ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Notari godišnje upozore na mogućnost pranja novca u 300 slučajeva

Podatak da se čak dve trećine prometa na tržištu nekretnina obavi u gotovini intrigira već godinama.

I poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda pokazao je da je prethodnog meseca od 3.976 stanova kupljenih u Srbiji samo 35 odsto plaćeno iz stambenih kredita. Prošle godine je od više od dve milijarde evra potrošeno na stanove, a većina je kupljena gotovinom. Ovakva statistika, međutim, mnogima deluje neobično, s obzirom na to da prosečna plata u Srbiji oko 500 evra, pa je nejasno ko to u zemlji sa niskim životnim standardom kupuje stanove za gotovinu.

Sa jedne strane, teza je da cveta sekundarno tržište nekretnina, gde se prodaju jedne, a za isti novac kupuju druge nekretnine, kao i da je kupovina stanova danas način štednje i investiranja. Sa druge strane, postoji sumnja da se iza masovnih keš kupovina stanova, kriju pranje novca i nelegalne transakcije.

Agent za nekretnine Peđa Dević većinsku kupovinu stanova gotovinom objašnjava postojanjem nekog stambenog kredita na početku.

- Ako je kupac stana uzeo kredit da ga plati, to je koren, a novac kojim prodavac recimo dalje kupuje druge nekretnine, u statistici se više ne posmatra kao da je iz kredita, iako je njegovo poreklo odatle - objašnjava Dević. - Prema iskustvu moje firme, kao i mnogih mojih kolega, oko 90 odsto novca kojim se kupuje krov nad glavom u Srbiji je poreklom iz neke pozajmice. Vrlo čest slučaj je da se nasleđena nekretnina, prodaje i uz dodavanje novca iz nekog gotovinskog kredita kupuje druga. Takav novac, čim nije iz stambenog kredita u statistici se beleži kao keš.

Kod nas se Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020 - dalje: Zakon) ne dozvoljavaju gotovinske transakcije veće od 10.000 evra, a za sve preko toga mora da se opravda poreklo novca. Svi akteri kupoprodaje stanova - posredničke agencije, banke, javni beležnici dužni su da svaki sumnjiv slučaj prijave Upravi za sprečavanje pranja novca.

Prema rečima Srbislava Cvejića, predsednika Javnobeležničke komore Srbije, takvih problematičnih slučajeva gde su notari posumnjali da se radi o pranju novca je 300 godišnje u Srbiji. Najčešće situacije su prodaje po ceni manjoj ili većoj od tržišne vrednosti. Prva brana od "prljavog" novca, međutim, jesu banke.

- Ukoliko kupac nepokretnosti želi da uloži u banku više od 10.000 evra, mora da prođe mukotrpan postupak dokazivanja porekla tog novca bankarskim službenicima - kaže Vladan Vasić, predsednik Udruženja banaka Srbije. - Sudeći po našoj statistici i mnogim parametrima, verujem da je uzrok tih gotovinskih kupovina stanova iz izveštaja RGZ zapravo jer je proradilo sekundarno tržište i mnogi prodaju svoje stanove i uz doplatu kupuju druge. Tome ide u prilog podatak da od 140.000 stambenih kredita koliko ih je u opticaju, prosek su manje sume od 30.000 evra.

Željko Radovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže da je svuda u svetu, ne samo kod nas, sektor građevine označen kao delatnost sa visokim rizikom od pranja novca. Poslednja procena rizika ovu oblast je stavila na najvišu crvenu zonu.

- Svaka trgovina stiže do poreske uprave i po novom Zakonu koji se primenjuje od jula, poreklo novca koje ne može da se dokaže ni nasledstvom, poklonom niti bilo kako, oporezuje se sa 70 odsto - kaže Radovanović.

Ako govorimo samo o kupoprodaji nekretnina, za deceniju unazad, to je obrt od neverovatnih 30-40 milijardi evra za gotovinu, pa verujem da se iza kriju sumnjive radnje upumpavanja novca - kaže ekonomista prof. Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA. - Sudeći po izveštajima, svake godine 80.000 ljudi kupi neku nepokretnost za gotovinu. Investicijama gastarbajtera, kreditima u osnovi, zamenama, kao i ulaganjem može da se objasni samo pet odsto ovih transakcija. Još je veći problem izgradnja, jer se na taj način provlači ogroman novac koji se ne kontroliše. Problem je što te kupovine čine 10 odsto BDP, pa država verovatno ne želi da ga se liši.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 16.09.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija