ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: Poslodavci treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova kao i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura
Narednih dana uslediće drugi talas velikih vrućina ovog leta, a temperature bi, prema poslednjim prognozama meteorologa, u nekom trenutku ove i naredne sedmice trebalo da dostignu i 38 stepeni Celzijusa.
Vreli talas imali smo i poslednje sedmice u junu, a ekstremna vrućina koja smeta svima, posebno teško pada onima koji moraju da rade, pre svega, na otvorenom. Zakonima u Srbiji nije regulisano koji su to konkretno uslovi koje poslodavac mora da obezbedi za rad zaposlenom u takvim okolnostima, kao ni iznad koje temperature su dužni da obustave rad.
Postoji, međutim, preporuka koju je Vlada usvojila još 2007, a u kojoj se kaže da poslodavci treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova kao i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura.
Pod visokim temperaturama podrazumeva se ona iznad 36 stepeni Celzijusa, a tada je potrebno, ukoliko to dozvoljava proces rada, kako je navedeno u Preporuci, organizovati izbegavanje fizičkih poslova na otvorenom i direktno sunčevo zračenje, pre svega, u periodu od 11 do 16 sati.
Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri ovako visokim temperaturama poslodavci moraju da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon) i podzakonske propise, a njihova obaveza jeste i da Aktom o proceni rizika na radnom mestu utvrdi rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković kaže da su oni pre dve godine u saradnji sa Upravom za bezbednost i SES-om napravili brošuru o radu na visokim temperaturama u građevinarstvu.
“Zakonski nije oročena temperatura na kojoj se zaustavlja rad, sve ide na osnovu preporuke. Objašnjenje poslodavaca kada je bilo reči o tome jeste da je na svakom spratu temperatura za rad različita, kada je visokogradnja u pitanju. Međutim, oni koji grade puteve rade i na temperaturama od 70 stepeni, kada asfaltiraju”, napominje Torlaković.
Rad u takvim uslovima, kako kaže, nosi razne bolesti, poput toplotnog udara, a sve to oni su kao upozorenje stavili u brošuru i podelili i radnicima i poslodavcima.
“Pitanje je koliko se to poštuje. Ali ono što bi trebalo da se obezbedi jeste ili kraće radno vreme, preraspodela posla gde je moguće, rashladne sobe, sve ono što u nekim drugim državama već postoji”, ističe on.
Torlaković kaže da u većini evropskih zemalja nije zakonom regulisano iznad koje temperature se obustavlja rad, već da je to rešeno uglavnom preporukama.
I bez novih zakona postoji dovoljno propisa na osnovu kojih bi mogli da se kažnjavaju poslodavci koji ne poštuju obaveze koje imaju, kaže Ranka Savić, predsednica ASNS,
“Iz preporuka koje postoje jasno se vidi da poslodavac treba da obustavi rad kada su najviše temperature i da mora da obezbedi zaštitnu opremu od pamučnih, svetlih materijala, kačkete, sve to postoji propisano. Međutim, generalno gledano, 92 ili 93 odsto poslodavaca to ne poštuje”, ističe Savić.
Savesnih je malo, napominje ona, i kaže da su oni kao sindikat poslali svim svojim članovima obaveštenje u kom se ističe da u slučaju temperatura koje prelaze 35 ili 36 stepeni obustave rad, odnosno da se obrate šefu i kažu da u dogovoru sa sindikatom ne žele i ne mogu da rade u takvim uslovima.
“To uglavnom prolazi tako i kada im se pomene sindikat i da će se reagovati, poslovođe i šefovi se slože sa tim, uglavnom se rad obustavlja”, kaže Savić.
Radnici se, kako kaže, najčešće žale na to da nemaju obezbeđenu flaširanu vodu, da nemaju mesto da rashlade vodu koju donesu, jer nemaju frižidere, te sa tom vrelom vodom posle mogu samo da se polivaju i koriste je za tuširanje.
“Tako da se te preporuke ne poštuju uvek, na prste se mogu nabrojati poslodavci koji poštuju sve elementarne obaveze, jer mnogi osnovnu zaštitnu opremu nemaju, a kamoli sve što je neophodno za to kada se radi u ekstremnim uslovima”, naglašava Ranka Savić.
Uz preraspodelu radnog vremena, bolju organizaciju posla, preporuka države je i da se prave češće pauze, da se obezbedi odgovarajući prostor da se radnici sklone sa sunca, da se nosi lagana oprema, a uz to i idu osnovne preporuke koje se tiču dovoljnog unosa vode, pravilne ishrane, korišćenja zaštitnih krema za sunce.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija