INFLACIJA U SRBIJI DO KRAJA GODINE DOSTIĆI ĆE 10 ODSTO, A SLEDEĆE ŠEST, PROCENJUJU EKONOMISTI: Efekat mera koje najavljuje država umanjen zbog trenda porasta kamatnih stopa

Svetska ekonomija se još nije oporavila od pandemije koronavirusa, a već je doživela jak udarac napadom Rusije na Ukrajinu. Rat je usporio globalnu ekonomiju koja se suočava sa rastom inflacije, kamatnih stopa i visokih cena energenata. Izgledi nisu svetli, upozoravaju stručnjaci, a zima se približava. Ni Srbija nije imuna na novu ekonomsku krizu, pa se traže načini kako da se smanje njeni uticaji. Jedan od njih je veća potrošnja, pa je predsednik Srbije najavio da će, ako to odobri MMF doći do najvećeg povećanja penzija u poslednjoj deceniji.

Predlog države je da penzije porastu za 18,2 odsto do januara, a minimalna zarada između 12 i 14, dok bi prosečna zarada trebalo da iznosi 710 evra. Sve se to dešava u trenutku kada je inflacija u državi 10,4 odsto, ali i nakon najave državnog vrha da sledi ozbijlna i teška zima zbog čega će Srbija morati da potroši milijardu evra za nabavku energenata.

U međuvremenu, globalni privredni rast snižen je za 1,2 odsto, Američke federalne rezerve podigle su referentnu kamatnu stopu za 1,75 odsto, a euribor je već nedelju dana u porastu. Inflacija u eurozoni je 8,1 odsto.

Profesor Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže nema sumnje da smo i mi, kao i ostatak druge zemlje pod uticajem rata u Ukrajini, kao i da je prioritet naše, ali i vlada širom sveta da se održi kupovna moć građana.

"U ovoj specifičnoj situaciji kada u samo nekoliko meseci imate nagli skok cena, koji nije odmah propraćen skokom plata i penzija, to je nedostatak. Sada treba da se pronađe pravilo, koje bi trebalo da bude prihvaćeno od strane društva, unutar postojećih fiskalnih pravila ne dovodeći u pitanje makroekonomsku stabilnost javnih finansija, po pitanju načina obračuna rasta penzija tako da to ne pređe 11 odsto BDP-a. Sada je oko 9,2 odsto, a predlozi su da u zavisnosti od toga gde se nalazimo država ima određeni stepen fleksibilnosti", kaže on i nastavlja:

"Kako će međunarodni kreditori reagovati na taj predlog mera, dalje je pitanje. Dakle, neophodno je očuvati kupovnu moć, a s druge strane morate brinuti o makroekonomskoj stabilnosti i paziti da ne dovedete kredibilitet zemlje u pitanje. S tim u vezi je neophodno čuti mišljenje MMF-a i sagledati sve argumente za i protiv tih predloga."

Branimir Jovanović sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da svi problemi sa kojima se Srbija suočava, potiču od rata. Takođe smatra da su mere vlade Republike Srbije racionalne i slične onima koje uvode i mnoge evropske vlade. Jedna je pak, zanimljiva razlika između Evrope i Balkana.

"U Zapadnoj Evropi nema mera za kontrolu hrane, postoje mere za ograničavanje cene energije, dok je na Balkanu to sa hranom dosta izraženo. U Zapadnoj Evropi hrana nije veliki problem jer je njeno učešće u potrošnji manje nego na Balkanu gde to 30-40 odsto hrana. To je opet donekle opravdano jer se na taj način štite najsiromašniji slojevi građana", rekao je on u razgovoru za emisiju "Euronews veče".

Jovanović: Inflacija u Srbiji do kraja godine 10 odsto

Projekcije bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije su da će inflacija u Srbiji do kraja godine dostići 10 odsto, a sledeće šest odsto. Tako kumulativni rast iznosi 16 odsto, što znači da bi najavljeni porast penzija kompenzovao skok cena, a realni rast bi zapravo bio nula, smatra Jovanović.

"Mislim da su te mere opravdane u ovom trenutku. Inflacija smanjuje realne prihode, što znači da građani mogu da kupe manje, a to automatski znači i smanjenje ekonomskog rasta. Poenta je da se spreči da inflacija pojede realna primanja ljudi, a to se radi tako što se povećavaju nominalna", kaže on.

Jovanović smatra da je druga ključna stvar u kontroli inflacije putem kontrole cena, kao i da je predviđenih 10,4 odsto zapravo jedna od najnižih stopa inflacije u regionu.

"Dobro je što srpska vlada pokušava da kontroliše cene hrane, iako je to samo desetak proizvoda koji nemaju neko veliko učešće u ukupnoj ekonomiji. Na taj način se simbolično pokazuje da država štiti najsiromašnije i to sprečava da inflacija skoči previše."

Treća stvar koja ima za cilj obuzdavanje inflacije jeste da država podržava ekonomiju ekspanzivnom fiskalnom politikom, smatra Jovanović.

"Fiskalna politika mora biti ekspanzivna jer svi ovi faktori utiču na to da se smanjuje privatna potrošnja u ekonomiji. To treba da spreči da dođe do ekonomskog pada, a iako povećavate javnu potrošnju od strane države, pitanje je koliko će to biti moguće u trenutku kada kamatne stope rastu. Inflacija ima jednu pozitivnu stranu, a to je da smanjuje javni dug. Recimo, u Srbiji je u prvom kvartalu taj dug pao na 52 odsto, a na kraju prošle godine je bio 57 odsto. To nije zato što se smanjuje - i dalje Srbija duguje 31 milijardu, već zbog toga što ga je inflacija fiktivno smanjila. To znači da je država malo manje zadužena i da ima veći fiskalni prostor da podržava svoju ekonomiju."

Profesor Đukić smatra da je rast kamatnih stopa faktor koji ograničava gore pomenute mere i koji kasnije, ako se izložimo značajnom rastu javnog duga, može povećati našu obavezu u smislu iznosa kamate i neproduktivnih rashoda u samom budžetu.

"Treba dobro odmeriti, jasno je da je neophodno sprovesti mere koje imaju jasne ciljeve. S druge strane, od ključnog je značaja držati se plana smanjenja budžetskog deficita sa tri odsto BDP-a koliko je planirano u 2022, na 0,5 odsto u 2025. Ta putanja smanjenja deficita pruža osnovu za smanjenje javnog duga, na nivo od 50 odsto za samo tri godine", smatra on.

Kako kaže, iako Svetska banka nije povećala kamatne stope, tržište je reagovalo i sam novac je poskupeo, a kako Srbija zavisi od investitora i kreditora iz Evrope, to je jasan signal da će buduća zaduživanja biti skuplja.

"Trend rasta kamatnih stopa je jasan. Može se desiti da one malo porastu, ali zbog toka rata u Ukrajini niko ne zna u kojoj meri. Još uvek se rade procene uticaja rata na evropsku privredu i to je jedan od faktora. Ono što prvi pokazatelji kažu jeste da će uticaj biti mnogo snažniji i lošiji nego što se u početku mislilo."

Prof. Đukić smatra da baš zato i treba biti oprezan jer će povećanje kamatne stope povećati izdatke u budžetu. Osim toga, smatra da je ključno pitanje i kako će se kretati devizni kurs u Srbiji.

"Otplata kredita se ne vezuje samo za euribor i odnos dinara i evra. Mi trenutno u platnom bilansu imamo rast deficita u delu koji se odnosi na spoljnu trgovinu. Zašto? Zbog skoka cena energenata, istu količinu gasa plaćate više, što povećava odliv deviza, a to utiče na devizno tržište povećavajući potražnju za devizama. Priliv investicija to može kompenzovati. Čak iako to nije dovoljno, Srbija raspolaže sa značajnim deviznim rezervama koje se koriste, pa je vrlo važno da tu postoji stabilnost. Srbija će dugo moći da brani ovaj kurs", smatra on.

Jovanović takođe kaže da su sva očekivanja da će kamatne stope i dalje nastaviti sa rastom i da država neće imati toliko prostora da se zadužuje i podržava ekonomiju.

"Druga stvar je da će građani biti pogođeni, skočiće kamate na kredite, ali ne za one koji su uzeli kredite sa fiksnom, nego varijabilnom kamatom. Naravno, najviše kredita nije u fiksnim stopama, pa su očekivanja da će se građani više zaduživati što će opet imati negativnih ekonomskih efekata, ali i socijalnih jer su ljudi koji uzimaju kredite najsiromašniji. To će automatski dovesti i do pada standarda", zaključuje Jovanović u razgovoru za Euronews veče.

Izvor: Vebsajt Euronews, 16.06.2022.
Naslov: Redakcija