OPREČNA MIŠLJENJA O ZAKONSKOM REGULISANJU PROSTITUCIJE

Prostitutka i njen klijent odgovaraju za prekršaj ako ih policija zatekne “na delu”. Makro odgovara krivično. Nije lako dokazati da je neka svota novca isplaćena za seksualnu uslugu, pa zato u praksi sudova nema mnogo kažnjenih u poređenju s brojem slučajeva “na terenu”. Oni koji se zalažu za legalizaciju prostitucije imaju drugačiji ugao gledanja. Predlažu izmenu propisa i detaljno zakonsko uređenje svih detalja koji prate najstariji zanat – od redovnih zdravstvenih pregleda prostitutki do fiskalnih računa za seks.

Potpredsednik Advokatske komore Srbije dr Veljko Delibašić kaže da bi legalizacija prostitucije samo olakšala trgovinu ljudima i povećala broj žrtava. Ukazuje na razliku između onih koji se dobrovoljno bave prostitucijom i onih koji to čine pod prinudom. U prvom slučaju njihovi makroi vrše krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije, a u drugom slučaju je reč o trgovini ljudima.

– Prostitucija je nesporno štetna pojava koja bi morala biti sankcionisana. U našoj zemlji je bavljenje prostitucijom sankcionisano kao prekršaj, što je dobro. Zakonom o izmenama Zakona o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 24/2018) sankcionisan je i korisnik usluga, što je pošteno. Ako na prostituciju gledamo kao na ekonomsku delatnost, onda se protiv nje možemo boriti pre svega ekonomskim merama – kada suzbijemo potražnju, onda neće biti ni ponude – kaže dr Delibašić.

Proučio je ogroman broj sudskih predmeta kada je spremao magistarski rad “Krivičnopravni aspekt prostitucije” i kaže da u tome nema ničeg elitnog, već je “elitna prostitucija” samo floskula koja potiče od onih koji uzimaju enormne svote novca na nelegalan način. Žalosno je, kaže, što rijaliti programi i pojedini mediji učestvuju u takvoj propagandi.

– Većina osoba koje se bave prostitucijom po pravilu su žrtve trgovine ljudima i te nesrećne ljude treba spasavati i vraćati normalnim društvenim aktivnostima, treba im pružati zaštitu, a sankcionisati pre svega trgovce ljudima, i to propisanim kaznama zatvora koje su stroge i adekvatne težini dela – kaže dr Delibašić.

Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisuje kaznu od tri do 12 godina zatvora za trgovce ljudima, koji najčešće svoje žrtve silom primoravaju na neželjene obljube. Iz ugla žrtava, ovaj zločin je daleko teži od silovanja, jer je reč o brutalnoj prinudi. Žrtva dnevno trpi po nekoliko neželjenih obljuba, pa kad taj broj pomnožimo sa danima u godini, dolazimo do podatka da žrtva koja je primorana na prostituciju pretrpi najmanje hiljadu silovanja godišnje, kaže advokat.

– Trgovina ljudima praćena je nasiljem i ponižavanjem žrtava u toj meri da one u strahu od telesnih povreda same zahtevaju obljube koje ne žele kako bi izbegle batine koje će dobiti od makroa ako mu ne donesu novac. To je najgori oblik ropstva u 21. veku, a umesto da se pronađu načini da se žrtvama pomogne – u javnosti se nameću ideje da se prostitucija legalizuje. Ako bismo prostituciju proglasili privrednom delatnošću, da li to znači da treba da otvorimo škole u kojima bi edukovali ljude za to “fino” zanimanje? – pita dr Veljko Delibašić.

Argument se pronalazi u porezu koji bi država ubirala od “legalne prostitucije”, ali onda je to isto, smatra naš sagovornik, kao kada bismo se zalagali da narko-dileri legalno prodaju drogu sa obrazloženjem da će plaćati porez.

Potpuno suprotan stav iznosi predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Blažo Marković. Ističe da bi se legalna prostitucija pozitivno odrazila na zdravlje građana, na državni budžet, privredu u celini, a posebno na turizam.

– Prostituciju prvo treba regulisati zakonskim propisima, pa tek onda legalizovati, kao sasvim normalan zanat koji se i zove najstariji zanat. Podneo sam zvanično tu inicijativu, a glavni razlog je zdravlje nacije. Prostitutke bi morale da budu registrovane i da dozvolu za rad imaju samo ako idu na redovne zdravstvene preglede i kod psihologa. Tada ne bismo imali situaciju da klijenti dobijaju razne prenosive bolesti. Ovako, kada je to neregulisano, klijent ne zna kod koga ide, čak i ako se javio na oglas za erotsku masažu. Žene se oglašavaju fotošopiranim fotografijama, pa se klijent šokira kada dođe i zatekne sasvim drugu sliku – kaže Blažo Marković.

Kada bi seksualne usluge bile legalne, ističe, onda bi klijenti bili sigurni da je prostitutka zdrava i dobijali bi fiskalne račune, a država bi naplaćivala porez.

– Izbegla bi se krivična dela širenje zarazne bolesti i utaja poreza. Poštenije je da se to sve zakonski reguliše. Jedna Nemačka, koja je velika zemlja, ima preko 500 milijardi evra poreza od prostitucije. Kada bi stale prostitutke, stala bi cela Nemačka. Najmanje od 300 do 500 miliona evra Srbija bi mogla da uzima porez godišnje od prostitutki – kaže Blažo Marković.

Navodi primer Slovenije, u kojoj se za seksualne usluge izdaju fiskalni računi i da cene nisu visoke. Skupo je, kaže, sve što je nelegalno, a čim je dozvoljeno – postaje jeftinije. Na cenu mogu da utiču troškovi prostora ili prevoza ukoliko je reč o “dolasku na lice mesta”, a takođe i poreska stopa.

– Elitna prostitucija ne postoji, već samo elitni klijenti – oni koji najviše plaćaju. Prostitutka ne može da bude elitna, ali postoje one koje sebi dižu cenu. Čim dođu na televiziju one automatski stižu do elitnih klijenata. Što su popularnije to im je lakši put do onih koji će platiti više – kaže Marković.

Za državu je najbitnije, ističe, da nacija bude zdrava i da ljudi plate porez za ono čime se bave. U mnogim zemljama ove usluge se pružaju radnim danima u radno vreme, u vidu zanata. Svaka usluga ima utvrđenu cenu, a o svim detaljima koji se tiču zdravlja, higijene i bezbednosti brinu posebna udruženja ili sindikati, a ne makroi.

– Kada bi se kod nas na isti način regulisao ovaj posao, ljudi bi bili zadovoljni, procvetao bi turizam, a seksualne radnice i klijenti dolazile bi i iz drugih, uglavnom susednih, zemalja. Policija bi se fokusirala na otkrivanje onih koji se bave trgovinom ljudima i na zaštitu njihovih žrtava, a ne na one koji se legalno i dobrovoljno bave prostitucijom – kaže predsednik Sindikata policije i policijskih starešina.

Ovaj sindikat je uputio Vladi Republike Srbije konkretan predlog s pravnim obrazloženjem.

Na listi osumnjičenih početkom aprila u “aferi elitne prostitucije” bili su učesnici rijaliti programa, pevačice, glumice, voditeljke, estradni menadžer, fitnes trener. Govorilo se o katalogu s fotografijama i cenovnikom sa ciframa do 5.000 evra. Početkom ovog meseca pritvorena su i dva makroa iz okoline Smedereva zbog sumnje da su u tajnim prostorijama kafane držali nekoliko žena koje je policija zatekla s klijentima.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 17.04.2022.
Naslov: Redakcija