DELEGACIJA PREDMETA ZBOG OPTEREĆENOSTI SUDOVA

Kada je nedavno u medijima objavljena vest da će Vrhovni kasacioni sud delegirati predmete Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima u Srbiji, građani su bili zatečeni podacima da je u tom trenutku sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu prosečno imao u radu oko 1000 predmeta, a sudija Trećeg osnovnog suda i preko 2000 predmeta. Za stručnu javnost, međutim, ovi podaci nisu iznenađenje jer je problem velike opterećenosti beogradskih sudova i neravnomerne opterećenosti ostalih sudova u Srbiji prisutan duže od decenije.

Razlog ovako velikog broja predmeta u Prvom i Trećem osnovnom sudu u Beogradu je njihova mesna nadležnost – upravo na području koje je u nadležnosti ovih sudova nalaze se sedišta brojnih institucija koje su parnična stranka u desetinama hiljada predmeta (Republika Srbija, Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja, Grad Beograd, republičke direkcije za građevinsko zemljište, za puteve, imovinu, brojna obdaništa i sl), velikih poslovnih banaka i poslovnih sistema (javnih preduzeća), a shodno odredbama procesnih zakona, tužba se po pravilu podnosi sudu na čijem području je sedište tuženog. Dok su pojedini sudovi na kraju 2020. godine imali po sudiji u parničnoj materiji 60 (Osnovni sud u Valjevu) ili 74 predmeta u radu, kao Osnovni sud u Majdanpeku, u isto vreme u Prvom osnovnom sudu ostalo je nerešeno po 1.092 predmeta po sudiji i čak 2.294 predmeta po sudiji u Trećem. Strukturu ovih predmeta u najvećem broju čine tužbe korisnika kredita podnete protiv poslovnih banaka. Ali masovno podnošenje tužbi sa istim činjeničnim i pravnim osnovom (tzv. repetitivni ili "tipski" predmeti) nije fenomen novijeg datuma, jer su i pre masovnog podnošenja tužbi protiv banaka sudovi bili opterećeni repetitivnim predmetima – primera radi, po tužbama korisnika penzija protiv Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili tužbama korisnika usluga predškolskih ustanova protiv grada Beograda i predškolske ustanove zbog troškova boravka dece u tim ustanovama, tužbama ratnih rezervista za zaštitu od diskriminacije itd.

Očigledno je da je delegacija u repetitivnim predmetima celishodna i da će se postupak sprovesti lakše i brže pred sudom prebivališta tužilaca. U tim sudovima mnogi će postupci biti okončani i pre nego što bi u tim istim predmetima bilo održano prvo ročište pred beogradskim sudom kojem je tužba prvobitno podneta, pošto se ročišta u Trećem osnovnom sudu u Beogradu već zakazuju za 2022. i 2023. godinu. Odluka o delegaciji predmeta je doneta prvenstveno u interesu građana koji, u vremenskom pristupu pravdi, više neće biti diskriminisani u odnosu na građane koji žive u mestima u kojima sudovi nemaju veliki broj predmeta pa ih brže i završavaju. Istovremeno, ova odluka će umnogome (bar privremeno) olakšati i rad sudova koji su opterećeni izuzetno velikim brojem predmeta i omogućiti im da se više posvete suđenjima u drugim predmetima.

Odluku Vrhovnog kasacionog suda da delegira predmete pozdravilo je i Društvo sudija Srbije 5.2.2021. godine, i istovremeno ukazalo na potrebu da se problem izuzetne opterećenosti beogradskih sudova i neravnomerne opterećenosti ostalih sudova u Srbiji sistemski reši. Delegacija predmeta je nužna i hitna mera u datim okolnostima, dobrodošla je kako bi građani ostvarili pravo na pravično suđenje u razumnom roku i kako bi se olakšao rad osnovnih sudova u Beogradu, ali se ovim problem suštinski ne rešava. Sistemsko rešavanje problema podrazumeva pre svega sveobuhvatnu analizu uzroka hronične opterećenosti pojedinih sudova kako bi se lečio uzrok, a ne posledice.

Postojeća mreža sudova nije dovoljno funkcionalna, te se mora razmišljati o njenom unapređenju i eventualnom osnivanju novih sudova. Ohrabrujuće je to što je potreba za sistemskim rešenjem prepoznata i u okviru revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23 (smernica 1.3.5. pronaći održivo rešenje problema nejednake opterećenosti sudija i javnih tužilaca brojem predmeta). Potrebno je popuniti upražnjena sudijska mesta, ali i omogućiti zapošljavanje potrebnog broja sudijskih pomoćnika, zapisničara i referenata, sudijskih pripravnika, kao i ostalog osoblja u sudovima, jer bez njih sud ne može da funkcioniše. Na kraju, suštinsko rešenje problema neravnomerne opterećenosti sudova podrazumeva i izmenu sistemskih zakona koji čine okvir u kojem funkcioniše pravosuđe. Zato na rešavanju ovog problema moraju raditi sve tri vlasti. Zadatak će im biti utoliko lakši ukoliko bude praćen razumevanjem i podrškom medija i građana.

Izvor: Vebsajt Otvorena Vrata Pravosuđa, Nada Đorđević - Sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica UO Društva sudija Srbije, 09.03.2021.
Naslov: Redakcija