ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Za kašnjenje uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu
Poslednja ovogodišnja rata poreza na imovinu na naplatu je dospela sredinom novembra. Većina građana koji plaćaju ovaj porez upoznata je sa tim kada stiže na naplatu, a od 2019. godine to se može jednostavno proveriti putem sajta. Ipak, malo ljudi zna šta se dešava ako zakasnite sa plaćanjem poreza, kakva vas kazna čeka?
Porez na imovinu se plaća u četiri rate do 15. u mesecu - februaru, maju, avgustu i novembru.
Od 2019. godine informacije o porezu možete dobiti putem klika na sajtu Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije, budući da su lokalne samouprave nadležne za obračunavanje vašeg poreza.
U sistem sajta Lokalne poreske administracije umrežene su sve opštine, pa ako imate imovinu na teritoriji više opština, one će na vašem nalogu biti objedinjene i imaćete uvid u sva zaduženja zbirno.
Prvo je neophodno da otvorite svoj nalog, a registracija je moguća kako za državljane Srbije, tako i za strane državljane.
Vrlo slično kao i sa drugim nalozima na eUpravi, neophodno je da ostavite svoje lične podatke, fotografiju ličnog dokumenta, kao i da napravite lozinku kojom ćete kasnije ulaziti svaki put u sistem.
Ipak, za razliku od nekih drugih usluga na eUpravi za ovu vam je neophodna takozvana "dvofaktorska autentikacija". Da biste je dobili jedan od načina je da odete na šalter pošte. Nju mogu dobiti svi koji imaju kreiran korisnički nalog tako što će na šalteru zatražiti parametre za prijavu dvofaktorskom auentikacijom.
Takođe, korisnik koji ma kvalifikovani elektronski sertifikat, može da se prijavi sertifikatom na Portalu za elektronsku identifikaciju odabere opciju "Izdaj podatke" i generisaće se podaci koji su potrebni za korišćenje aplikacije ConsentID.
Kada jednom pristupite u sistem, možete uvek da pratite svoja dugovanja, plaćanja i naredne obaveze.
Osim uvida u sve svoje poreske obaveze na teritoriji Srbije, možete i elektronskim putem da podnesete prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu. Ovo je naročito značajno za pravna lica koji svake godine moraju to da učine.
Od februara prošle godine pored ovoga, porez na imovinu možete plaćati iz svog doma, takođe preko pomenutog sajta, za šta vam je potreban kvalifikovani elektronski sertifikat na kojem ćete uneti validnu imejl adresu, odabrati jedan od računa za plaćanje, a u polju za uplatu uneti iznos poreza ili rate koju želite da platite.
Ipak, iako većina plaća porez na vreme, postoji deo onih građana koji kasne iz najrazličitijih razloga sa izmirivanjem obaveza. Kako u Zakonu o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) i piše za kašnjenje uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu koja je 11 odsto godišnje.
To tačno znači da za svaki dan kašnjenja poreznici obračunavaju pomenutu kamatu. Pored ovoga, dužnici koji porez ne plate na vreme mogu se suočiti na još jednim neprijatnim izdatkom - to je novčana kazna koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, a minimum 5.000 dinara.
U praksi to bi konkretno moglo da znači, ako tumačimo Zakon, da ukoliko dužnici kasne sa plaćanjem dva kvartala za svaki od njih plaćaju po minimum 5.000 dinara. Sa druge strane suma može biti i viša, za one koji imaju razrezan godišnji porez na imovinu veći od 40.000 dinara.
Referentna kamatna stopa u Srbiji iznosi jedan odsto trenutno. Ona je polazna kamatna stopa koja se najčešće uvećava za "osam procentnih poena".
Zakonom o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012) predviđa se da se odredbe ovog zakona ne primenjuju “na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom”.
To znači da tamo gde nije predviđena drugačija stopa zatezne kamate, primenjuje se ova koja je sada na nivou od devet odsto.
Po ovoj zateznoj kamatnoj stopi uglavnom se obračunavaju dugovanja prema državi, pa je u svom obračunu predviđaju i javna komunalna preduzeća.
Poreznici, pak, računaju drugačije i kod njih je zatezna kamata uvek za dva procentna poena veća od ove predviđene Zakonom o zateznoj kamatnoj stopi.
Budući da se porez na imovinu do nedavno plaćao na neviđeno, mnogi građani su uplaćivali i više novca od onog koliko iznosi dugovanje.
Građanin koji želi da mu se preplaćeni novac vrati može uputiti pisani zahtev Upravi prihoda da mu se preplaćeni novac vrati, a mogu ga nazad dobiti samo obveznici koji ništa ne duguju Poreskoj upravi.
Ako ne želite da vam se preplaćeni novac vrati, on će biti upotrebljen za neku narednu ratu, ili ako imate dugovanje u Poreskoj upravi biće preusmeren na izmirenje tih obaveza.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija