KRIVIČNI ZAKONIK: Izvršilac krivičnog dela utaje poreza može biti i lice koje nije poreski obveznik, kao što su punomoćnici, zakonski zastupnici, osnivači i vlasnici privrednih društava, predsednici upravnog odbora preduzeća, knjigovođe poreskog obveznika, odgovorno lice u pravnom licu, ali i sva druga lica koja na bilo koji drugi način, vršenjem određenih poslova mogu doprineti izbegavanju poreske obaveze, a pritom nisu neposredni poreski obveznici poreza čije se plaćanje izbegava
Utajom poreza smatra se svako izbegavanje plaćanja nameta. Poreska krivična dela vrsta su poreskih delikata i predstavljaju ozbiljna kršenja propisa. Centralno mesto među njima pripada krivičnom delu poreske utaje.
“Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) u članu 225 propisuje elemente krivičnog dela poreske utaje. U suštini radnja dela se svodi na davanje lažnih podataka o ili neprijavljivanje stečenih prihoda, ili drugih činjenica od uticaja za utvrđivanje poreskih obaveza. Ove radnje je potrebno da se vrše u nameri da izvršilac dela ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih dažbina, i da je posledica ove radnje izbegnuto plaćanje poreza preko milion dinara”, objašnjava pravnica iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Marija Čabarkapa.
Ona dodaje da je za postojanje ovog krivičnog dela potrebno da se steknu svi neophodni elementi bića krivičnog dela, odnosno radnja, posledica i odgovarajući stepen krivice.
“Ukoliko je izvršena radnja krivičnog dela poreske utaje, u nameri da se potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, te ukoliko željena posledica nastupi – odnosno ukoliko je zaista došlo do izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i/ili drugih dažbina, o postojanju krivičnog dela poreske utaje možemo govoriti samo u slučaju da visina izbegnutog poreza prelazi iznos od milion dinara”, navodi Čabarkapa.
Ukoliko je visina izbegnutog poreza ispod ovog nivoa može se govoriti samo o prekršajnoj odgovornosti, ne i o krivičnoj. Isto tako, ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od pet miliona dinara, stiču se uslovi da se izrekne stroža kazna (od dve do osam godina zatvora plus novčana kazna).
“Ako se visina izbegnutog poreza kreće između jednog i pet miliona dinara, u tom slučaju propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna, ali postoji i mogućnost da se primeni institut odlaganja krivičnog gonjenja. Najstrože kazne od tri do 10 godina zatvora plus novčana kazna su propisane za najteži oblik utaje, kada visina izbegnutog poreza prelazi iznos od 15 miliona dinara”, naglašava Čabarkapa.
Da bi došlo do postupka krivičnog gonjenja neophodno je da poreska inspekcija utvrdi da je bilo utaje, zatim pokrene postupak prinudne naplate i podnese krivičnu prijavu. Zatim tužilac ispituje da li je postojala namera da se utaji porez i može li da optuži tu osobu. Sud odlučuje samo ako tužilaštvo pokrene slučaj.
Kada je reč o izvršiocima krivičnog dela utaje poreza, Zakon se odnosi i na pravna i na fizička lica. Takođe, izvršilac krivičnog dela utaje poreza može biti i lice koje nije poreski obveznik, kao što su punomoćnici, zakonski zastupnici, osnivači i vlasnici privrednih društava, predsednici upravnog odbora preduzeća, knjigovođe poreskog obveznika, odgovorno lice u pravnom licu, ali i sva druga lica koja na bilo koji drugi način, vršenjem određenih poslova mogu doprineti izbegavanju poreske obaveze, a pritom nisu neposredni poreski obveznici poreza čije se plaćanje izbegava.
Ali, prema rečima advokatice, pravilo ne važi za sve poreske oblike, kao što je slučaj sa utajom godišnjeg poreza na dohodak građana nepodnošenjem poreske prijave.
Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 12.10.2021.Naslov: Redakcija