ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Zakonom, čija primena počinje 30. juna 2021. godine, predviđeno plaćanje poreza na nasledstvo i porez na kapitalnu dobit od kriptovaluta
Još mesec i po dana kako počinje primena Zakona o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 - dalje: Zakon) zbog koga ćemo na kriptovalute morati da plaćamo i porez na nasledstvo i porez na kapitalnu dobit. Zakon je stupio na snagu u decembru prošle godine, njegova primena počinje 30. juna ove godine, a uz njega idu i troškovi kakve do sada nismo poznavali.
Reč je o tome da ukoliko na poklon dobijete bitkoin, eter ili neku drugu od desetine poznatih kriptovaluta i u Srbiji, morate i da platite porez. Takođe ukoliko zaradite na kriptovalutama, moraćete da platite i porez na kapitalnu dobit. Ove obaveze predviđene su novim propisima i to su dodatna oporezivanja o kojima bi građani trebalo da povedu računa.
Govoreći o porezu na nasledstvo ili poklon kriptovaluta u Zakonu se navodi da je digitalna imovina uređena i porezima na imovinu tako da se i na nasleđe odnosno poklon kriptovaluta plaća porez. Porez na nasleđe i poklon iznosi 1,5 odsto i 2,5 odsto.
"Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%. Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5 odsto", navodi se u Zakonu.
Novina od 30. juna jeste i da se na zaradu na kriptovalute plaća i porez na kapitalnu dobit i to do 15 odsto. Znači: ako ste kupili kriptovalute za 100 evra i prodali ih za 200, razlika između prodajne i kupovne cene je 100 evra. Porez se plaća samo na zaradu, dakle na 100 evra i reč je o 15 evra poreza.
Na prvi pogled 15 odsto ne deluje puno. Međutim, u slučaju kupovine/prodaje kriptovaluta, razlike u nabavnim i prodajnim cenama su često ogromne, tako da iznos poreza može i te kako da varira u zavisnosti od dobitka koji ste ostvarili, pa će i tih 15 odsto odjednom delovati previše.
Postoje onlajn servisi gde se mogu kupiti i prodati kriptovalute. Takođe, postoje i automati u nekoliko gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i Inđija) gde se kriptovaluta kupuje i prodaje za keš.
Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020) koji se primenjuje od 1. aprila 2018. godine, neophodno je da korisnici prođu proceduru verifikacije, slično kao pri otvaranju bankovnog računa.
Takođe, ako kupujete kriptovalute potrebno je da imate kripto novčanik (wallet) na koji vam se prebacuju prilikom kupovine. Plaćanje se može izvršiti na bankovni račun ili platnom karticom. Ako prodajete preko nekog onlajn servisa, neophodan je bankovni račun, jer se na njega vrši isplata dinarske protivvrednosti.
Postoje i alternativni načini trgovine, na primer - ljudi se nađu preko oglasa, pa odrade trgovinu bez posrednika. Iako je ova opcija finansijski najpovoljnija, jer omogućuje razmenu bez provizije, treba biti vrlo oprezan. Neretko se dešavalo da kod ovakvih transakcija jedna od strana ostane i bez kriptovaluta i bez keša.
Statistika govori da su korisnici kriptovaluta uglavnom muškarci u dvadesetim i tridesetim godinama koji su solidno tehnički potkovani. Međutim, u periodima kada cena naglo raste, pojavljuje se i veliki broj ljudi van navedene kategorije. Procene su da u Srbiji trenutno kriptovalutama trguje više od 10.000 ljudi.
Izvor: Vebsajt Blic, S. L., 17.05.2021.Naslov: Redakcija