ZAKLJUČAK VLADE KOJIM SE POSLODAVCIMA PREPORUČUJE DA OMOGUĆE KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZAPOSLENIMA KOJI NISU ISKORISTILI PRIPADAJUĆI GODIŠNJI ODMOR ZA 2021. GODINU ZBOG VANREDNIH OKOLNOSTI USLED EPIDEMIJE ZARAZNE BOLESTI COVID-19: Deo odmora iz 2021. godine može da važi do kraja ove godine. U nekim situacijama preostali dani mogu da se iskoriste i do sredine 2023. godine, ali to ne važi za sve
Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni stiče u kalendarskoj godini, posle mesec dana neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom podrazumeva se i vreme kada je zaposleni, eventualno, na bolovanju ili plaćenom odsustvu. O vremenu korišćenja odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Ipak, u protekle dve godine bilo je mnogo radnika koji nisu uspeli da iskoriste pripadajući odmor, zbog obima posla, pandemije kovida 19, zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od ove zarazne bolesti ili zbog određivanja izolacije. Zato je Vlada Srbije ponovo donela preporuku poslodavcima da njihovi zaposleni koji nisu iskoristili sve dane godišnjeg odmora za 2021. dobiju priliku da započnu i iskoriste taj odmor u toku ove godine, a u nekim situacijama i preostale dane odmora i do sredine 2023.
Ipak, to neće biti pravilo koje će automatski važiti za sve, jer je reč samo o vladinoj preporuci poslodavcima, prevashodno namenjenoj zaposlenima koji nisu iskoristili odmor za 2021. ili prvi deo odmora do kraja 2021. Oni poslodavci koji nisu u mogućnosti da to sprovedu, radnicima mogu da barem obezbede da prvi deo odmora u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023.
Isto tako, na snazi ostaje i preporuka poslodavcima da zaposleni koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2021. taj deo iskoriste najkasnije do 30. juna 2022, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2022.
Predstavnici sindikata pozdravljaju ovaj predlog države, uz podsećanje da vlada ipak nema mogućnost da donese odluku kojom bi se naložilo poslodavcima da zaposleni dobiju šansu da iskoriste svoj godišnji odmor. Problem vide u manjku radne snage, posebno u fabrikama i prehrambenoj industriji, što može da bude prepreka za mnoge poslodavce da poštuju preporuku vlade.
Za poslodavce je, međutim, ovo kompromisno rešenje budući da po zakonu poslodavac nema prava da radniku novčano naknadi neiskorišćene dane godišnjeg odmora. Naknada zarade za vreme korišćenja odmora utvrđuje se u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje – dalje: Zakon), u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 114). Zaposlenima koji odsustvuju sa rada garantuje se isplata naknade zarade u visini 60 odsto prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade. S druge strane, za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu plate u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija