ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Pored registra “Ne zovi”, Zakon donosi više novina, među kojima je uvođenje proračuna za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara, postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora, kao i uvođenje prekršajnih naloga za nesavesne trgovce
Primena novog Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021 – dalje: Zakon), koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u septembru ove godine, počela je 20. decembra 2021. godine. Nova zakonska rešenja predviđaju nekoliko novina čiji je cilj da potrošačima omoguće efikasno ostvarivanje prava, uz što manje troškova.
Pored registra “Ne zovi”, Zakon donosi više novina, među kojima je uvođenje proračuna za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara, postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora, kao i uvođenje prekršajnih naloga za nesavesne trgovce.
Veoma važna novina, koja do sada nije bila zakonski regulisana, odnosi se na naplatu majstorskih radova i usluge koje nude zanatlije poput vodoinstalatera, električara, molera… Naime, za pružanje usluge čija vrednost prelazi iznos od 5.000 dinara, svi oni biće dužni da izdaju proračun sa specifikacijom usluge i da pribave saglasnost potrošača pre otpočinjanja pružanja usluge.
“Za naš mentalitet je karakteristično da potrošači te poslove dogovaraju usmeno, lično, putem telefona, preko različitih veza i kontakata. Gotovo nigde se ne može naći nekakav ugovor, priznanica, gde se može videti šta je dogovoreno, po kojoj ceni i u kom roku se izvršava posao. Onda kada se neki problemi desi, potrošači su onemogućeni da putem institucija i zakona ostvare svoja prava. Upravo ova odredba ima za cilj da se obezbede dokazi i da se definišu neki osnovni elementi tih poslova”, kaže pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Mladen Alfirović.
Kada je reč o uvođenju registra “Ne zovi”, čija je primena za sada odložena, on podrazumeva da potrošači koji ne žele da primaju pozive trgovaca u komercijalne svrhe mogu da podnesu zahtev operatoru elektronskih komunikacija sa kojim imaju zaključen ugovor da im se telefonski broj, fiksni ili mobilni, upiše u registar. Upis ili ispis iz navedenog registra je besplatan.
“Registar podrazumeva da regulatorno telo vodi elektronsku bazu, a svaki potrošač koji ne želi da njegov broj telefona koristi neki trgovac ili prodavac, moći će broj da prijavi i svako ko želi da pozove nekog potrošača kao fizičko lice i da mu nudi različite vrste roba ili usluga moraće prethodno da proveri da li se taj broj nalazi u registru. Ukoliko je u bazi onda neće smeti da poziva potrošača”, navodi Alfirović.
Za trgovca je predviđena i prekršajna odgovornost ako, i pored toga što je broj upisan u registar, pozove potrošača u komercijalne svrhe.
Za pojedine prekršaje u zakonu je predviđeno da tržišni inspektor može izreći prekršajni nalog trgovcu, odnosno novčanu kaznu propisanu u fiksnom iznosu to 50.000 dinara za pravno lice, 8.000 za odgovorno lice u pravnom licu i 30.000 dinara za preduzetnike.
Trgovac može da bude kažnjen, primera radi, za neisticanje cene, pozivanje potrošača čiji je broj telefona upisan u registar “Ne zovi”, neučestvovanje u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova, neizvršavanje obaveze predugovornog obaveštavanja potrošača, nevođenje i nečuvanje evidencije primljenih reklamacija potrošača…
Pored registra, važna novina u zaštiti potrošača je i uvođenje vansudskog rešavanja sporova, koje podrazumeva obavezno prisustvo trgovca u ovom postupku.
Ova odredba počinje sa primenom u martu sledeće godine, objašnjava Alfirović i dodaje da vansudsko rešavanje predviđa obaveznu medijaciju kojoj će trgovac biti u obavezi da se odazove, ukoliko potrošač to pokrene. Sama obaveza trgovca da se odazove na poziv i učestvuje u tom postupku predstavlja novinu, a glavni cilj je da se smanji broj reklamacija i potrošačkih prigovora, tako što će se trgovci obavezati da se odazovu na poziv.
“To je način da se potrošač i trgovac nađu lice u lice pred nekim arbitrom, nezavisnim stručnjakom, takozvanim telom za rešavanje vansudskih sporova, da ukrste argumente i pronađu neko zajedničko obostrano prihvatljivo rešenje. Taj posao su do sada radile potrošačke organizacije i nastaviće da ga rade, ali je ovo formalnije u smislu da se taj sastanak organizuje uživo i da potrošač i trgovac imaju mogućnost da razmene dokumente u slučaju da je potrošač nezadovoljan rešenjem, da mu je odbijena reklamacija i slično”, ističe pravni savetnik NOPS-a.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija