PRAVILNIK O USLOVIMA ZA DOBROBIT ŽIVOTINJA U POGLEDU PROSTORA ZA ŽIVOTINJE, PROSTORIJA I OPREME U OBJEKTIMA U KOJIMA SE DRŽE, UZGAJAJU I STAVLJAJU U PROMET ŽIVOTINJE U PROIZVODNE SVRHE, NAČINU DRŽANJA, UZGAJANJA I PROMETA POJEDINIH VRSTA I KATEGORIJA ŽIVOTINJA, KAO I SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O ŽIVOTINJAMA: Do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja

Srbija očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.

U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.

Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.

U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 kompanija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Dobra cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Subin, 18.01.2021.
Naslov: Redakcija