PRAVNI STAV O DOZVOLJENOSTI UGOVARANJA TROŠKOVA KREDITA: Sudovi su tokom prethodne četiri godine doneli oko 30.000 pravnosnažnih presuda u korist građana koji su tužili banke, a podneto je oko 300.000 tužbi

Tri milijarde evra su banke u Srbiji naplatile na osnovu troškova obrade 14,5 miliona ugovora o kreditu, zaključenih tokom prethodnih 20 godina. Toliko iznosi ukupna šteta koja je naneta građanima Srbije, ali samo mali broj njih se odlučio na tužbu protiv banke – tek oko dva odsto. Podneto je oko 300.000 tužbi, od kojih je 30.000 (deset odsto) pravnosnažno okončano, i to sve u korist korisnika kredita.

Sudska praksa bila je ujednačena, a uspeh u sporu protiv banke sto odsto zagarantovan. U zavisnosti od visine kredita koje su imali, neki građani su dobijali nekoliko hiljada, a neki više stotina hiljada dinara odštete. Dok su se mnogi još premišljali da li da tuže banke, jedan broj advokata je od ovakvih sporova napravio unosan biznis, pa su čak i otkupljivali potraživanja od klijenata, a od banaka dobijali ekstraprofit na ime sudskih troškova za izgubljene sporove.

Onda se 16. septembra ove godine sve preokrenulo. Vrhovni kasacioni sud (VKS) dopunio je svoj raniji pravni stav rečenicom da banke nisu dužne da posebno dokazuju troškove kredita, što je izazvalo proteste advokata na ulicama zbog “nove izvesnosti” – da će svi sporovi građana protiv banaka od sada biti izgubljeni.

Iako je VKS saopštio da ovaj stav “nikoga ne obavezuje”, advokati su javno optužili sudije najvišeg suda da su podlegli uticajima bankarskog lobija. Iznet je podatak da bi banke i dalje bile u plusu čak i kada bi izgubile još milion i po sporova. Međutim, ne zna se šta bi bilo posle – kada bi svih 14,5 miliona ugovora o kreditu bilo utuženo. Za svakog prosečnog građanina pod kreditom to nije neki veliki dobitak, ali za banke bi ipak na duge staze to bio značajan gubitak, koji bi u krajnjem ishodu mogao da poveća kamatne stope i nametne nova bankarska pravila ili da izazove velike ekonomske potrese.

Najveći gubitak u celoj ovoj priči ne bi se mogao lako izmeriti novcem, a taj gubitak se zove – pravna nesigurnost. Advokati čak upozoravaju da bi moglo doći do velike ustavne krize.

– Sada su sudije zbunjene jer ne znaju kako da postupaju posle dopunjenog stava VKS, pa se čak dovode u zabludu da treba da odbijaju tužbene zahteve korisnika kredita protiv banaka, iako su tokom prethodne četiri godine donosile odluke u korist klijenata. Stvara se ogromna pravna nesigurnost – kaže advokat Miloš Andrijašević, koji je ispred “Advokatskog protesnog odbora”, upozorio da “Srbiji sledi nezapamćena ustavna kriza ukoliko dopunjeni stav VKS zaživi u sudskoj praksi”.

Upozorava da su sudovi sada u riziku da masovno krše članove 32 i 36 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), koji garantuju pravo na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava. U tom slučaju došlo bi do masovnog kršenja ustavnih prava jer Ustav garantuje građanima da će biti donete istovetne presude u istim slučajevima. Može se dogoditi da Ustavni sud bude zatrpan ustavnim žalbama, a to nikome nije u interesu jer postupci po tim žalbama mogu da traju više godina.

– Praktična primena dopunjenog stava VKS, koji omogućava bankama da naplate troškove za koje nikada nisu priložili dokaze da su ikada i nastali, odnosno da naplate maglu, omogućiće bankama da rade šta hoće – kaže Andrijašević.

VKS je do sada doneo oko hiljadu revizijskih odluka u sporovima protiv banaka, koje su sve donete u korist korisnika kredita, a 250 takvih odluka objavljeno je na sajtu najvišeg suda.

– Ogromna većina sudija Građanskog odeljenja VKS do sada je svoju argumentaciju u revizijskim presudama zasnivala na tome da banka može da naplati samo onaj trošak za koji je dokazala da je u stvarnosti i nastao. Postavlja se pitanje šta je uticalo na najmanje 23, od ukupno 28 sudija Građanskog odeljenja VKS, da sada promene svoje mišljenje za 180 stepeni – kaže advokat.

Podseća da se stavovi najvišeg suda donose ili menjaju samo onda kada postoji problem neujednačene sudske prakse, a ovde taj problem ne samo da nije postojao, nego je praksa sudova bila potpuno ista. Svi sudovi donosili su presude kojima su usvajani tužbeni zahtevi građana da im banke vrate nezakonito naplaćene troškove obrade kredita i premije osiguranja.

– Mi se sada ne borimo samo za građane i za advokaturu već se borimo i za sudije. One od nas, na kraju krajeva, očekuju da im pomognemo i da im nekako omogućimo da i dalje sude nezavisno po Ustavu i zakonu. Osim toga, pravna sigurnost je u interesu i same države i vlasti jer i država bi morala da plaća odštete zbog povređenih ustavnih prava i pogrešnog rada sudova kao njenih organa. Jedini naši protivnici su bankari, koji su se drznuli da nam unište pravosuđe i slobodarski duh. Ovo je jedna epska bitka za slobodu i svi bi trebalo da nas podrže – kaže advokat Miloš Andrijašević.

Najviši sud bi upravo sada, kada je sudska praksa od 16. septembra počela da se razjedinjuje, imao osnova da sazove takozvanu Opštu sednicu, na kojoj učestvuju sve sudije VKS.

– U cilju očuvanja pravne sigurnosti i prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu građana, Opšta sednica VKS može zauzeti stav da se donose presude kao do 16. septembra ove godine. To bi bio pravni način da se ovaj problem reši. Međutim, nije na advokaturi da direktno utiče na VKS. Mi smo poslednji koji sebi smeju da daju za pravo da direktno utiču na najviši sud jer se zapravo iskreno trudimo da sačuvamo njegov poljuljani ugled, zato što nam je nezavisan sud svima u interesu – kaže Andrijašević.

Na pitanje da li mu je poznato da pojedini advokati imaju pred sudovima u Srbiji više desetina hiljada predmeta protiv banaka, odgovara da u svakom društvenom problemu postoje ekstremne pojave, ali da većina advokata nije napravila monopole od bankarskih predmeta.

Ukazuje da su se u Nemačkoj otvarale kancelarije koje su se bavile isključivo troškovima obrade kredita i radile sve dok Centralna banka Nemačke nije dala nalog svim poslovnim bankama da obeštete svoje klijente za neosnovane troškove u periodu od prethodne tri godine. Tako su nemačke banke dobrovoljno isplatile građanima nekoliko milijardi evra, bez vođenja sudskih postupaka.

– Nemački Vrhovni kasacioni sud je 2014. i 2017. godine zauzeo stav da banke imaju pravo da naplaćuju samo kamatu, kao cenu njihove usluge. Sve druge troškove koji su imale za odobrenje kredita mogu da naplate samo ako dokažu da su zaista i nastali. Ne mogu da se naplate nepostojeći troškovi. Taj isti stav je zauzeo i Evropski sud pravde u presudi C-224/19 i 259/19, u kojoj je odlučeno o sporovima španskih građana protiv banaka Kraljevine Španije, gde je navedeno da banka postupa suprotno načelu savesnosti i poštenja ukoliko svojim klijentima nameće plaćanje naknade za obradu kredita i drugih ulaznih troškova, a da ne dostavi dokaz da li su ti troškovi zaista i nastali i na šta se odnose – navodi Andrijašević.

Banke u Srbiji do sada nisu pokazale volju da dobrovoljno vrate svojim klijentima ono što su neosnovano uzele. Kada bi to učinile, ne bi bile suočene ni sa sudskim sporovima ni sa sudskim troškovima, a građani ne bi angažovali advokate.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.10.2021.
Naslov: Redakcija