Zastava Bosne i Hercegovine

PRAVNI STAVOVI O DOZVOLJENOSTI UGOVARANJA TROŠKOVA KREDITA I PREMIJE OSIGURANJA KOD NACIONALNE KORPORACIJE ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA: Sudski sporovi sa bankama mogu da utiču na pooštravanje kreditne politike i rast kamata


Nedavna eskalacija problema u vezi sa naplatom troškova obrade kredita i premijom osiguranja stambenih kredita, izazvana dopunom stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS), može da ugrozi bankarski sektor u Srbiji i da se odrazi na obim kreditiranja i kamatne stope, upozoravaju autori ekonomskog biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

“Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa navedenim naknadama i troškovima bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma, odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka”, navodi se u analizi MAT.

Direktor Instituta FEFA, profesor dr Goran Radosavljević, smatra da je takva tvrdnja preterana i da stabilnost bankarskog sektora ne bi bila ugrožena.

“Uticalo bi na poslovanje banaka svakako u određenoj meri, ali s druge strane, uticalo je i na korisnike usluga banaka, pa se tim pitanjem niko nije bavio. Promena stava, naravno, ide u prilog bankama. Sad se postavlja pitanje šta je sa posledicama po građane koji su, zavarani prethodnim mišljenjem VKS i rezultatima sudskih postupaka u prethodnom periodu, ušli u različite sporove sa bankama. Mislim da su moguće posledice po njih velike”, kaže Radosavljević.

Prema njegovom mišljenju, promena stava Vrhovnog kasacionog suda nakon skoro dve godine primene jedne prakse, do koje se došlo na osnovu prethodnog mišljenja, predstavlja presedan i unosi veoma veliku pravnu nesigurnost u sistem.

“Biću slobodan da kažem da je ovakva odluka i krajnje neozbiljna, pa čak i opasna sa stanovišta posledica koje može da ima”, ističe on.

Autori MAT-a ocenjuju da bi u srednjem roku efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost bili izrazito negativni i da bi doveli ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine, a samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto BDP-a.

“Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Republike Srbije, ali ni u uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta”, navodi se u pomenutoj analizi.

Promena pravila, naročito pravna nesigurnost, loša je za bilo kakve investicije, ne samo strane, smatra on.

“Ukoliko vi ne možete da obezbedite pravnu sigurnost svog posla, ozbiljno ćete razmisliti da li da poslujete u toj zemlji ili ne, ili će pak troškovi tog poslovanja biti veliki. U tom smislu bi moglo da dođe do određenih rizika na finansijskom tržištu”, ocenjuje Radosavljević.

Zbog celokupne situacije, autori analize MAT-a ocenjuju da je izvesno da bi u kratkom roku moglo da dođe do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite.

Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana. To svakako vodi smanjenju kreditne aktivnosti ka stanovništvu (pre svega potrošački i stambeni krediti) i smanjenju kreditne aktivnosti ka privredi (pre svega investicioni krediti i krediti za obrtna sredstva), navodi se u oktobarskom broju MAT-a.

Direktor Instituta FEFA napominje da treba imati u vidu da je cena novca u Evropi na istorijskom minimumu i da banke izuzetno dobro zarađuju od kredita stanovništvu i privredi, naročito od gotovinskih i kratkoročnih kredita koji su i najzastupljeniji kod nas.

“S tim u vezi, mislim da će teško ijedna banka napustiti ovo tržište i odreći se sigurnog profita. Dobar primer za to su neke zemlje u regionu koje su tokom krize uvele ekstra porez na banke. Uprkos negodovanju i pretnjama banaka da će da napuste ta tržišta, nije mi poznato da je ijedna banka to učinila. U svakom slučaju, bez ulaska u ocenu ko je u pravu, menjanje pravila igre dok igra traje nije dobro ni za koga i šalje lošu poruku na tržištu”, zaključuje Goran Radosavljević.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 14.10.2021.
Naslov: Redakcija