U PRIPREMI SET PRAVOSUDNIH ZAKONA
Narodna skupština je raspuštena a ustavne promene u oblasti pravosuđa, koje su građani izglasali na referendumu u januaru – zaživeće tek sledeće godine kada bude donet set pravosudnih zakona. Prelazne i završne odredbe ustavnih amandmana propisuju da u roku od godinu dana treba da se sa promenama usaglase zakoni o sudijama, tužiocima, o Visokom savetu sudstva (VSS) i Visokom savetu tužilaštva.
Do tada najviše tužilačko telo i dalje će se zvati Državno veće tužilaca (DVT).
Da li to znači da će ova dva najviša pravosudna tela ostati u istom sazivu sve dok njihovim članovima ne isteknu mandati, upitan je sudija Nebojša Đuričić, predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije, koji je sudija u parničnom odeljenju Višeg suda u Beogradu.
– Izborni članovi VSS-a, a to je šest sudija, ostaju i dalje do kraja svog mandata, a kada se promeni set pravosudnih zakona tada treba da u Visoki savet budu izabrana i četiri istaknuta pravnika, a predsednik Vrhovnog kasacionog suda ostaje kao član po položaju, dok ministar pravde neće više biti član ovog tela – objasnio je sudija Đuričić.
Novi sastavi VSS i DVT, međutim, mogu se očekivati tek za godinu dana. Najpre je potrebno da se urade nacrti novih pravosudnih zakona, kojima će biti detaljnije definisani kriterijumi za izbor istaknutih pravnika kao izbornih članova ovih tela. To mogu biti ugledni advokati, profesori ili pravni stručnjaci. Izmenama Ustava propisano je samo da treba da imaju najmanje deset godina iskustva, ali zakonom je potrebno još detaljnije definisati ko može da konkuriše za mesto istaknutog pravnika u VSS-u i DVT-u i kakvi će biti kriterijumi za izbor.
Istaknute pravnike treba da bira Narodna skupština – koja je upravo raspuštena. Sada se još ne može tačno reći ni kada će posle izbora biti sastavljena nova Vlada Srbije, a tek posle toga treba da počne sa radom novi saziv Narodne skupštine. Sva je prilika da to neće biti pre jeseni, pa do tada nije moguć ni izbor novih sudija i predsednika sudova, jer njih i dalje mora da bira skupština – sve dok se ne donese novi set pravosudnih zakona.
– Prvo treba uskladiti sve pravosudne zakone sa novim odredbama Ustava u oblasti pravosuđa. Drugo, sve institucije treba da se konstituišu u skladu sa promenama Ustava, a zatim da se izmenama Zakona o sudijama propišu uslovi za izbor sudija – kaže sudija Đuričić.
Narednih godinu dana sve će, dakle, biti po starom, dok se ne uspostavi novi sistem.
– Druga dimenzija ovakvog stanja je činjenica da sada nema Narodne skupštine, sve do konstituisanja novog saziva. U tom periodu ne može biti ni izbora novih sudija ni predsednika sudova. Kada je reč o napredovanju sudija, o tome VSS može sam da odlučuje bez skupštine – navodi sudija Nebojša Đuričić.
U toku je nekoliko konkursa za izbor sudija koji nisu okončani. VSS može da uradi svoj deo posla i da predloži kandidate, ali nema skupštine koja treba da ih izabere.
Zbog svega što pravosuđe očekuje ove godine, neophodno je što pre osnovati radne grupe za izmenu seta pravosudnih zakona, koje treba da budu usklađene sa Ustavom, kako bi nacrti ovih zakona bili pripremljeni na vreme.
– Ako se čeka novi sastav vlade, pa dođe leto i onda se počne sa radom na zakonima tek od septembra, onda bi to bilo izgubljeno vreme. Ukoliko bi radne grupe već sada počele da pripremaju nacrte novih pravosudnih zakona, tada bi bilo vremena da se organizuju javne rasprave i da do kraja godine ili najkasnije početkom sledeće godine budu usvojeni novi zakoni – kaže Đuričić.
Pod uslovom da tako i bude, ustavne reforme zaživele bi u stvarnosti tek za godinu dana. Treba imati u vidu da ni to nije lako dostižan rok ako se sa pripremama ne počne na vreme.
Ministarka pravde Maja Popović najavila je u januaru da će ministarstvo tokom ove godine pripremiti set pravosudnih zakona koje je potrebno doneti radi usklađivanja sa promenama Ustava, a to su Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.
Pored toga, očekuju nas i nove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnicima.
U pravosuđu već godinama postoji veliki problem sa neblagovremenim izborom sudija.
– Konkursi se raspisuju tek kada sudije odu u penziju, iako se unapred zna kada će otići. Tako mnogi sudovi po šest meseci ostaju bez dovoljnog broja sudija. I sada se zna da će narednih godina po stotinu sudija godišnje otići u penziju i da će doći do smene generacija. Zato treba na vreme popuniti upražnjena mesta izborom novih sudija. Potrebno je da se uspostavi dinamika sigurnih konkursa za svaki sud, a ustavne reforme su idealna prilika da rešimo upravo ovo pitanje i da se konkursi raspisuje blagovremeno – ističe predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija