NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Deo stručne javnosti zabrinut zbog najavljenih izmena KZ-a

U fokusu javnosti je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. A svaka nova promena, još i vrlo česta, potvrđuje samo jedno - prethodne nisu bile dobre, nisu ostvarile cilj i bile su tek kozmetičke. Osim opasnosti od ugrožavanja ljudskih prava, struku zabrinjava i to što je nepoznato ko je i na osnovu čega predložio najnovije izmene.

Za poslednjih 12 godina šesta izmena Krivičnog zakonika i osma Zakonika o krivičnom postupku. Pravna struka saglasna – česte promene nisu dobre.

“To stvara pravnu nesigurnost. Građani da bi odgovarali za neko krivično delo moraju da budu svesni protivpravnosti tog krivičnog dela”, rekla je tužiteljka Bojana Savović.

“Nisu prihvatljive, a naročito sa ovako malim vremenom za analizu i javnu diskusiju”, rekao je advokat Nikola Ristović.

“Ideja ovih izmena jeste da okrivljenih bude što više, a i da osuđenih bude što više, a to nije ideja krivičnog zakonodavstva”, smatra Sofija Mandić.

Najspornija izmena je uvođenje “objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela”. Pravnici su bez dileme da je ovo suprotno načelu zakonitosti, jer se zbog svoje nedovoljne određenosti može vrlo ekstenzivno tumačiti.

“Mi imamo pomaganje koje je već u krivičnom zakonu objašnjeno kao davanje saveta da se izvrši konkretno krivično delo. Ovo je sad proširen vid nekog pomaganja i ima sporne odredbe koje se odnose i na to svesno pristupanje sadržaju. Nije uopšte jasno kako će neko dokazati svesno i nesvesno pristupanje nekom sadržaju”, kaže Savović.

“Predsednik Srbije, evo piše u ovom obrazloženju, da je on inicirao neke od ovih izmena krivičnih zakona. Na primer na Fejsbuku napišem da je on protivustavno, a jeste to što je on inicirao preko Ministarstva pravde, inicirao izmene Krivičnog zakonika, da li ja pozivam eventualno neke druge da se meni pridruže da onda mi zajedno …. razumete to je toliko jedna velika konfuzija kojoj nije mesto u krivičnom zakonodavstvu”, kaže Sofija Mandić.

Po važećem zakonu krivično bi odgovarao samo onaj ko oda “državnu tajnu”. Ali tajni podaci nose oznaku “interno”, “poverljivo”, “strogo poverljivo” i “državna tajna”, nove izmene predviđaju odgovornost za otkrivanje bilo kog tajnog podatka.

“Sada zaista za bilo šta za šta državni organ kaže ‘ovo je za nas interni podatak’ mi svi možemo da završimo pred sudom”, ističe Mandić.

I tu nije kraj. Za dva različita krivična dela – ubistvo i teško ubistvo izmenama se određuje ista maksimalna zaprećena kazna – doživotni zatvor. To vodi u paradoks, smatra advokat krivičar.

“Zašto bi bilo ko sada optuživao za teško ubistvo i morao da dokazuje i nabraja u optužnici posebne činjenice i okolnosti koje moraju da postoje, kad to sve može imati optuženjem za obično ubistvo”, navodi Ristović.

Ministarstvo pravde izmene je opravdalo analizom efektivnosti krivično-pravnog sistema. A stručna javnost analizu nije videla niti im je poznato ko je na njoj radio.

Izvor: Vebsajt N1, Ana Novaković, 16.10.2024.
Naslov: Redakcija