KRIVIČNI ZAKONIK: Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, spravljanjem ili izdavanjem lekova, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine
Čudesna isceljenja, praškovi, kapi, čajevi, tinkture, preparati za mršavljenje ili ulepšavanje deo su bogate ponude prevaranata na društvenim mrežama. “Nadu” za izlečenje samozvani iscelitelji, a zapravo nadrilekari ili nadriapotekari, nude čak i najteže obolelima. Pa, ipak, nema podataka da je zbog ovih krivičnih dela godinama unazad bilo ko osuđen.
Iako je utisak da je nadrilekara u Srbiji sve više, tokom prošle godine podneto je svega šest krivičnih prijava, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Od toga su tri podnete u Regionu Šumadije i zapadne Srbije, dve u Vojvodini i jedna u Beogradu. U 2021. godini, nijedna osoba u Srbiji nije pravosnažno osuđena zato što je bez dozvole i obrazovanja pružala medicinske usluge.
Odavno je nadrilekarstvo uzelo maha. Zbog toga je 2009. godine zaprećena zatvorska kazna za ovu opasnu pojavu povećana s dve na tri godine zatvora.
– Ovo krivično delo propisuje kazne za one koji se bez odgovarajuće stručne spreme bave klasičnim lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga. To podrazumeva da neko nestručan upotrebljava medicinska sredstva ili aparate. Lečenje podrazumeva postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. Svako ko to čini bez odgovarajuće stručne spreme čini krivično delo– kaže advokat Ivan Simić.
Kada govorimo o nadriapotekarstvu, situacija je slična. Svako ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem i izdavanjem lekova čini krivično delo za koje može biti kažnjen zatvorskom kaznom. Značajna je razlika između osoba koje imaju postavljenu dijagnozu i prepisan terapijski tok, a time i svest o svojoj bolesti, a čija je slobodna odluka da se podvrgnu i nekim alternativnim metodama.
– Bilo da je reč o vidarima ili travarima sa Zlatibora ili Romanije ili nekim drugim “alternativcima”, kako ih pravnička struka kolokvijalno naziva, odluka bolesne osobe da koristi prirodne preparate koji nisu lek ili medicinsko sredstvo ne može se apriori tretirati kao izvršenje ovog krivičnog dela od strane onih koji te preparate spravljaju. Da li se, u slučaju kada neko nekoga dovodi u zabludu i obećava izvesnost izlečenja korišćenjem alternativnih preparata, prepoznaju radnje nekog drugog krivičnog dela, recimo prevare, ne može se isključiti. Ipak, mora se zadržati izuzetno uzdržan pristup ukoliko bi se takvo ponašanje podvodilo pod elemente ovog ili nekog drugog krivičnog dela – objašnjava advokat.
Dodaje da svako ko spravlja određena nemedicinska sredstva, odnosno preparate koji zapravo nisu lekovi, ne može automatski biti smatran nadrilekarom ili nadriapotekarom. Izuzetak je situacija da je upotreba tih preparata ili sredstava prouzrokovala štetne posledice po zdravlje. U tom slučaju, u sklopu predistražnih radnji utvrđuje se uzročno-posledična veza, odnosno da li je upotreba tzv. lekovitih preparata ugrozila nečije zdravlje.
Posebna siva zona su saloni lepote, gde se vrlo često koriste proizvodi čiju primenu omogućavaju osobe koje nisu lekari niti medicinsko osoblje.
– Bez obzira na to što se u takvim salonima možda i ne sprovodi lečenje, pod velikim je znakom pitanja da li je upotreba široke lepeze preparata različitih proizvođača, od kojih su neki medicinska sredstva, ipak pružanje medicinskih usluga. Pogotovo ako govorimo o preparatima koji nisu isključivo prirodnog karaktera kao što su čajevi, trave, korenje biljaka i slično, već različite vrste proizvoda koje se apsorbuju u ljudski organizam na različite načine, vrlo često od strane nestručnih. Upotreba medicinskog materijala kao što su špricevi, zavoji, gaze, igle u takvim salonima je svakodnevna. Stoga je opravdano pitanje ko i na kakav način pruža takve usluge i ko i kako nadzire i kontroliše rad takvih salona lepote – ukazuje Ivan Simić.
Kuvanje i spravljanje čajeva vekovima je zastupljeno u našoj tradiciji, a vidari i travari su opevani još u epskoj poeziji. Ubrizgavanje hijalurona, botoksa, silikona i ostalih hemijskih sredstva u organizam posledica je razvoja savremenog društva i sveprisutnog trenda korekcije tela.
Granicu prelazi onaj ko na sebe preuzima svojstva i znanja koja ne poseduje i za šta nema zakonsko ovlašćenje.
Nadrilekara je daleko više nego što se zna. Postupaka protiv njih veoma je malo jer ih prevareni retko prijavljuju. Mnogi ćute jer osećaju krivicu i sramotu što su takvim osobama poverovali. Na taj način oni zapravo štite počinioce ovih opasnih krivičnih dela koji tako nastavljaju da se bogate na tuđoj muci i naivnosti i bez straha od pravde čekaju sledeću žrtvu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija