NACRT ZAKONA O VOLONTIRANjU: Za volontiranje koje traje duže od 10 sati nedeljno i najmanje mesec dana bez prekida volonter ima pravo na isplatu džeparca čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30 odsto od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Srbiji određene na osnovu minimalne cene radа. Da organizuje volontiranje i da sprovodi program volontiranja može i privredni subjekat, ali ako volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih i ne stiče dobit

Srbija je godinama pri kraju svetskih listi kada se radi o broju građana koji svoje vreme ulažu u volonterske aktivnosti. Nacrt zakona o volontiranju koji uređuje ovu oblast usmeren je na promociju i stimulaciju kulture volontiranja, umrežavanje volonterskih organizacija i jačanje njihovih kapaciteta.

Zakon o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010 – dalje: Zakon) koji je na snazi više od deset godina nije adekvatno regulisao ovu oblast, upozoravale su organizacije civilnog društva.

Programska koordinatorka u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS) Milica Borjanić rekla je da važeća zakonska rešenja predviđaju značajan administrativni rad koji usporava proces organizovanja volontiranja i samim tim demotiviše kako organizatore volontiranja tako i volontere.

Ključni problemi važećeg Zakona su nepostojanje evidencije, nedostatak praćenja podataka, a samim tim neadekvatan nadzor nad primenom zakona.

"Upravo iz ovog razloga, Zakon se ne poštuje i sve odredbe ostaju samo mrtvo slovo na papiru, koje nam onemogućava da imamo uvid u stvarno stanje na terenu, zastupljenosti volontiranje, adekvatne brige o volonterima/kama, broja organizatora i volontera. Jednostavno rečeno, bez obzira na odredbe i sadržaj Zakona o volontiranju, ukoliko se on ne poštuje i ne primenjuje, njegovo postojanje je beznačajno", ocenila je Borjanić.

Za organizatore volontiranja najveći problem je procedura evidencije volontera, programa volontiranja i drugih podataka od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Same prijave od strane organizatora volontiranja su često ostajale bez bilo kakvog odgovora s obzirom da samo Ministarstvo nema kapaciteta da na taj način pristupa evidenciji volontiranja.

"Podela volontiranja na kratkoročno, srednjoročno i dugoročno volontiranje nije bila dovoljno precizna niti je adekvatno odgovarala na potrebe organizatora volontiranja i volontera. Po završenom programu volontiranja, organizatori volontiranja su u obavezi da podnose izveštaj Ministarstvu na koji takođe nisu dobijali nikakav odgovor", rekla je Borjanić.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja objavilo je nedavno Nacrt zakona.

"U odnosu na prethodna zakonska rešenja iz 2010. godine, pribeglo se usklađivanju zakonskih rešenja sa potrebama različitih subjekata iz oblasti volontiranja kao i usklađivanja rešenja sa stvarnim mogućnostima za realizaciju istih", navodi Milica Borjanić.

KOMS je tokom ovog procesa zastupao stav da je potrebno pojednostaviti procedure kroz razvijanje novih i inovatinih mehanizama, kao što je uvođenje online evidencije volontiranja.

"Na taj način ne samo da bi se podstaklo i olakšalo praćenje volontiranja već bi bilo moguće kreirati podsticajne mere u cilju razvijanja volonterizma", navodi programska koordinatorka KOMS-a.

Srbija je godinama pri samom kraju svetskih listi kada se radi o procentu građana koji svoje vreme ulažu u volonterske aktivnosti. Neretko se među građanima Srbije volontiranje doživljava kao "besplatan rad".

U publikaciji "Global Youth Development Index and Report" dati su rezultati istraživanja koje se odnose na mlade uzrasta od 15 do 29 godina u 183 zemlje sveta, a kao jedan od indikatora građanske participacije ispituje se i vreme koje mladi provode u volonterskim aktivnostima.

Prema ovoj dimenziji istraživanja Srbija se nalazi na 155. od 183 mesta.

Prema izveštaju Svetskog indeksa davanja, Srbija je, na pretposlednjem mestu (iza se nalazi Jordan) od 114 zemalja kada se o broju građana koji svoje vreme izdvajaju za volontiranje. Samo pet odsto stanovništva Srbije je tokom 2020. godine učestvovalo u volonterskim aktivnostima.

Iako je 2020. godinu obeležila pandemija koronavirusa koja je na različite načine ograničavala kretanje, Srbija je i ranijih godina bila pri dnu ove liste kada se radi o procentu građana koji izdvajaju vreme za volontiranje.

"Mladi su spremni da volontiraju i da se dodatno angažuju ali neretko nemaju svest da ono što rade jeste volontiranje i ovaj vid doprinosa razvoju okruženja. Upravo iz ovog razloga je potrebno raditi na promociji i podsticanju volontiranja. Nije retka pojava da se pod volontiranjem podrazumeva besplatan rad, što predstavlja dodatnu opasnost od zloupotrebe naročito za mlade osobe", rekla je za Milica Borjanić.

Volontiranje, smatra, može biti i izuzetno dobar osnov za prevazilaženje međugeneracijskog jaza.

I u godišnjem izveštaju o napretku Srbije u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom u odeljku o civilnom društvu stoji da pravni okvir o volonterstvu treba dodatno da ohrabri volonterski rad, uključujući deo o sufinansiranju projekata.

Ipak, donošenje zakonskih rešenja samo je prvi korak za unapređenje volonterizma u Srbiji, navodi Borjanić.

Ona dodaje da je potrebna posvećenost njihovoj primeni, nadzor nad primenom, i razvijanje novih mehanizama kao što je onlajn participacija koja je karakteristična za mlađu populaciju.

"Pronalazak i najdekvatnijih zakonskih rešenja nije dovoljan niti može uticati na stvarno rešavanje problema ukoliko nije praćeno nadzorom nad primenom tih rešenja i kaznenim odredbama koje će biti reakcija u slučaju povrede zakonskih rešenja", kaže Borjanić.

Volontiranje je, piše u nacrtu, organizovano, dobrovoljno ulaganje vremena, znanja, rada i veština kojima se obavljaju aktivnosti u cilju opšteg interesa, za opštu dobrobit društva ili drugog lica, očuvanje biljnog i životinjskog sveta i zaštitu životne sredine.

To podrazumeva kako prisustvo volontera u fizičkom prostoru volontiranja, tako i volontiranje uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (volontiranje na daljinu).

U Nacrtu novog zakona se predlaže formiranje Nacionalnog tela za razvoj volontiranja, na period od dve godine. To telo bi imalo savetodavnu ulogu i predlagalo mere i aktivnosti koje vode razvoju volontiranja

Za volontiranje koje traje duže od 10 sati nedeljno i najmanje mesec dana bez prekida volonter ima pravo na isplatu džeparca čiji iznos mesečni iznos ne može biti veći od 30 odsto od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Srbiji određene na osnovu minimalne cene radа.

"Ako je iznos džeparca određen budžetom projekta u skladu sa programima volontiranja Evropske unije i međunarodnih programa, ugovorom o volontiranju može biti određen veći iznos".

Organizator volontiranja može da bude država, autonomna pokrajina, grad, opština, mesna zajadenica, sindikat, ali i politička stranka, fondacije, zadužbine, crkve i verske organizacije, javne službe, kao i pravna lica čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.

Da organizuje volontiranje i da sprovodi program volontiranja može i privredni subjekat, ali ako volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih i ne stiče dobit.

Tek 16 odsto mladih zna da postoji Zakon o volontiranju, 20 odsto njih je nekada volontiralo ili trenutno volontira, dok 80 odsto nije nikada, piše u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva iz septembra 2020. godine, u periodu od 2010. pa zaključno sa septembrom 2020. godine evidentirana su ukupno 372 organizatora volontiranja, piše u analizi Zakona o volontiranju iz 2020. godine.

Najviše evidentiranih organizatora volontiranja bilo je 2015 (77), a nakon toga je broj opao i kretao se između 18 i 38.

Prilikom inspekcijskih nadzora koje je 2015. godine Inspektorat za rad izvršio nad primenom Zakona o volontiranju utvrđeno je postojanje 7 organizatora volontiranja i 8 angažovanih volontera.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 18.02.2022.
Naslov: Redakcija