ZAKON O AMBALAŽI I AMBALAŽNOM OTPADU: Agencija za životnu sredinu promenila metodologiju izračunavanja komunalnog otpada, pa je u podatke o količini proizvedenog i tretiranog komunalnog otpada uključila i ambalažni otpad iz privrede, koji po Zakonu ne spada u ovu kategoriju
Ove godine usvojen je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine ("Sl. glasnik RS", br. 12/2022) i prateći Akcioni plan, čiji je glavni fokus da se obezbedi osnov u planskim dokumentima za realizaciju više kredita namenjenih za izgradnju regionalnih sanitarnih deponija koje će Vlada Srbija povući iz različitih izvora.
Najveći deo ovih projekata vodi Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa evropskim bankama, dok dva projekta realizuje Ministarstvo građevine iz kineskog kredita u okviru projekta Čista Srbija.
Što se tiče reciklaže, ambicije prikazane u Programu upravljanja otpadom (ciljevi Evropske unije za reciklažu 2025. godine) i mere i vremenski rokovi mera koje se predlažu su u koliziji, ocenjuje ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov.
“Nemoguće je bez radikalnih promena u sistemu do 2025. godine dostići cilj od 50 odsto za plastiku ili staklo, a Akcioni plan za tri godine ne predviđa nijednu konkretnu meru koja u tom roku može da doprinese drastičnom povećanju recikliranih količina. Čak se potpuno stalo sa inicijativom za uvođenje depozitnog sistema za ambalažu koji je predviđen Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i stavljen na javnu raspravu pre početka pandemije korona virusa”, objašnjava Cvejanov.
Jedan od većih problema je, kada je reč o komunalnom otpadu, što je Agencija za životnu sredinu promenila metodologiju njegovog izračunavanja, pa je u podatke o količini proizvedenog i tretiranog komunalnog otpada uključila i ambalažni otpad iz privrede, koji po Zakonu ne spada u ovu kategoriju.
“Radi se o drvenim paletama, metalnoj buradi, foliji za pakovanje i sličnom otpadu koga nema u domaćinstvu i za čije preuzimanje nisu ni odgovorna komunalna preduzeća. Time je stopa reciklaže komunalnog otpada podignuta sa tri procenta na 15, da bi zatim i sam Akcioni plan uzeo ove cifre i prikazao planiran rast reciklaže komunalnog otpada koji nema nikakvo uporište u realnosti”, naglasila je ona.
Iako je tokom procesa javnih rasprava od strane učesnika ministarstvo obavešteno o greškama u primeni nove metodologije od strane Agencije, Cvejanov navodi da je izostala bilo kakva reakcija, a pogrešni podaci ozvaničeni su kroz planske dokumente, što je, kako je upozorila, veoma opasno.
“Time je na papiru Agencija za životnu sredinu podigla stopu reciklaže komunalnog otpada, dok u realnosti nema nikakvog realnog rasta. Ovaj slučaj podseća na onaj sa promenom kriterijuma za kvalitet vazduha nakon kog su dva načelnika Agencije, koji su se protiv ovoga pobunila, Milenko Jovanović i Dejan Lekić, sklonjeni sa svojih pozicija. Stiče se utisak da ovaj način upravljanja podacima i njihovo ‘šminkanje’ zapravo ima za cilj da prikrije ozbiljan dugogodišnji nerad institucija nadležnih za upravljanje otpadom”, ocenila je Cvejanov.
Ona je dodala da će ove nerealno uvećane količine komunalnog otpada kao jedini dostupni podaci biti korišćeni za izradu projektno-tehničke dokumentacije za pomenute milionske kredite, što može da izazove ozbiljne posledice.
“Svaka domaćica zna šta se dešava ako praviš tortu pa omašiš količine sastojaka, nije ni sa tehnologijom drugačije. Tako da, nažalost, ne deluje da ima razloga za optimizam”, smatra ona.
Kompanije koje na tržište stavljaju ambalažu, kako je naglasila, plaćaju izuzetno niske naknade, pa je tako ona za PET boce oko 0,02 dinara, a za kesicu od 100 grama kafe ili čips 0,002 dinara. Tim sredstvima, kako kaže, ne može da se finansira primarna i sekundarna selekcija (kante, transport, prese), niti tretman.
“Od 12 kategorija najzastupljenijeg plastičnog otpada u domaćinstvu samo se dva mogu reciklirati u Srbiji. Što je još gore, umesto da se plastika koristi kao visokokalorično gorivo za dobijanje energije, čime smanjujemo korišćenje mazuta, uglja, gasa, mi je bacamo na nesanitarne deponije sa kojih mikroplastika završava u vodi, vazduhu, zemljištu”, upozorila je ona.
Depozitni sistem je, kako je ocenila Cvejanov, prilika da recikliramo 90 odsto PET i staklenih boca, limenki, pa čak i tetrapaka.
“Za njegovo uvođenje treba minimum dve godine, dakle da sutra resorno ministarstvo propiše depozitni sistem, najranije može da počne 2025. godine. A nema nikakvih naznaka da ministarstvo zaista ima nameru da uvede depozitni sistem”, otkriva naša sagovornica.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija