U PRIPREMI NOVI PROPISI EU O DIGITALNIM USLUGAMA: Ovi propisi su poslednji put menjani pre „Jutjuba” i „Tvitera” - glavni cilj izmena je da se omogući bezbednost proizvoda i transparentnost oglašavanja na internetu

Evropska unija priprema nove propise o digitalnim uslugama, a glavni cilj je da se omogući bezbednost proizvoda i transparentnost oglašavanja na internetu, navodi se u saopštenju Odbora za zaštitu potrošača EU. EU je ove propise poslednji put menjala pre dvadeset godina, a tada nije bilo ni „Jutjuba” ni „Tvitera”, izjavila je Biljana Borzan, predsednica ovog odbora. Ona je objasnila da je u međuvremenu uticaj ovih platformi postao prevelik, a korisnici su vremenom postali potpuno nezaštićeni. Zato je, dodaje, važno da se ova oblast uredi dodatno kako bi se omogućila transparentnost i povećala prava korisnika. – Čak 98,5 odsto prihoda „Fejsbuka” i 83,3 odsto prihoda „Gugla” ostvaruje se oglašavanjem. Građani često nisu svesni koliko velike platforme profitiraju na našim podacima, zdravstvenim stanjima, interesovanju i slično. Često mi se žale da su jednom pogledali neki proizvod i sad im stalno iskaču „reklame” za taj isti proizvod. Takvo oglašavanje je vrlo netransparentno, a ljudi neretko ni ne znaju da su meta personalizovanih oglasa. Da nas netko tako prati na ulici, bilo bi ilegalno, ali na internetu je sad sve dozvoljeno, kaže Borzanova. Cilj nove regulative je, između ostalog, da se takvi oglasi zabrane ili bar budu isključeni ukoliko korisnik ne odluči drugačije. „Epl” je, recimo, nedavno omogućio korisnicima da isključe praćenje za neke aplikacije i čak 97 odsto korisnika iskoristilo je tu opciju.

U odboru kažu da se tokom ove zdravstvene krize na internetu rasplamsao niz teorija zavere. Neki građani nisu svesni da ako kliknu na jedan takav sadržaj, češće će im se prikazivati slični sadržaji, a to je posledica „praćenja”, a ne relevantnosti tih sadržaja. Ovi algoritmi, navode oni, imaju izrazito loš uticaj na ranjive populacije, kao što su deca, stariji, bolesni. Ekspanzija društvenih mreža od početka je imala i svoju „tamnu stranu” jer je vremenom bilo sve manje mogućnosti da se zaštiti privatnost korisnika. Iako se za sve usluge na internetu u prvi plan stavlja zaštita ličnih podataka, u slučaju društvenih mreža ona se drastično narušava. Tome doprinose i sami korisnici koji postavljaju lične informacije, podatke i materijal koji spada u domen privatnog, onda ih dele drugim korisnicima. Umrežavanje direktno pruža mogućnost da se njihovi lični podaci zloupotrebe. Privatnost je potom narušena samom objavom bilo kojih informacija na društvenim mrežama jer one automatski pripadaju kompaniji i ostaju sačuvane na njenim serverima čak i kada korisnik ugasi nalog. Stručnjaci napominju da je dodatan problem prihvatanje nepoznatih osoba za prijatelje na mrežama, čime korisnici rizikuju da podaci koje su objavili budu iskorišćeni u različite svrhe.

– Privatni podaci kao što je imejl adresa mogu dospeti na spam liste, tako da korisnik prima mimo svoje volje elektronsku poštu koja je najčešće komercijalnog ili propagandnog karaktera. Posećivanje sumnjivih linkova na „Fejsbuku”, na primer, dovodi korisnika u rizik da se zarazi „štetnim” softverom, da izloži podatke na uvid javnosti, da postane subjekt fingiranih multimedijalnih sadržaja, a onda se to jednostavno ne može zaustaviti, navode stručnjaci iz ove oblasti. Jasno je da je princip društvenih mreža da banalnim prikupljanjem podataka neophodnih za upoznavanje i komunikaciju s drugima u stvari prikupljaju informacije koje se kasnije koriste u marketinške svrhe.

Izvor: Politika, Ivana Albunović, Jelica Antelj, 22.06.2021.
Naslov: Redakcija