PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14- dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19, 144/20 i 118/21), u članu 5. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

“Za izgrađeni objekat nad kojim je, odnosno uz koji je, izvršena dogradnja tako da dograđeni deo nije posebni deo tog objekta, umanjenje vrednosti za amortizaciju u skladu sa stavom 3. ovog člana vrši se u visini:

1) po kojoj bi se vrednost objekta umanjivala da nije dograđen – kad je korisna površina dela objekta pre dogradnje veća od korisne površine dograđenog dela;

2) po kojoj bi se umanjivala vrednost dograđenog dela da je posebni deo tog objekta – kad je korisna površina dela objekta pre dogradnje manja ili jednaka u odnosu na korisnu površinu dograđenog dela.

Rekonstrukcijom, odnosno dogradnjom objekta, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se rekonstrukcija, odnosno dogradnja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.'.

Član 2.

U članu 66 tačka 6) reči:..”poslovni objekat" je" zamenjuju se rečima:...poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekat koji služi za obavljanje delatnosti ' (u daljem tekstu: poslovni objekat) je".

Dodaje se podtačka (3), koja glasi:

“(3) garažu u kojoj se (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;.

U tački 7) reči: “podtačka (2) ' zamenjuju se rečima: “podtač. (2) i (3).

Član 3.

U članu 76 posle reči: “članom 7. stav 1. ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: “odnosno kad je obveznik osnovan u poreskoj godini”.

Dodaju se st. 2-4, koji glase:

“Kad obveznik koji vodi poslovne knjige u poslovnim knjigama nije evidentirao zemljište na kome se, odnosno pod kojim se, nalazi objekat evidentiran u njegovim poslovnim knjigama, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu to zemljište se smatra evidentiranim u poslovnim knjigama.

Kad jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečnu cenu kvadratnog metra odgovarajućeg zemljišta ni u zoni, ni u najopremljenijoj zoni, vrednost zemljišta iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na način iz člana 6. stav 13. ovog zakona.

Kad u slučaju iz člana 7a stav 6. ovog zakona obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta, a jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečnu cenu kvadratnog metra, i to:

1) odgovarajućih objekata ni u zoni, ni u najopremljenijoj zoni, a objavila je prosečnu cenu kvadratnog metra odgovarajućeg zemljišta - vrednost objekta čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana vrednost tog objekta iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini;

2) odgovarajućeg zemljišta ni u zoni, ni u najopremljenijoj zoni, a objavila je prosečnu cenu kvadratnog metra odgovarajućih objekata - vrednost zemljišta čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana vrednost tog zemljišta iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.”.

Član 4.

U članu 10. stav 3. reči: “(osim zgrade koja se smatra ekonomskim objektom, odnosno zgrade za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja) ' zamenjuju se rečima: “(osim u slučaju iz stava 10. ovog člana).

U stavu 7. tačka 1) podtačka (1) posle reči: “smatra se dodaju se reči: “raniji od sledećih dana: dan upisa stečenog prava u odgovarajućem katastru ili”.

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

“Poreska obaveza u skladu sa st. 3 - 6. ovog člana ne nastaje za zgradu:

1) koja se smatra ekonomskim objektom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2) koja je po vrsti zgrada za čiju izgradnju građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine kao povereni posao, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, osim za zgradu:

(1) u granicama nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnog dobra upisanog u listu svetske kulturne i prirodne baštine;

(2) u zaštićenoj okolini kulturnog dobra od izuzetnog značaja sa određenim granicama katastarskih parcela i zgradu u zaštićenoj okolini kulturnog dobra upisanog u listu svetske kulturne i prirodne baštine;

(3) u zaštićenom području u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, u skladu sa zakonom;

(4) u granicama nacionalnog parka i u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom;

(5) koja se gradi na teritoriji dve ili više jedinica lokalnih samouprava.”.

Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 12, posle reči: “vrsta tog upisa” dodaju se zapeta i reči: “osim u slučaju upisa stečenog prava na nepokretnosti pre primopredaje iz stava 7. tačka 1) podtačka (1) ovog člana”.

Član 5.

U članu 1ba stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

4) danom kojim na nepokretnosti na koju se porez plaća na pravo svojine drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje iz člana 2. stav 1. tač. 2) - 8) ovog zakona na koje se porez plaća u skladu sa članom Ja i članom 10. stav 7. ovog zakona.”.

Dodaje se stav 3. koji glasi:

“Danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se dan sticanja tog prava od strane drugog lica, u skladu sa članom 10. stav 7. ovog zakona..

Član 6.

U članu 14. stav 1. posle reči: “ovog zakona dodaju se zapeta i reči: “kao i prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu.

Član 7.

U članu 23. stav 1. tačka 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 6). koja glasi:

6) prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu.”.

Član 8.

U članu 25. stav 1. reči:,.2) i 4)” zamenjuju se rečima:.,2), 4) i 6).

Član 9.

U članu 29. stav 1. posle reči: “odnosno o" dodaju se reči: “prenosu prava trajnog korišćenja parking mesta iz člana 23. stav 1. tačka 6) ovog zakona, odnosno 0".

U stavu 2. posle reči: “nastaje” dodaju se reči: “ranijim od sledećih dana: danom upisa stečenog prava u odgovarajućem katastru ili”.

U stavu 9. reči: “o prenosu apsolutnog prava, ugovor o zakupu” brišu se.

Član 10.

U članu 31a stav 1. posle reči: “odnosno susvojini” dodaju se zapeta i reči: “odnosno zajedničkoj svojini, “.

U tački 2) posle reči: “odnosno susvojini” dodaju se zapeta i reči: “odnosno zajedničkoj svojini,”.

Član 11.

U članu 40. stav 2. tačka 2) reči: ““tač. 1), 2), 4) i 5)" zamenjuju se rečima:..tač. 1), 2),4),5) i 6)".

Član 12.

U članu 42. stav 1. posle reči: “obveznik poreza na prenos apsolutnih prava" dodaju se reči: “prenosilac prava”.

U stavu 2. posle reči: “obveznik poreza na prenos apsolutnih prava” dodaju se reči: “prenosilac prava”.

Član 13.

Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2023. godinu.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava za čije utvrđivanje je obveznik bio dužan da podnese poresku prijavu, a za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1-4, odnosno članom 29. st. 1-8. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19. 144/20 i 118/21) da je prijavljena u propisanom roku.

Član 14.

Odredbe člana 16. st. 1. i 2, člana 17. stav 5, člana 21. st. 2. i 3. člana 27. st. 2- 6. i stava 8, člana 29. stav 9. člana 31. stav 2, člana 316 st. 2. i 3, člana 34. st. 4-6, člana 35. st. 2-4, člana 36. stav 2. i st. 4-8, člana 396, člana 40. st. 1, 2, 5, 6, 8. i 9. člana 40a stav 1. i člana 42a st. 1-3. i st. 5. i 6. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19, 144/20 i 118/21), u delu kojim je uređena nadležnost Ministarstva finansija - Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno u delu kojim je uređena obaveza organima i licima iz člana 42a tog zakona da Poreskoj upravi dostavljaju propisane isprave, odluke i akte, primenjivaće se do 31. decembra 2023. godine.

Počev od 1. januara 2024. godine, jedinice lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava i smatraju se poreskim organom u smislu odredaba stava 1. ovog člana.

Odredbe ovog zakona kojima se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava prenosi na jedinice lokalne samouprave primenjivaće se od 1. januara 2024. godine.

Jedinice lokalne samouprave preuzeće od Poreske uprave zaposlene koji obavljaju poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, predmete, informacioni sistem i arhivu, kao i opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica, u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2023. godine.

Postupke koje je Poreska uprava započela u vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, koji ne budu okončani do dana preuzimanja predmeta u skladu sa stavom 4. ovog člana, okončaće jedinice lokalne samouprave.

Član 15.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2023. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi da se odloži rok za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, do 1. januara 2024. godine, kako bi se realizovale sve potrebne pretpostavke za ostvarenje tog cilja.

Razlog za donošenje ovog zakona sadržan je i u potrebi da se predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava usaglasi sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu.

Vrši se preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18. 99/18-US, 86/19, 144/20 i 118/21 - u daljem tekstu: Zakon), kako bi se njihova primena ostvarivala što ujednačenije, u funkciji povećanja pravne sigurnosti poreskih obveznika. Shodno tome, uređuje se dan nastanka poreske obaveze kod prenosa nepokretnosti kao buduće stvari kad je upis prava izvršen pre primopredaje, kao i na nepokretnosti izgrađenoj bez građevinske dozvole, odnosno po isteku njene važnosti, na teritoriji od izuzetnog ili posebnog značaja (koja je ovim zakonom bliže pobrojana).

Ovim zakonom se ne uvode novi, niti menjaju postojeći administrativni postupci.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09. 73/10, 101/10, 10111, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15., 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21-dr. zakon), uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata. odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

• Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji. koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom. daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji. čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.11.2022.