ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Pružalac usluge može da poveća prethodno ugovorenu cenu samo za 15 odsto

Zamena plafonjere, kvar na bojleru, dotrajala slavina ili fleke od vlage na plafonu za neke od nas nisu nimalo lak posao, ali čini se da nije ništa lakše ni pronaći one za koje jeste.

Naći majstora za sitne i hitne popravke u stanu postalo je prava noćna mora, a cene neprestano rastu. Nije retkost da se po ispostavi računa mnogi vrlo neprijatno iznenade jer ne očekuju tako vrtoglave cifre.

Tako je skoro jedna Beograđanka platila gotovo 5.000 dinara za zamenu plafonjere, drugi majstor je za odgušenje sudopere tražio 12.000 dinara, a za otpušavanje cevi jedan čovek morao je da izdvoji i čak 17.000 dinara iako mu je, kada je ugovarao popravku, rečeno će ga usluga koštati svega 3.000 dinara.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača ističe da je jako važno sa majstorom razgovarati pre ugovorene popravke o tome šta će se raditi i koja je cena, jer kako dodaje, u Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021 – dalje: Zakon) postoji jedna važna novina.

- Ono što je novo u Zakonu jeste i da pružaoc usluge može da poveća prethodno ugovorenu cenu samo za 15 odsto. Dobar majstor ne može da pogreši za više od ovog procenta, jer on zna da proceni koji sve skriveni kvarovi mogu da se pojave pri samoj popravci – objašnjava Bogosavljević.

On dodaje i da registrovani majstori za pružanje usluga koje nude definitivno imaju veću sigurnost od onih koji se reklamiraju u poštanskim sandučićima ili preko izlepljenih oglasa na ulici.

- Važno je, pre svega, proveriti da li je firma za pružanje usluga registrovana, da li se nalazi na datoj adresi i da li su brojevi telefona ispravni. U svakom slučaju, najbolje je ići preko preporuke nekoga ko je već imao iskustva sa tim majstorom, ali ako se odlučite za nekog sa oglasa, ovo su koraci koji treba da se preduzmu kako bi potrošači zaštitili sami sebe – navodi Petar Bogosavljević iz pokreta za zaštitu potrošača.

Mnogi ljudi kada dođe do nekog kvara u kući ili stanu i ne znaju kome da se obrate i kolika je realna cena popravki. Prvo što mnogima padne na pamet jeste da, ako nemaju nečiju preporuku, pozovu privatne majstore, čije reklame često dobijaju u poštanskom sandučetu. Međutim, važno je da znate da u određenim slučajevima, ovakve popravke ne morate da platite na licu mesta, jer ste ih, na neki način, već možda i platili.

Tako recimo, mnogima koji žive u zgradama koje su korisnici usluga "Infostana", odgušenje sudopere ne bi trebalo da se naplaćuje van redovnih računa.

Ukoliko stambene zgrade u ugovoru sa "Infostanom" imaju stavku "održavanje zgrade", njeni stanari mogu se osloniti na usluge ovog preduzeća. To zapravo znači, da takvi korisnici tokom cele godine kroz račun već plaćaju eventualne kvarove, te da na licu mesta majstoru ne treba ništa da plate. Upravo iz tog razloga, kada vas zadesi neki sitan kvar, prvo proverite račun za Infostan i uverite se u to da li je ta popravka pokrivena računom.

- Ukoliko je, naravno, u pitanju zajednička instalacija stambene zgrade, za popravku kvara nadležno je JKP "Infostan". Naša služba za hitne intervencije na usluzi je građanima 24 sata, 365 dana u godini – rekli su ranije za “Blic” iz ovog preduzeća.

Cene svih vrsta popravki su velike, a sve je više majstora koji su počeli da naplaćuju i sam izlazak na teren i procenu kvara, međutim, prema Zakonu o zaštiti potrošača uvodi se još jedna važna novina kada je u pitanju naplaćivanje usluga majstora. Naime, oni će ubuduće morati da obaveste mušteriju kada cena njihovih usluga iznosi više od 5.000 dinara, te da dobiju pisanu saglasnost da mušterija pristaje na to.

Iako stanari zgrada ipak imaju izbora, svi oni koji žive u privatnim kućama nemaju pravo na usluge ovog preduzeća, te imaju na raspolaganju nekoliko drugih načina - da pokriju troškove majstora preko plaćanja privatnog osiguranja, zovu po preporuci ili ako zovu privatne firme, da se prvo dobro raspitaju koliko košta popravka, kako bi izbegli iznenađenja.

Pored privatnih kuća, skoro polovina zgrada u Beogradu nema ugovor sa JKP "Infostanom", te i za njih važi iste saveti.

On ističe i da je važno da svaki potrošač poznaje svoja prava, kao i procedure koje treba da ispoštuje ukoliko bude prevaren. Ukoliko vam je za uslugu sitne popravke poput zamene plafonjere, krečenja sitne fleke na zidu ili zamene gumice na slavini neko potraži basnoslovnu cifru, postoji tri koraka da to rešite.

Prema rečima Bogosavljevića, prvo se pisanim putem treba obratiti samom pružaocu usluga kroz reklamaciju, pa tako tražiti da se po njoj i postupi u zakonskom roku od 15 dana I na nju se odgovori u toku od 8.

Ukoliko to ne uspe, onda se svaki potrošač može obratiti Regionalnim savetodavnim centrima, koji su oformljeni od strane nekoliko udruženja za zaštitu potrošača i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Često, ukoliko dođe do sudskog postupka, pitaju da li su preduzete sve prethodne radnje, I ukoliko nisu, to nepovoljno utiče po samog potrošača jer majstoru nije pružena prilika da postupi po reklamaciji, a ne zna ni da ju je bilo – zaključuje Bogosavljević.

Novi Zakon o zaštiti potrošača počeće da se primenjuje od 20. decembra, kada ističu tri meseca od njegovog usvajanja, a najveće koristi koje će doneti građanima Srbije tiču se uvođenja kazni za trgovce koji se ne odazovu vansudskom poravnanju spora sa kupcima, zatim uvođenja registra građana koji ne žele da primaju reklame u poštansko sanduče ili telefonom, a majstori će biti u obavezi da za svaki račun veći od 5.000 dinara naprave specifikaciju troškova.

Pored toga što vaši poštanski sandučići neće biti puni reklamnog materijala, pa samim tim nećete pasti u iskušenje da se obratite majstoru iz ove metalne kutijice, cifre na računu više neće moći da vas iznenade, jer će sve zanatlije biti u obavezi da vas unapred obaveste ako cena usluga prelazi 5.000 dinara.

Trgovcima i pružaocima usluga koji se ogluše o odredbe ovog zakona zaprećena je novčana kazna od 300.000 do dva miliona dinara za pravno lice, od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu, kao i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, u koje mahom spadaju i majstori zanatlije.

Izvor: Vebsajt Blic, Dina Simić, 15.12.2021.
Naslov: Redakcija