ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: trgovci i pružaoci usluga putem interneta obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu naznače poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove
Uslužna kupovina odeće i obuće u prodavnicama tržnih centara, sudeći prema oglasima na mrežama, postaje sve popularniji posao. Međutim, ako te osobe ili firme koje pazare robu u šoping molovima za potrošače i dostavljaju im na kućnu adresu, nisu registrovane za obavljanje ove delatnosti, one krše zakon.
Upravo su takvi bili svi profili ove vrste na društvenim mrežama koje su novinari lista Novosti pogledali. Nisu imali naveden naziv firme, adresu sedišta, podatke o upisu u registar, PIB broj, što pokazuje da posluju na crno i ne plaćaju porez za obavljanje te delatnosti. Uslovi pandemije su, verovatno, doprineli da se broj korisnika ove usluge stalno povećava. Ponuda deluje primamljivo. Uštedi se vreme, šoping se obavi bez čekanja u redovima, a za one koji žive van Beograda, ovaj način kupovine predstavlja posebnu pogodnost.
Osobe koje se bave uslužnom kupovinom u beogradskim tržnim centrima, naplaćuju proviziju, uglavnom, 300 dinara po naručenom artiklu. Neobično je da one znaju i kada trgovci oglašavaju sniženja za poznate brendove i to najavljuju i dan ranije ili "kače" slike artikala koji su na akciji, dok u samom prodajnom objektu nisu uspeli još ni da izmene cene na rafovima. Ovi posrednici nude i mogućnost zamene proizvoda.
Usluga funkcioniše tako što objavljuju fotografije odeće i obuće, navode cenu i veličine u kojima je dostupna i oglašavaju kada je na popustu. Naručene proizvode uglavnom šalju post-ekspresom, a kupac plaća pouzećem. Međutim, videlo se da pojedini pružaoci ove usluge traže i da se artikli plate unapred. U takvim situacijama kupci treba da budu posebno oprezni, jer bi mogli da ostanu i bez novca i bez robe.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) objašnjavaju da nema ničeg spornog u pružanju takve vrste usluga ukoliko je firma registrovana za obavljanje te delatnosti, a u suprotnom je to nelegalno.
"Ukoliko se građani, ipak, odluče da kupuju preko posrednika, treba da traže da im se dostavi fiskalni račun, jer je to dokaz o kupovini na osnovu koga će moći da traže zaštitu svojih prava ako dođe do nekih problema. Na primer, ukoliko budu hteli da ulože reklamaciju, jer se ispostavilo da je proizvod sa nekim felerom, ili se obuća raspala nakon nekoliko nošenja", objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.
Putem jedne Fejsbuk stranice, na kojoj se oglašava uslužna kupovina, novinari navedenog lista pitali su da li će im biti dostavljen i račun uz kupljeni proizvod. Odgovorili su da hoće, ali da onda zamenu robe, ukoliko bude potrebno, mogu samo oni da obave. S obzirom na veliki broj profila na društvenim mrežama koje nude ovu uslugu i da uglavnom to rade na crno, potrošači treba da budu oprezni ukoliko odluče da im posrednik pazari odeću i obuću.
Prema Zakonu o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019), trgovci i pružaoci usluga putem interneta obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu naznače poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija