PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/21), član 28. menja se i glasi:

“Član 28.

Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana:

1) osnovica doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za kvartal, za lica iz člana 57. stav 2. ovog zakona, koja saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju samooporezivanjem na oporezivi prihod koji čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za zbir normiranih troškova opredeljenih u dinarskom iznosu i 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu, je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 36. ovog zakona;

2) osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za kvartal, za lica iz člana 57. stav 2. ovog zakona koja saglasno odredbama zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju samooporezivanjem na prihode ostvarene u kvartalu, je najmanje trostruki iznos osnovice iz člana 356 ovog zakona.

Ukoliko su osnovice doprinosa iz stava 2. ovog člana niže od oporezivog prihoda, osnovica doprinosa je oporezivi prihod.”.

Član 2.

U članu 36. stav 3. reči: “čl. 28. i 356 ovog zakona” zamenjuju se rečima: “člana 28. st. 1. i 2. tačka 2) i stav 3. i člana 356 ovog zakona".

Član 3.

U članu 44. stav 1. tačka 1) procenat:,”25%" zamenjuje se procentom:,”.24%".

U stavu 2. tačka 1) procenat: “,11%" zamenjuje se procentom:,.10%".

Član 4.

U članu 45. stav 1. reči: “2022. godine" zamenjuju se rečima: 2023. godine”.

Član 5.

U članu 45v stav 1. reči:,,2022. godine" zamenjuju se rečima:.,2023. godine".

Član 6.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2023. godine.

Član 7.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju obezbeđivanja uslova za dalje sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i borbe protiv “sive ekonomije” stvore uslovi za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica, zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast i sveukupno omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata. S tim u vezi, predložena su rešenja koja se odnose na dalje fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica, kao i način utvrđivanja osnovice doprinosa i obaveze za obveznike koji ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade na koje se porez plaća samooporezivanjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i smanjenje troškova administriranja obaveza po tom osnovu.

Predloženo je smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa 25% na 24%, što znači, sa stanovišta obračunavanja i plaćanja doprinosa po osnovu zarade, da je poslodavac oslobođen od plaćanja dela doprinosa koji se obračunava i plaća na teret poslodavca (na teret zarade) u visini od 1%, tako da se doprinos na teret poslodavca plaća po stopi od 10%, dok je sadašnja stopa 11%. Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, s jedne strane, i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda, s druge strane.

U vezi sa merama podsticanja zapošljavanja, predloženo je i produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%, sa 31. decembra 2022. godine na 31. decembar 2023. godine.

Ove mere podsticaja za zapošljavanje nezaposlenih lica odnose se na lica koja su na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, i za veliki broj poslodavaca koji su ih koristili u prethodnom periodu predstavlja značajnu finansijsku olakšicu u poslovanju. Imajući u vidu da su mere u primeni od 1. jula 2014. godine, odnosno 1. januara 2016. godine, shodno inicijativi predstavnika poslodavaca predlaže se produženje perioda primene olakšica i za period 2023. godine. Predloženim rešenjem postiže se kontinuitet u korišćenju olakšica, što je naročito važno za poslodavce u planiranju troškova poslovanja.

Obaveza doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu prihoda fizičkih lica od ugovorene naknade (od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana), za koje obveznik doprinosa sam obračunava i plaća pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, saglasno sporazumu koji je kroz aktivnosti Radne grupe postignut sa predstavnicima udruženja radnika na internetu, uređuje se na način kojim se omogućava da lica koja ostvaruju predmetne prihode, pod zakonom određenim uslovima, plaćaju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje.

Saglasno postignutom sporazumu, fizička lica pod jednakim uslovima mogu da se opredele za način utvrđivanja poreske osnovice bilo da se opredele za priznavanje normiranih troškova u dinarskom iznosu 96.000 dinara kvartalno i plaćanje poreza po stopi od 20% ili da se opredele za priznavanje normiranih troškova u dinarskom iznosu 57.900 dinara kvartalno uvećanih za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu i plaćanje poreza po stopi od 10%. Ovakav način opredeljenja utvrđivanja poreske osnovice je od značaja i za opredeljenje u pogledu osnovice i obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. S tim u vezi, kod opredeljenja za jednu od mogućih osnovica doprinosa po osnovu ugovorene naknade, za lica koja se opredele za normirane troškove u dinarskom iznosu od 96.000 dinara kvartalno, osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za kvartal je oporezivi prihod, a osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za kvartal je najmanje trostruki iznos osnovice od 15% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji. Sa druge strane, za lica koja se opredele za normirane troškove u dinarskom iznosu od 57.900 dinara kvartalno uvećane za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu, osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za kvartal je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa, a osnovica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje je ista kao i za prethodnu grupu obveznika.

Predloženim zakonskim rešenjem daje se mogućnost da obveznici po osnovu plaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i za obavezno zdravstveno osiguranje ostvaruju određena prava u skladu sa zakonima kojima se uređuje materija penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05. 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21 i 118/21 – u daljem tekstu: Zakon) odnosi se na:

- smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25% na 24%;

- produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica;

- uređenje osnovice doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i za obavezno zdravstveno osiguranje, po osnovu ugovorene naknade za koje je lice dužno da samo obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 10110, 10111, 9312, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon. 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21-dr. zakona), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na doprinose za obavezno socijalno osiguranje i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem materije doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja fiskalne politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.11.2022.