ZAKON O RADU: Većina iskustava zemalja koja su uvela četvorodnevnu radnu nedelju su pozitivna, a produktivnost radnika je čak i povećana – kod nas se radi više ali je produktivnost ista zbog loše organizacije i zastarele tehnologije

Sve je više zemalja, ne samo u Evropi, koje testiraju koliko je izvodljivo i produktivno uvođenje četvorodnevne radne nedelje.

Na ovome se već radilo u Španiji, Japanu, Belgiji, Danskoj, Novom Zelandu, a odnedavno se njima priključila i Velika Britanija. Nešto slično uveli su i Ujedinjeni Arapski Emirati gde radna nedelja traje 4,5 dana, odnosno od ponedeljka do petka u podne. Praktično vikend odmor im počinje u petak u 12 časova!

Većina iskustava ovih zemalja pokazala je da je produktivnost radnika čak i povećana, pre svega jer su zadovoljniji i odmorniji. Zbog toga se nameće i logično pitanje da li bi ova ideja, u nekom trenutku, mogla da zaživi i u Srbiji? Dakle, kraće radno vreme, više odmora, a da plate ostanu iste.

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)propisuje da radna nedelja u Srbiji zvanično traje 40 sati, pet dana, mada u praksi to često izgleda drugačije jer je mnogo onih koji rade prekovremeno, čak i šest dana u sedmici. Ili duže od osam sati na dan. A u popriličnom broju slučajeva nisu dodatno plaćeni za to.

- Srbija je trenutno mnogo dalje od te teme nego što su zemlje Evropske unije, ali je sigurno da će promene “zapljusnuti” u jednom trenutku i naše prostore. Za godinu dana i kod nas će se mnogo ozbiljnije govoriti o tome. Svesna sam da poslodavci nisu ni mame, ni tate zaposlenima i da njihovi potezi nisu ni majčinski ni očinski. Poslodavci se u EU sve češće opredeljuju za to jer su posle pandemije svi umorni, radna snaga je dosta istrošena, a suočavaju se i s problemom nedostatka radnika. Iz tih razloga nije slučajno što se pristupa eksperimentu da se vidi kakvi su efekti četvorodnevne radne nedelja. Prvi rezultati pokazuju da apsolutno nije došlo do pada produktivnosti, da je produktivnost čak i povećana. To zanima poslodavce i zbog toga se eksperimenti i rade. S druge strane rat u Ukrajini, nedostatak i visoke cene energenata naveli su mnoge na razmišljanje kako da uštede, a velika je ušteda ukoliko se radi četiri dana nedeljno, a ne pet ili šest - rekla je za Juronjuz Srbija predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.

Ona je navela da bi možda moglo da se počne od IT industrije, a da sledi državna uprava. Kraća radna nedelja najteže bi se primenila u maloprodaji i ugostiteljstvu. Ali i u svim vidovima saobraćaja, pošto je hroničan nedostatak vozača.

- Kod nas se ostaje prekovremeno na poslu jer je neorganizovano, imamo zastarelu tehnologiju, zastarele mašine, ljudi se mnogo više troše, a efekti nisu veći. Naš rad od sedam dana može da bude kao u Evropi za četiri dana. Zato nije kriva radna snaga da je neradna, već poslodavac koji nije organizovao i osavremenio proces proizvodnje uvođenjem nove tehnologije i novih mašina. Zato mi radimo najviše u Evropi, a rezultati nisu bolji od evropskih - navela je Savić za Juronjuz.

I Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije smatra “da Srbija ne može da se poredi s visokorazvijenim zemljama, da je skraćenje radne nedelje jedino moguće kao deo nekog eksperimenta u pojedinim firmama”.

- Skraćenje radne nedelje povećalo bi trošak poslovanja ukoliko bi sve druge stvari ostale iste. Zakonom o radu je propisano da radna nedelja traje pet dana, 40 sati. Za taj broj sati poslodavci plaćaju doprinose, socijalno osiguranje. To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije - rekao je on za Juronjuz Srbija.

Za volanom više od 12 sati

Nije tajna da pojedini radnici u Srbiji imaju i po šest radnih dana. Pre svega trgovci, ali, na primer, i vozači u gradskom prevozu. Kako saznajemo iz dobro upućenih izvora, zbog nedostatka šofera trenutno u Beogradu pojedini vozači minibusa odrađuju u jednom danu i po jednu i po ili čak dve smene! Jednostavno, gazde ne mogu da nađu zamenu, posebno u letnjim mesecima, kada se odvija i masovan linijski saobraćaj ka moru.

- Nema nas, pa uskačemo ko kad stigne. Nekad odradim 12 sati, bilo je dana kada sam ostajao i duže da ne bi došlo do pucanja reda vožnje - ispričao je za “Blic” jedan od vozača.

Zbog nestašice radne snage u Srbiji, ali i u mnogim zemljama u okruženju, sve je više firmi koji zadržavaju na poslu i ljude koji su ispunili sve uslove za odlazak u penziju. Naravno, na dobrovoljnoj osnovi. S jedne strane, poslodavci mogu da računaju na iskusnu radnu snagu, istina ne u “najboljim godinama”, a s druge novopečeni penzioneri mogu da znatno pojačaju kućni budžet.

U prethodnom periodu mnogo se o ovome pričalo takođe kada su vozači u gradskom prevozu u pitanju. Kako je obelodanjeno prošle godine, privatni prevoznici u Beogradu zapošljavaju više od 10 odsto vozača koji su stariji od 56 godina, a nedostatak kadrova vidljiv je i u drugim branšama, pa čak i u novinarstvu gde mnogi ostaju na radnom mestu, i nakon ispunjavanja uslova za penziju.

Honorarni i sezonski poslovi za penzionere postali su izuzetno popularni na tržištu rada, s obzirom na to da su penzioneri izuzetno odgovorni na poslu, ali i da ne traže visoka primanja jer imaju sigurne penzije. Konkursi za sladoledžije, radnike obezbeđenja u objektima širom Srbije i prodavcima u trgovačkim radnjama najpopularniji su među pripadnicima trećeg doba.

Kako objašnjavaju stručnjaci iz oblasti rada, ne postoji tačna evidencija o penzionerima koji su radno angažovani u Srbiji, ali procenjuje se da aktivno radi više od 35.000. Sa tendencijom daljeg ubrzanog povećanja. Ovo se može zaključiti i na osnovu broja zahteva za ponovni obračun penzije nakon dodatnog osiguranja.

Smanjuje stres i iscrpljenost

Studija iz 2021. godine koja je pratila švedske radnike čitavu jednu deceniju pokazala je da skraćeni broj radnih sati smanjuje stres, iscrpljenost i negativne emocije. Studija iz 2017. pokazala je da je skraćenje broja radnih sati za 25 odsto popravilo san i smanjilo stres, dok je istraživanje iz devedesetih pokazalo da je rad od samo šest sati dnevno popravio porodični život radnika.

Kraće radne nedelje ne samo da nam daju vremena da obavimo sve druge obaveze koje inače ne možemo da uklopimo, već nam pomažu i da sačuvamo energiju za njih.

Izvor: Vebsajt Blic, 16.06.2022.
Naslov: Redakcija