisivanja sporazuma i izdavanja jedinstvenih radnih dozvola, smatra Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije
– Taj dokument svakako neće pomoći onome čemu stremimo, a to je da nam se naši radnici vraćaju iz inostranstva i ovde rade, niti će sprečiti one koji su naumili da odu iz Srbije. Jer, tim potezom mi širom otvaramo vrata strancima koji će da popunjavaju naša radna mesta. Ipak, dobra strana ovog sporazuma i dozvola biće smanjenje potreba naših poslodavaca za radnom snagom, ali ništa neće biti urađeno po pitanju toga da se naši radnici obučavaju, rade i vraćaju iz inostranstva – uveren je Torlaković.
Jedno od važnih pitanja je i da li će ti radnici koji budu dolazili iz Severne Makedonije i Albanije biti stručni. Za Torlakovića je to, takođe, još jedna u nizu nepoznanica, jer nije sasvim jasno da li će te radnike upućivati preduzeća iz tih zemalja ili će ih dovoditi agencije ili preduzimači.
Jedinstvena radna dozvola podrazumeva da se pojednostave procedure, da sve tri zemlje međusobno priznaju kvalifikacije jer će to omogućiti bolju mobilnost radne snage i zaustaviti odliv stanovništva. Torlaković smatra da je to isto dobra strana, jer će na taj način radnicima biti omogućeno da im se prizna radni staž i osiguranje u slučaju povrede na radu, odnosno da će im biti priznato radnopravno osiguranje kroz jedinstvenu radnu dozvolu.
Ipak, pojedini istraživači se pitaju zašto bi radnik iz Srbije uopšte želeo da ide u Albaniju ili Severnu Makedoniju da radi. Interesuje ih i da li iz tih zemljama može u Srbiji zaista da dođe kvalifikovana radna snaga.
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, podseća da su razlike u zaradama između zemalja obuhvaćenih sporazumom o “Otvorenom Balkanu” toliko male da novac ne može da bude motiv kojim će se privući radnici u Srbiju.
– Ljudi koji traže bolje radne uslove, a koji podrazumevaju nekakve zarade, na kraju krajeva procenjuju gde to mogu da dobiju. S obzirom na to da je Srbija, u poređenju sa državama EU, zemlja sa najnižim zaradama, i minimalnom, i medijalnom i prosečnom, onda ona ne izgleda kao mesto gde je neko motivisan da dođe da radi. Nije privlačno tržište rada posebno zbog stepena razvijenosti privrede i kvaliteta poslova, stepena tehnološkog razvoja – naglašava Bradaševa.
Ona postavlja pitanje koji su to uzroci nedostatka radne snage, da li su to uslovi rada u koje se uključuju i zarade ili je o nečemu drugom reč.
– Nedostaje nam valjana analiza toga šta su potrebe tržišta rada Srbije, kakva je ponuda radne snage. Recimo, problem s ulaskom na tržište rada kod nas imaju visokokvalifikovani, a to je tako zato što nema dovoljno takvih poslova i umesto da država vodi ekonomske i politike zapošljavanja o tome kako da se i za njih kreiraju radna mesta, ona ništa ne preduzima. Zato nam visokoobrazovani danas rade na mestima koja zahtevaju niže kvalifikacije od onih koje imaju. Na taj način oni zauzimaju mesto ljudima koji su završili srednje škole sa traženim kvalifikacijama, pa dobijamo začarani krug nezaposlenosti, nezadovoljstva i potplaćenosti – nabraja Sarita Bradaš.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija