PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20 i 96/21), posle člana 16. dodaju se naziv člana 16a i član 16a, koji glase:

“Branilac po službenoj dužnosti

Član 16a

Poreska uprava – Poreska policija u predistražnom postupku, osumnjičenom koji nije obezbedio branioca, postavlja branioca po službenoj dužnosti prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je učinio poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, u skladu sa zakonikom kojim je uređen krivični postupak.

Rešenje o postavljanju branioca po službenoj dužnosti dostavlja se braniocu.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Poreska uprava isplaćuje nagradu i nužne izdatke branioca postavljenog po službenoj dužnosti u skladu sa zakonikom kojim je uređen krivični postupak.”.

Član 2.

U članu 38. stav 9. posle reči: “neposredno ili putem pošte” dodaju se zapeta i reči: “osim poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana koju podnose isključivo u elektronskom obliku”.

Član 3.

U članu 77. stav 6. briše se.

Član 4.

U članu 128. stav 6. posle reči: “od dana prijema zapisnika” dodaju se zapeta i reči: “osim na doneto usmeno rešenje iz člana 133. stav 2. ovog zakona, za poreskog obveznika koji delatnost obavlja na prostoru održavanja manifestacija”.

Član 5.

U članu 131. stav 1. u uvodnoj rečenici reči: “u trajanju do godinu dana” brišu se.

U stavu 2. tač. 1-3) reč: “do” zamenjuje se rečju: “od”.

Dodaje se stav 6, koji glasi:

“Izuzetno od stava 2. ovog člana, zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku koji delatnost obavlja na prostoru održavanja manifestacija (vašara, festivala, izložbi i drugih manifestacija u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti) izriče se za period trajanja te manifestacije.”.

Član 6.

U članu 133. stav 2. reči: “člana 130.” zamenjuju se rečima: “čl. 130. i 131.”.

Član 7.

U članu 167. stav 4. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

“5a) postupak i način vršenja unutrašnje kontrole;”.

Član 8.

Posle člana 175. dodaju se nazivi čl. 175a i 175b i čl. 175a i 175b, koji glase:

“Nedozvoljen promet opreme za fiskalizaciju

Član 175a

Ko suprotno propisima kojima se uređuje fiskalizacija neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet elektronske uređaje, opremu i softver koji nisu evidentirani u registru proizvođača elektronskih fiskalnih uređaja, a koji služe za izbegavanje evidentiranja prometa na malo na način uređen propisima kojima se uređuje fiskalizacija, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

Za krivično delo iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.

Elektronski uređaji, oprema i softver iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Nedozvoljen promet računovodstvenih i drugih softvera

Član 175b

Ko suprotno propisima neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet računovodstvene i druge softvere koji služe za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.

Računovodstveni i drugi softveri iz stava 1. ovog člana oduzeće se.”.

Član 9.

U članu 182a reči: “člana 177. st 1. i 5.” zamenjuju se rečima: “člana 177. st. 1, 2, 3. i 5.”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

“Ako odgovorno lice u poreskom obvezniku – pravnom licu iz stava 1. ovog člana, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za prekršaj iz člana 177. st. 1, 2, 3. i 5. ovog zakona učini isti prekršaj, može se, uz novčanu kaznu, izreći i zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do tri godine.”.

Član 10.

Akt iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

- Problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20 i 96/21 - u daljem tekstu: ZPPPA), sadržani su u usklađivanju ZPPPA sa odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju, zakonikom koji uređuje krivični postupak, zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno u pojednostavljenju poreskog postupka u okviru daljeg sprovođenja digitalizacije i procesa reforme poreske administracije u Republici Srbiji, kao i u poboljšanju naplate poreza.

Naime, Zakonom o fiskalizaciji (“Službeni glasnik RSˮ, br. 153/20 i 96/21) uređuje se predmet fiskalizacije, postupak fiskalizacije preko elektronskog fiskalnog uređaja, sadržaj fiskalnog računa, određuju se obveznici fiskalizacije i uređuju druga pitanja od značaja za fiskalizaciju.

S tim u vezi, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon) preciziraju se odredbe ZPPPA kojima se uređuje poreska kontrola evidentiranja prometa od prodaje roba i pružanja usluga preko elektronskih fiskalnih uređaja.

Takođe, u skladu sa izmenama propisa koji uređuju porez na dohodak građana u delu koji se odnosi na utvrđivanje i podnošenje poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana, vrši se izmena u okviru ZPPPA, kojom se poreskim obveznicima značajno olakšava popunjavanje i podnošenje prijave, smanjuju troškovi kako obveznicima tako i poreskoj administraciji, omogućava se izvršenje naplate u kraćem roku, a celokupni poslovni proces podiže na značajno viši nivo efikasnosti.

Sa druge strane, propisuje se krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju, odnosno nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera, a koji se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza.

Pored navedenog, razlog za donošenje sastoji se i u tome što je pojedine odredbe ZPPPA neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravnotehničko usaglašavanje, kako bi se primena ZPPPA realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni (primera radi, uređuje se postavljanje branioca po službenoj dužnosti osumnjičenom koji nije izabrao, odnosno obezbedio branioca prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je učinio poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, takođe, dopunjuje se član 167. ZPPPA kojim se propisuje pravni osnov, odnosno zakonsko ovlašćenje da ministar, na predlog direktora Poreske uprave, bliže uredi postupak i način obavljanja unutrašnje kontrole).

- Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

- Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona – u okviru ZPPPA dodaje se novi član 16a kojim se propisuje da Poreska policija u predistražnom postupku, osumnjičenom koji nije obezbedio branioca, postavlja branioca po službenoj dužnosti prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je učinio poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, u skladu sa zakonikom kojim je uređen krivični postupak.

Naime, odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11... 62/21 – US - u daljem tekstu: ZKP), propisano je da okrivljeni mora imati branioca, između ostalog, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. S tim u vezi, potrebno je usklađivanje odredaba ZPPPA sa predmetnom odredbom ZKP.

U članu 2. Predloga zakona – propisuje se pravni osnov za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana isključivo u elektronskom obliku. Na ovaj način se za obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana pojednostavljuje poreski postupak u okviru utvrđivanja predmetnog poreza i vrši neophodno usklađivanje sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana.

Naime, uvođenje godišnjeg poreza na dohodak građana u režim samooporezivanja podrazumeva da fizičko lice umesto dosadašnje poreske prijave na osnovu koje je poreski organ donosio rešenje i utvrđivao poresku obavezu, podnosi prijavu u kojoj će iskazati iste podatke, ali će na osnovu njih, a prema propisanim pravilima sam da obračuna i plati poresku obavezu.

U cilju olakšavanja unosa podataka u poresku prijavu i izračunavanje poreske obaveze, Poreska uprava će unapred popuniti poresku prijavu i istu dostaviti poreskom obvezniku u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, sa iskazanim podacima o prihodima koje je fizičko lice ostvarilo od isplatilaca prihoda za koje su poreskom organu podnete odgovarajuće poreske prijave.

Na taj način, poreski obveznik će nakon podnošenja poreske prijave odmah znati iznos poreza koje je u obavezi da plati u zakonom propisanom roku, što dovodi do ubrzavanja postupka utvrđivanja poreske obaveze, omogućavanja uštede vremenskog okvira utvrđivanja poreske obaveze, eliminiše upotreba papirne forme obrazaca, i značajno umanjuje troškove svim stranama u postupku (troškovi papira, donošenja rešenja i kovertiranja, troškovi slanja putem pošte, troškovi administriranja poreskog organa i dr.).

Cilj je da se poreskim obveznicima značajno olakša popunjavanje i podnošenje prijave, smanje troškovi obveznicima i poreskoj administraciji, izvrši naplata u kraćem roku, odnosno celokupni poslovni proces podigne na značajno viši nivo efikasnosti.

U članu 3. Predloga zakona – u okviru člana 77. ZPPPA briše se stav 6. kojim je propisano da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a, odnosno člana 74b ZPPPA podnet u roku iz člana 71. stav 2. ZPPPA – dok se ne odluči po tom zahtevu, čime se postupak prinudne naplate ne bi bespotrebno odugovlačio.

Ovakvim rešenjem poreski obveznik ne bi bio ugrožen u svojim pravima u pogledu posledica odlaganja, vodeći računa da ukoliko se poreskom obvezniku omogući odlaganje plaćanja po zahtevu podnetom u roku iz člana 71. stav 2. ZPPPA (u roku od pet dana od dana izdavanja opomene) Poreska uprava, shodno odredbama člana 79. ZPPPA prekida postupak prinudne naplate.

U čl. 4, 5. i 6. Predloga zakona – vrši se dopuna odredaba čl. 128, 131. i 133. ZPPPA tako što se propisuje pravni osnov da se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole učini efikasnijom u situacijama kada poreski obveznik promet ne registruje preko elektronskog fiskalnog uređaja za vreme održavanja manifestacija, odnosno u okviru tih manifestacija (vašara, festivala, izložbi i drugih manifestacija u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti).

U članu 131. ZPPPA propisuje se da se zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti iz stava 1. ovog člana, izriče u trajanju od 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put; u trajanju od 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put; odnosno u trajanju od jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost treći put.

Ovo iz razloga jednoobraznog postupanja nadležnog poreskog organa prema svim poreskim obveznicima u postupku poreske kontrole i onemogućavanja diskrecionog odlučivanja poreskih inspektora o različitom trajanju mere zabrane obavljanja delatnosti.

Takođe, propisuje se da se izuzetno, zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku koji delatnost obavlja na prostoru održavanja manifestacija (vašara, festivala, izložbi i drugih manifestacija u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti) izriče za period trajanja te manifestacije.

U čl. 7. i 10. Predloga zakona – dopunjuje se član 167. ZPPPA tako što se uređuje funkcija unutrašnje kontrole i obezbeđuje pravni osnov, odnosno zakonsko ovlašćenje da postupak i način obavljanja unutrašnje kontrole, na predlog direktora Poreske uprave, bliže uredi ministar.

U prelaznim i završnim odredbama Zakona propisuje se da će se navedeni akt doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 8. Predloga zakona – dodaju se novi čl. 175a i 175b ZPPPA kojima se propisuju posebna krivična dela u ZPPPA - nedozvoljen promet opreme za fiskalizaciju i nedozvoljen promet računovodstvenih i drugih softvera i krivična sankcija kazne zatvora od jedne do pet godina, i to za lice koje suprotno propisima neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet elektronske uređaje, opremu i softver koji nisu evidentirani u registru proizvođača elektronskih fiskalnih uređaja, odnosno računovodstvene i druge softvere za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza.

Za navedeno krivično delo odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina, a elektronski uređaji, oprema i softver, kao i računovodstveni i drugi softveri koji su premet ovh krivičnih dela, oduzeće se.

U članu 9. Predloga zakona – dopunjuje se član 182a ZPPPA, tako što se dodaje stav 2. kojim se propisuje da ukoliko odgovorno lice u poreskom obvezniku – pravnom licu iz stava 1. ovog člana, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za prekršaj iz člana 177. st. 1, 2, 3. i 5. ZPPPA učini isti prekršaj, može se, uz novčanu kaznu, izreći i zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do tri godine.

U članu 11. Predloga zakona - propisuje se da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Pokazatelji koji se prate u oblasti poreskog postupka i poreske administracije, a koji predstavljaju uspešnost sprovedenih ciljeva, ogledaju se u osnovnim funkcijama nadležnog poreskog organa u navedenom postupku – utvrđivanje, naplata i kontrola javnih prihoda na koje se primenjuju odredbe ZPPPA i mnogobrojni podzakonski akti doneti na osnovu tog propisa.

Opredeljenje Republike Srbije da izgradi modernu poresku administraciju koja obezbeđuje održive i predvidive javne finansije, proizilazi iz potrebe Republike Srbije da unapredi funkcionisanje postojeće Poreske uprave koja će u svemu moći da odgovori izazovima u ekonomskom okruženju, u delu prikupljanja javnih prihoda, a s druge strane da u svemu podrži izgradnju konkurentnog i respektabilnog poreskog okruženja, kako za domaće tako i za strane investitore.

Usvajanje Programa transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine predstavlja nastavak procesa reforme poreske administracije u Republici Srbiji koji je započet pre više godina usvajanjem Programa transformacije Poreske uprave za period 2015 - 2020. godine.

Svrha Programa transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine je da definiše put kojim će se doći do ostvarivanja konačnog cilja reforme Poreske uprave, a to je stvaranje moderne i efikasne institucije koja obezbeđuje i ima sledeća svojstva:

1. Održive i predvidive javne finansije;

2. Poreska uprava nevidljiva za poreskog obveznika, a prisutna i dostupna na svakom mestu, u svakom trenutku i pruža digitalnu uslugu potpuno prilagođenu poreskom obvezniku;

3. Poreska uprava integrisana u prirodno, poslovno okruženje poreskog obveznika.

Vrednosti navedenih pokazatelja se ogledaju se u poboljšanju pokazatelja uspešnosti nadležnog poreskog organa u osnovnim funkcijama u poreskom postupku – utvrđivanje, naplata i kontrola javnih prihoda na koje se primenjuju odredbe ZPPPA zatim daljem sprovođenju digitalizacije i usaglašenosti odredaba ZPPPA sa Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku.

1) Funkcionisanje unutrašnje kontrole unutar Poreske uprave

S tim u vezi, da bi se rad Poreske uprave odvijao kvalitetno i efikasno moraju postojati visoki standardi u domenu identifikacije i sprečavanja korupcije i drugih vidova nesavesnog postupanja zaposlenih, posebno, poslova koji su nespojivi sa službenom dužnošću, ali i visok integritet poreskih službenika.

Upravo u ovom segmentu Odeljenje za unutrašnju kontrolu ima krucijalnu ulogu, posebno ako u obzir uzmemo činjenicu da se poreske strukture često smatraju delom onih državnih institucija koje su najviše izložene rizicima od korupcije.

Imajući u vidu prethodno rečeno, važećim odredbama ZPPPA ne definiše se pravni položaj Odeljenja za unutrašnju kontrolu u sklopu nadležnosti i organizacije Poreske uprave, a trenutno, Odeljenje za unutrašnju kontrolu svoj rad zasniva na procesnom zakonu shodno odredbi člana 160 stav 1. tačka 11a ZPPPA, Zakona o državnim službenicima i Zakona o opštem upravnom postupku.

U tom smislu, neophodno je izmeniti važeći ZPPPA i normativno regulisati pravni položaj i ovlašćenja Odeljenja za unutrašnju kontrolu kako bi se napravila dobra osnova za efikasno postupanje i uspostavio pravni osnov za donošenje Pravilnika o postupku, načinu i oblicima vršenja unutrašnje kontrole.

2) Godišnji porez na dohodak građana

U 2022. godini podneto je 35.537 prijava za godišnji porez na dohodak građana. Po tom osnovu doneto je 35.537 rešenja, a prosečno vreme potrebno za njihovo donošenje iznosi 30 minuta i očekuje se smanjenje vremena potrebnog za donošenje ovih rešenja imajući u vidu da predloženim rešenjem, predmetni porez biće utvrđen trenutkom podnošenja poreske prijave.

Takođe, u 2022. godini, u periodu 01.01.-31.20.2022. godine, ukupno je naplaćeno 14.579.599.000 dinara godišnjeg poreza na dohodak građana.

3) Poreska kontrola i krivične sankcije

U periodu od 05.05. do 10.10.2022. godine na raznim turističkim destinacijama i kulturnim manifestacijama izvršeno je ukupno 316 kontrola evidentiranja prometa. Zbog neevidentiranja prometa u 198 objekata izrečene su mere privremenog zatvaranja objekata (62,66%), koliko je podneto i obaveštenja o učinjenom prekršaju.

Poreska policija je preduzimala radnje shodno propisanim nadležnostima, koje su okončane podnošenjem krivičnih prijava i to:

• u 2020-oj godini, 1.236 postupaka okončano je podnošenjem krivičnih prijava,

• u 2021-oj godini, 1.268 postupaka okončano je podnošenjem krivičnih prijava,

• u periodu 01.01-14.11.2022. godine, 935 postupaka okončano je podnošenjem krivičnih prijava.

2) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Dokumenti koji su od značaja za predložene izmene i dopune su ZPPPA i brojni podzakonski akti, kao i navedeni dokumenti javnih politika, odnosno Program transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine.

U okviru navedenog, po preporukama domaćih i međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, GIZ i druge zainteresovane strane pristupilo se dodatnom pojednostavljenju i objedinjavanju poreske procedure, boljem obučavanju poreskih službenika, kao i poboljšanju operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, što bi posledično trebalo da doprinese smanjenju troškova u ispunjavanju poreskih obaveza (lakše i pravednije uslove za poslovanje) i poboljšanju naplate poreza (stabilnost javnih finansija).

U okviru Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018 – 2023. godine planirano je usvajanje nove organizacione strukture koja podrazumeva konsolidaciju osnovnih poslovnih funkcija na manje lokacija i diferenciranje između naplate osnovnih poreskih prihoda i administriranja sporednih zaduženja, redizajn sistema za upravljanje ljudskim resursima i izradu plana zadržavanja kvalitetnih kadrova, kao i unapređenje sistema za upravljanje rizikom i funkcije pružanja usluga poreskim obveznicima.

Predviđene su i aktivnosti vezane za unapređenje funkcije kontrole i naplate, poresko – pravnih poslova, kao i za efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima.

3) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Pre svega uočena je neophodnost usklađivanja odredaba ZPPPA sa odredbama drugih zakona radi smanjenja nedoumica u primeni ovih propisa i da bi se na taj način, između ostalog, bržeg sprovođenja poreskog postupka i efikasnijeg rada poreske administracije

U oblasti poreskog postupka i poreske administracije, a u skladu sa preporukama u okviru Programa transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine, primećeni su problemi u okviru postupka kontrole evidentiranja prometa od prodaje roba i pružanja usluga preko elektronskih fiskalnih uređaja, pre svega kod poreskih obveznika koji ne registruju promet preko elektronskog fiskalnog uređaja za vreme održavanja manifestacija, odnosno u okviru tih manifestacija (vašara, festivala, izložbi i drugih manifestacija u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti).

4) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

U okviru navedenih zakonskih rešenja uočene su potrebe za ukslađivanjem odredaba ZPPPA sa odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju (odredbe ZPPPA kojima se uređuje poreska kontrola evidentiranja prometa od prodaje roba i pružanja usluga preko elektronskih fiskalnih uređaja), sa odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak (postavljanje branioca po službenoj dužnosti osumnjičenom koji nije izabrao, odnosno obezbedio branioca prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je učinio poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, propisuje se krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju, odnosno nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera, a koja se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza) kao i sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana (utvrđivanje i podnošenje poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana, vrši se izmena u okviru ZPPPA, kojom se poreskim obveznicima olakšava i pojednostavljuje podnošenje predmetne poreske prijave isključivo elektronskim putem).

Zakonom se, između ostalog, predlažu sledeće izmene:

- Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku propisano da okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Imajući u vidu činjenicu da, odredbama ZPPPA, nije uređeno postavljanje branioca po službenoj dužnosti, kao i činjenicu da Poreska policija postupa u predistražnim postupcima kada postoje osnovi sumnje da su izvršena poreska krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, to ne postoji mogućnost da se sprovede dokazna radnja – saslušanje osumnjičenih u situaciji kada osumnjičeni nije obezbedio sam branioca, predlaže se postavljanje branioca po službenoj dužnosti.

- Osnovna svrha uvođenja samooporezivanja kod godišnjeg poreza na dohodak građana je da se određene aktivnosti Poreske uprave automatizuju, čime bi prestala potreba da poreski inspektori donose rešenja po podnetim poreskim prijavama, a samim tim bi i prestala potreba za suvišnim administriranjem poreskog organa u smislu unosa i obrade poreskih prijava, donošenja rešenja i time se stvaraju uslovi za preusmeravanje zaposlenih za obavljanje drugih radnih zadataka i aktivnosti.

Prednost samooporezivanja se ogleda u pojednostavljenju postupka, smanjenju troškova fizičkom licu kao obvezniku, ali i Poreskoj upravi u cilju administriranja i utvrđivanja poreza, odnosno optimizaciji poslovnog procesa utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

Uvođenje godišnjeg poreza na dohodak građana u režim samooporezivanja podrazumeva da fizičko lice umesto dosadašnje poreske prijave na osnovu koje je poreski organ donosio rešenje i utvrđivao poresku obavezu, podnosi prijavu u kojoj će iskazati iste podatke, ali će na osnovu njih, a prema propisanim pravilima sam da obračuna i plati poresku obavezu.

Na taj način, poreski obveznik će nakon podnošenja poreske prijave odmah znati iznos poreza koje je u obavezi da plati u zakonom propisanom roku, ubrzava se postupak utvrđivanja poreske obaveze, omogućava se ušteda vremenskog okvira utvrđivanja poreske obaveze, eliminiše upotreba papirne forme obrazaca, kao i značajno umanjenje troškova svim stranama u postupku (troškovi papira, donošenja rešenja i kovertiranja, troškovi slanja putem pošte, troškovi administriranja poreskog organa i dr.).

- u okviru člana 77. ZPPPA briše se stav 6. kojim je propisano da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza iz čl. 73, 74a, odnosno člana 74b ZPPPA podnet u roku iz člana 71. stav 2. ZPPPA

Polazeći od analize primene predmetne norme od strane poreskih obveznika, odnosno mogućnosti da se podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u roku od pet dana od dana prijema opomene, odnosno odlaganja prinudne naplate, došlo se do zaključka da se ista norma od strane poreskih obveznika koristi u cilju zloupotrebe prava, s obzirom da se isti zahtevi podnose a da sam poreski obveznik zna da nema adekvatno sredstvo obezbeđenja ili se ista činjenica utvrdi tokom postupka za odlaganje (a što vremenski traje duže od mesec dana imajući u vidu vreme potrebno za upise zaloge ili hipoteke, pa i samo izdavanje bankarskih garancija od stane banaka), što sa druge strane dovodi do smanjenja efektivne naplate i stabilnosti u naplati javnih prihoda.

- Izmenama čl. 128, 131. i 133. ZPPPA, stvorio bi se pravni osnov, da se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole iz člana 131. ZPPPA učini efikasnijom u situaciji kada poreski obveznik promet od prodaje roba i pružanja usluga ne registruje preko elektronskog fiskalnog uređaja za vreme održavanja tradicionalnih manifestacija.

Na ovaj način bi mera privremene zabrane obavljanja delatnosti bila efikasno sprovedena odmah u vreme trajanja tradicionalne manifestacije. Naime, poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od dva dana od dana prijema zapisnika o poreskoj kontroli u skladu sa odredbom člana 128. stav 6. ZPPPA, a često se dešava da se primedbe na zapisnik dostavljaju putem pošte, tako da se propisani rok od dva dana od dana prijema zapisnika u stvari produži, pa se s tim u vezi produži rok za donošenje rešenja kojim poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti za poslovne prostorije u kojima su utvrđene nepravilnosti, nakon održavanja tradicionalnih manifestacija, čime se pomenuto rešenje obesmišljava.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Pre svega, izmene predložene Zakonom uticaće na obveznike godišnjeg poreza na dohodak građana i na pojednostavljenje postupka podnošenja poreske prijave tog poreskog oblika.

Naime, cilj predložene izmene je da se poreskim obveznicima značajno olakša popunjavanje i podnošenje prijave, smanje troškovi poreskim obveznicima i poreskoj administraciji, izvrši naplata u kraćem roku, odnosno celokupni poslovni proces podigne na značajno viši nivo efikasnosti.

Sa druge strane ciljne grupe su i poreski obveznici koji nisu obezbedili branioca, prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da su učinili poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, kako bi se pojednostavio i ubrzao predistražni postupak koji se vodi protiv njih.

Predložene izmene uticaće i na postupanje poreskih obveznika koji obavljaju delatnost na prostoru održavanja manifestacija, kao i na poreske obveznike koji vrše krivična dela nedozvoljen promet opreme za fiskalizaciju i nedozvoljen promet računovodstvenih i drugih softvera.

6) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojim bi se mogla ostvariti promena predložena ovim zakonom, odnosno Program transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine, predviđa izmene poreskih propisa kako bi se ostvarile mere predložene tim programom.

7) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Imajući u vidu da su predložena rešenja normativna materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

8) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima.

Postoji nekoliko ključnih efekata predloženih promena u smislu jačanja pravne sigurnosti uspostavljanjem jasnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka koji osiguravaju jednoobraznost u postupanju Poreske uprave čime se unapređuju uslovi poslovanja poreskih obveznika obezbeđujući izvesnost posledica određene poreskopravne situacije, na koji način se otklanja neizvesnost koja se javlja kao posledica neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.

9) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Kao što je rečeno, određene promene vrše se po preporukama domaćih i međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, GIZ i druge zainteresovane strane.

Primera radi, svrha uvođenja samooporezivanja godišnjeg poreza na dohodak građana je da se određene aktivnosti Poreske uprave automatizuju, čime bi prestala potreba da poreski inspektori donose rešenja po podnetim poreskim prijavama, a samim tim bi i prestala potreba za suvišnim administriranjem poreskog organa u smislu unosa i obrade poreskih prijava, donošenja rešenja i time se stvaraju uslovi za preusmeravanje zaposlenih za obavljanje drugih radnih zadataka i aktivnosti.

2. Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Imajući u vidu da se predložene izmene i dopune tiču postupanja nadležnih poreskih organa i svih stranaka u poreskom postupku, neophodno je problem rešiti na jednak način na nivou društva, čime se obezbeđuje pravna sigurnost i transparentnost u vođenju poreske politike.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Uređivanjem predmetne materije Zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

S tim u vezi, uvođenje godišnjeg poreza na dohodak građana u režim samooporezivanja podrazumeva da se poreskim obveznicima značajno olakša popunjavanje i podnošenje prijave, smanje troškovi obveznicima i poreskoj administraciji, izvrši naplata u kraćem roku, odnosno celokupni poslovni proces podigne na značajno viši nivo efikasnosti.

Takođe, kao važan cilj donošenja Zakona predstavlja i usklađivanje ZPPPA sa odredbama zakona koji uređuje fiskalizaciju i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih, odnosno posebnih ciljeva?

Imajući u vidu cilj Zakona, opšti pokazatelj uspešnosti trebalo bi da predstavlja poboljšanje pokazatelja uspešnosti nadležnog poreskog organa u osnovnim funkcijama u poreskom postupku – utvrđivanje, naplata i kontrola javnih prihoda na koje se primenjuju odredbe ZPPPA, zatim daljem sprovođenju digitalizacije i usaglašenosti odredaba ZPPPA sa Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku.

Poseban cilj pokazatelja učinka jeste uredno izmirivanje poreskih obaveza od strane poreskih obveznika.

S tim u vezi, u 2022. godini podneto je 35.537 prijava za godišnji porez na dohodak građana. Po tom osnovu doneto je 35.537 rešenja, a prosečno vreme potrebno za njihovo donošenje iznosi 30 minuta i očekuje se smanjenje vremena potrebnog za donošenje ovih rešenja imajući u vidu da predloženim rešenjem, predmetni porez biće utvrđen trenutkom podnošenja poreske prijave.

Takođe, u 2022. godini, u periodu 01.01.-31.20.2022. godine, ukupno je naplaćeno 14.579.599.000 dinara godišnjeg poreza na dohodak građana.

Sa druge strane, u periodu od 05.05. do 10.10.2022. godine na raznim turističkim destinacijama i kulturnim manifestacijama izvršeno je ukupno 316 kontrola evidentiranja prometa. Zbog neevidentiranja prometa u 198 objekata izrečene su mere privremenog zatvaranja objekata (62,66%), koliko je podneto i obaveštenja o učinjenom prekršaju.

Navedenim izmenama očekuje se u narednom periodu, pojednostavljenje postupka utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana, kao i povećanje efikasnosti poreske kontrole na raznim manifestacijama na godišnjem nivou.

3. Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

Ne postoje alternativne mere za ostvarenje cilja imajući u vidu da su predložena rešenja normativna materija tako da nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

Sa druge strane, “Status quo” opcija nije razmatrana, vodeći računa da je neophodno usklađivanje ZPPPA sa Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku, kao i da bi nedonošenjem Zakona postojala mogućnost smanjenja naplate poreza.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Izmena regulatornog okvira je osnovni uslov koji je potrebno da bude ispunjen kako bi se omogućilo stvaranje adekvatne podrške za postizanje željenih ciljeva.

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira, s obzirom da su predložena rešenja normativna materija.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predložene restriktivne mere (uvođenje novih krivičnih sankcija - krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju, odnosno nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera, a koji se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza), neophodne su kako bi podstakle poreske obveznike da uredno izmiruju svoje poreske obaveze, odnosno da poštuju zakonske norme, kao i da snose odgovornost u slučaju protivpravnog činjenja, odnosno nečinjenja.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno

upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Predloženim izmenama ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene u okviru nadležnog poreskog organa.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Informisanje poreskih obveznika i poreskih inspektora predstavljaju važne mere koje je potrebno preduzeti radi ostvarivanja optimalnih rezultata Zakona, ali se konkretna promena ne može postići samo kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Zainteresovane strane - domaće i međunarodne institucije i druge zainteresovane strane ukazale su na potrebu uvođenja samooporezivanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

U tom smislu, prednost samooporezivanja se ogleda u pojednostavljenju postupka, smanjenju troškova fizičkom licu kao obvezniku, ali i Poreskoj upravi u pogledu administiriranja i utvrđivanja poreza, odnosno optimizaciji poslovnog procesa utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

Sa druge strane, nadležni poreski organi, ukazali su, pre svega, na probleme u naplati dugovanog poreza, kao i na potrebu usklađivanja ZPPPA sa drugim poreskim i procesnim zakonima.

S tim u vezi, a imajući u vidu da su predložena rešenja normativna materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona, odnosno bez intervencije nadležnog poreskog organa.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Nadležni poreski organi imaju kapacitet za sprovođenje izabranih opcija.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Predložena zakonska rešenja predstavljaju optimalan način rešavanja postojećih problema i omogućavaju usklađenost pravnog poretka u Republici Srbiji, dalju digitalizaciju poreskog postupka i sveukupno bolju naplatu poreza.

4. Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Kao što smo već rekli, a imajući u vidu cilj opšti Zakona koji predstavlja usklađivanje odredaba ZPPPA sa Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku, sprovođenje digitalizacije, kao i poboljšanje naplate poreza – propisano rešenje može imati pozitivne efekte na javne prihode u dužem roku.

Ukazujemo da je članom 74 stav 1 tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11... 62/21 - u daljem tekstu ZKP), propisano da okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno da Poreska policija ima zakonsku obavezu primene ovog člana pri vršenju svojih ovlašćenja – izvođenja dokazne radnje saslušanja osumnjičenog.

Shodno navedenom, nije moguće projektovati finansijske efekte sprovođenja ove radnje u predistražnom postupku, odnosno eventualni iznos prihoda tj. izbegnutog poreza. S tim u vezi, nije moguće ni predvideti tačan broj postupaka u kojima će Poreska uprava angažovati branioca po službenoj dužnosti, s obzirom na to da okrivljeni ima pravo da i sam angažuje branioca.

Ukoliko se pitanje finansijskih efekata odnosi na troškove angažovanja branioca po službenoj dužnosti koje bi snosila Poreska uprava, projektovani su troškovi angažovanja branioca po službenoj dužnosti od strane Poreske uprave, u iznosu od oko 10.000.000,00 dinara, na godišnjem nivou.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje Zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

5. Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predmetni zakon ne bi trebalo da stvori troškove poreskim obveznicima, naprotiv, uvođenjem godišnjeg poreza na dohodak građana u režim samooporezivanja smanjiće se i troškovi obveznika godišnjeg poreza na dohodak građana.

Na taj način, poreski obveznik će nakon podnošenja poreske prijave odmah znati iznos poreza koji je u obavezi da plati u zakonom propisanom roku, ubrzava se postupak utvrđivanja poreske obaveze, omogućava se ušteda vremenskog okvira utvrđivanja poreske obaveze, eliminiše upotreba papirne forme obrazaca, značajno se umanjuju troškovi svim stranama u postupku (troškovi papira, donošenja rešenja i kovertiranja, troškovi slanja putem pošte, troškovi administriranja poreskog organa i dr.).

Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Izabrana opcija ne utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Izabrane opcije ne utiču na uslove konkurencije.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Kao što smo već rekli, opšti Zakona predstavlja usklađivanje odredaba ZPPPA sa Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku, sprovođenje digitalizacije, kao i poboljšanje naplate poreza

Efekti na radnu snagu se ogledaju u tome što će bolja naplata poreza pozitivno uticati i na održavanje zaposlenosti, kao i na bolji položaj radne snage.

6. Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Izabranim opcijom se ne uvode organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Postojeća javna uprava ima kapacitet za usklađivanje odredaba ZPPPA sa Zakonom o fiskalizaciji, Zakonikom o krivičnom postupku, sprovođenje digitalizacije kao i za sprovođenje izabranog modela poboljšanja naplate poreza, s tim što će se u narednom periodu u skladu sa Programom transformacije Poreske uprave za period 2021 – 2025. godine izvršiti dodatno poboljšanje tih kapaciteta.

Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabranog modela nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa niti bilo kog drugog subjekta.

S tim u vezi, u cilju olakšavanja podnošenja poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana, Poreska uprava će, fizičkom licu, dostaviti unapred popunjenu poresku prijavu koju će to lice moći da izmeni/dopuni i podnese u elektronskom obliku. Sa aspekta fizičkog lica, i u sadašnjem sistemu (trenutno važećem u kome se godišnji porez na dohodak građana utvrđuje rešenjem) fizičko lice ima obavezu podnošenja poreske prijave PPDG-2R u koju fizičko lice ima obavezu da unese podatke o ostvarenim prihodima koji se oporezuju godišnjim porezom na dohodak građana.

Podaci o ostvarenim prihodima (i kod utvrđivanja poreske obaveze rešenjem i u slučaju uvođenja samooporezivanja) su dostupni fizičkom licu iz rešenja poreskog organa za prihode koji se utvrđuju rešenjem poreskog organa (npr. rešenje o paušalnom prihodu), iz podnetih prijava PP OPO za prihode koji se porez utvrđuje samooporezivanjem (poreski obveznik sam podnosi prijavu i iskazuje ostvareni prihod), iz potvrda o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku od poslodavaca (obrazac PPP PO) za prihode koji se oporezuju po odbitku (a poslodavac je u obavezi da navedenu potvrdu izda primaocu prihoda do 31. januara tekuće godine za ostvareni prihod u prethodnoj godini).

Prema navedenom, nisu potrebne organizacione promene Poreske uprave u slučaju uvođenja samooporezivanja, kao i da Poreska uprava poseduje kapacitete za primenu navedenog predloga.

3) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Predložene izmene su u saglasnosti sa važećim propisima.

4) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost? Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

5) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

U narednom periodu, nadležni poreski organ će obezbediti detaljniju analizu rizika kako bi se identifikovala odstupanja i sumnjivo ponašanje poreskih obveznika u pogledu plaćanja, čime će se obezbediti da stručno znanje i iskustvo smanje operativni rizik u postupku redovne i prinudne naplate poreza.

7. Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Imajući u vidu predložene zakonske izmene, kao i njihov značaj, obezbeđena je podrška svih zainteresovanih strana.

Sprovođenje izabrane opcije u vezi sa boljom naplatom poreza, kao i usklađivanjem ZPPPA sa Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o fiskalizaciji i Zakonikom o krivičnom postupku predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Informacije o sprovedenim konsultacijama:

S obzirom na to, da su predložene izmene neophodne u pogledu primene ZPPPA i podzakonskih akata koji uređuju poreski postupak, izvršene su konsultacije sa Poreskom upravom, kao relevantnim organom državne uprave od koje je dobijeno pozitivno mišljenje.

Prilikom izrade ovog zakonskog rešenja usvojene su inicijative za izmenom pojedinih odredaba zakona, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.

Zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima na mišljenje.

Takođe, prilikom procedure usvajanja ovog zakona, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji objavljen je na internet strani Ministarstva finansija, kako bi sva zainteresovana lica mogla da dostave primedbe i sugestije.

Odredbama člana 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ukazujemo da tokom postupka donošenja, Zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode predloženih izmena i dopuna, nije bio predmet drugih konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni glasnik RS”, broj 8/19).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine,18.11.2022.