ZAKON O RADU: Zaposleni može dati otkaz i za vreme bolovanja. Potrebno je da o tome dostavi pisanu izjavu poslodavcu i ispoštuje otkazni rok od 15 do 30 dana

Pravo na naknadu za vreme bolovanja jedno je od zagarantovanih prava radnika određenih ugovorom o radu. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja pripada zaposlenima i preduzetnicima.

Koliko će bolovanje trajati zavisi od procene izabranog lekara do odsustva od 60 dana, a od 61. dana odlučuje prvostepena lekarska komisija filijale RFZO.

Dok je privremeno sprečen za rad, zaposleni ima pravo na naknadu.

Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini od 65 odsto osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65 odsto prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci.

U slučaju da u nekim mesecima zaposleni nije ostvario zaradu računaće se minimalna zarada za te mesece. RFZO pri utvrđivanju osnovice za obračun naknade zarade sabira zarade kod sadašnjeg poslodavca, prethodnog poslodavca i dodaje tri minimalca za one mesece u kojima osiguranik nije radio. Na taj način se dobija prosečna bruto zarada od koje se zaposlenom na bolovanju isplaćuje 65 odsto.

Kada je reč o ostalim pravima zaposlenih za vreme bolovanja, advokat Dragana Vidaković kaže da radnik može i dati otkaz dok je na bolovanju, odnosno dok je prinudno sprečen za rad zbog bolesti. Potrebno je da poslodavcu dostavi o tome pisanu izjavu i ispoštuje otkazni rok od 15 do 30 dana.

Sa druge strane, privremena sprečenost za rad ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu, ali zato nije smetnja da radni odnos zaposlenom koji se nalazi na bolovanju prestane usled isteka roka na koji je zasnovan.

Najviše nedoumica oko prava na bolovanje imaju trudnice i porodilje.

Ona ističe da je pre svega potrebno napraviti razliku između bolovanja radi održavanja trudnoće, sa jedne strane, i porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, sa druge strane.

“Bolovanje radi održavanja trudnoće može da se koristi bilo kada u toku trudnoće, na osnovu preporuke lekara, dok porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta žena koristi najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Ni za jedno ni za drugo bolovanje ne postoji ograničenje u smislu uslova da je potrebno da žena radni određeni broj meseci. Dovoljno je da je u radnom odnosu”, objašnjava Vidaković.

Naknada za bolovanje zbog održavanja trudnoće isplaćuje se u visini prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad.

“Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta zavisi od toga koliko je porodilja radila 18 meseci pre otvaranja trudničkog, odnosno porodiljskog bolovanja. U ovaj period ne računa se period korišćenja bolovanja zbog održavanja trudnoće, već period pre toga. Dakle, naknada se utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci. Ukoliko je zaposlena radila svih 18 meseci, naknada će joj iznositi koliko i prosečna neto zarada. Međutim, ukoliko je radila kraće, naknada će biti manja, odnosno smanjuje se srazmerno broju meseci koliko je radila”, objašnjava ona.

Prvih 30 dana trudničkog bolovanja plaća poslodavac, i to 100 odsto osnovice. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 100 odsto prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci.

Na pitanje da li trudnice ili porodilje za vreme odsustva mogu dobiti otkaz ugovora o radu od poslodavca, advokat Dragana Vidaković kaže da to nije moguće po zakonu.

“Za vreme trudnoće, bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, zaposlenoj ženi se ne može dati otkaz niti joj može isteći ugovor o radu na određeno vreme”, zaključuje Vidaković.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 16.03.2022.
Naslov: Redakcija