NOVI PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI: ERP usmeren na ublažavanje posledica pandemije koronavirusa
Program ekonomskih reformi (ERP), kao jedan od najvažnijih strateških dokumenata u ekonomskom dijalogu Evropske unije (EU) i zemalja kandidata za članstvo, njegova uloga, sprovođenje i unapređenje u Srbiji, bila je tema skupa koji je održan u Beogradu u okviru projekta "Pripremi se za učešće" koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), NALED, Centar savremene politike (CSP) i EWB.
Kordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović istakla je ovom prilikom da je ERP najznačajniji instrument za praćenje stanja u ekonomiji, da se kroz njega vide svi sektori, kao i kako vlada namerava da ih razvija i koja budžetska sredstva su tome namenjena.
Ona je napomenula da Srbija nema strategiju razvoja koja bi bila krovni dokument i smernica svim resorima i sektorima kako da se postave i kreiraju svoje ciljeve, i da se u tom naporu pojačaju performanse naše privrede i ubrza ekonomski razvoj, stopa privrednog rasta značajno poveća i zaštite neke ranjive grupe
- Važno je da imamo što više ovakvih dokumenata koje javnost može da prati i koji privredi čine poslovanje izvesnim, ali taj dokument nikako nije zamena za strategiju razvoja Srbije koja treba da se donese i koja treba da bude usklađena sa strategijama u EU - istakla je Dragojlović.
Dragojlović je ukazala i na značaj civilnog sektora u izradi ERP-a, čiji je posao, kako kaže u merenju efekata mera "što će u 2020. godini biti izazov jer se mora uzeti u obzir činjenica da je neke od mera kriza izazvana virusom Kovid 19 prekinula ili ometala."
- Konvent je izradio poseban poseban izveštaj samo za period vanrednog stanja kada je Vlada Srbije kreirala posebne mere podsticaja za privredu, te će se videti koji su efekti tih mera - navodi ona.
Dodala je da je važno da strateške ciljeve kada je reč o ekonomiji, ekologiji, inovacijama, digitalizaciji "harmonizujemo sa EU koja je najveći i najznačajniji ekonomski partner Srbije".
Kako je najavljeno na skupu, objavljivanje izveštaja o monitoringu ERP-a za 2019. koji treba da bude objavljen neposredno pred izveštaj EK o kandidatima, očekuje se 6. oktobra.
Jelena Rančić iz NALED-a rekla je da je u okviru monitoringa za 2019. analizirano 13 reformi i napomenula da se radi na još dve.
Kako ističe, budući da je ovu godinu obeležila pandemija, u novom ciklusu izrade ERP-a akcenat će biti na strukturnim reformama kojima se minimiziraju ili ublažavaju negativni efekti kovid krize.
- Najveći akcenat mora biti na obezbeđivanju javnog zdravlja, zatim zapošljavanju, pomoći u sektoru malih i srednjih preduzeća, kao i strukturne reforme koje se odnose na digitalizaciju i veću dostupnost eUprave građanima - ocenila je Rančić.
Verica Ignjatović, pomoćnik ministra iz Ministarstva finansija, istakla je da "ERP odslikava ono što se dešava u EU" te da se taj program poklapa sa "evropskim semestrom" koji koordiniše ekonomsku politiku u EU.
Ističe i da su za ispunjenje osnovnih ciljeva ERP-a, kao što su jačanje konkurentnosti, privredni rast i rast zaposlenosti, najznačajnije strukturne reforme.
Podsetimo, ERP je Srbija donela prvi put 2015. godine a radi se o "roling" dokumentu, u kojem svaki novi ciklus izrade treba da u izvesnoj meri predstavlja kontinuitet u oblasti prioriteta.
ERP se donosi svake godine, sa projekcijama razvoja u naredne tri, a trenutno je u toku sedmi ciklus izrade, za period od 2021. do 2023.
Izrada ERP počinje u junu, kada Evropska komisija daje smernice kandidatima, a završava se u februaru sledeće godine, kada se dokument usvaja u vladi i šalje Evropskoj komisiji. Savet EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) razmatra ERP i usvaja preporuke za izradu novog.
U izradi ERP-a učestvuju resorna ministarstva i institucije okupljene u Radnoj grupi za izradu i praćenje sprovođenja dokumenta. Predstavnici civilnog društva, stručne javnosti, poslovne zajednice i poslanici Narodne skupštine mogu komentarima da utiču na izradu ERP-a.
ECOFIN je maja ove godine, zbog pandemije, dao Srbiji brojne preporuke, uključujući mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje kapitalne potrošnje radi ubrzavanja rasta, obezbeđivanje podrške mikro, malim i srednjim pogođenih krizom, ojačanje zdravstvenog sistema, uz nastavak sprovođenja reformi plata u javnom sektoru.
Izvor: Vebsajt eKapija, S. Petrović, 17.09.2020.Naslov: Redakcija