Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O RADU: Svaki poslodavac dužan je da vodi evidenciju o časovima prekovremenog rada i na osnovu toga da isplaćuje uvećanu zaradu za broj ostvarenih prekovremenih časova


Normalne i zakonite stvari u odnosu poslodavac-radnik sve češće se smatraju bonusom, poput osmočasovnog radnog vremena, slobodnog vremena, prava na pauzu, prava na slobodna dva dana tokom nedelje. Radnice kineske kompanije Mint (Minth), koja ima pogone u Loznici i Šapcu, ipak su izašle u javnost kada im je poslodavac, za kojeg navode da se ne žale na uslove rada a "imaju i grejanje", tražio da deo plate koji su zaradile kroz prekovremeni rad u fabrici - vrate. I dok stručnjak za radno pravo ističe da ovakva računica nije zakonita, u kompaniji Mint navode da je svaki prekovremeni rad plaćen, a da se povrat novca zahtevao jer je radnicama obračunskom greškom za oktobar - isplaćena dupla naknada.

Poslodavac je uredno isplatio radnicima fabrike uvećan iznos plate na ime prekovremenog rada i potom tražio da mu naknadu za prekovremeni rad – vrate, rekle su radnice šabačke fabrike.

“Rečeno nam je da nećemo biti isplaćeni za prekovremene sate, iz ne znam kog razloga. Međutim, sistem je sam odradio obračun kao i prethodnih meseci, tako da smo mi dobili platu koja nam i sleduje – osnovna plata plus prekovremeni sati. I sad nam traže da te pare vratimo. Da li to ima smisla? Ja moram da vratim blizu 18.000 dinara koje sam ja lično zaradila”, rekla je jedna od radnica.

Druga je navela da mora da vrati čak 54.000 dinara.

“Ne mogu da se žalim na uslove rade. Nisu loši. Imamo i grejanje, radimo osam sati dnevno i zaista je plata redovna. Ali čekajte, ako nas pitate da li hoćemo da radimo prekovremeno i mi kažemo da hoćemo i odradimo ceo mesec prekovremeno i sad nećete da nam platite? Zapravo, platili su nam, ali će ih oduzeti od naredne plate pola, pa od sledeće još pola”, navela je ona.

Kako su nam normalne, zakonske stvari postale “dodatni plus” na platu, poput osmočasovnog radnog vremena i grejanja?

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo konstatuje da su “najnormalnije obaveze poslodavca postale čudo i to je veoma tužno”.

“Kada je reč o konkretnom pitanju, svaki poslodavac dužan je da vodi evidenciju o časovima prekovremenog rada i na osnovu toga da isplaćuje uvećanu zaradu za broj ostvarenih prekovremenih časova. Tako da mi nije jasno kako je moglo da dođe do bilo kakve greške. Iz izjava zaposlenih vidimo da je ‘greška’ u tome što je poslodavac isplatio prekovremeni rad a da je prethodno najavio da ga više neće isplaćivati – što je naravno nezakonito – pa sada želi da ‘povrati’ nekako novac koji je ‘greškom’ isplatio”, navodi Reljanović.

U pravu, dodaje, postoji institut koji se zove “pravno neosnovano obogaćenje”, kada neko stekne neku vrednost (novčanu ili drugu) bez pravnog osnova.

U tom slučaju onaj ko je (greškom ili u zabludi) dao nešto bez pravnog osnova, ima mogućnost da traži povraćaj te vrednosti. Ovde međutim to nije slučaj, radnici su zaradili svoje uvećane zarade i postoji jasan pravni osnov za ono što su dobili. Poslodavac ne može na zakonit način da im traži da to vrate, a posebno je nezakonito ako obustavi deo narednih zarada da bi ‘prebio dug’ koji ima sa radnicima – tako nešto je protivno i načelu plaćanja za ostvareni rad, i načelu zaštite zarade (krši dakle Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) dvostruko)”, upozorava Reljanović.

Radnici bi, ističe, trebalo da odmah o svemu obaveste inspekciju rada.

“A, ako je istina ono što navode da inspektori rada ne mogu (ne smeju) ništa da preduzmu…, pretpostavljam da im ostaje samo da svi tuže poslodavca ili da stupe u štrajk. Pa će možda 1000 istovremenih tužbi i/ili nekoliko dana bez proizvodnje delovati otrežnjujuće na one koji tako flagrantno i bezobzirno krše zakone”, zaključuje sagovornik.

U kompaniji Mint, međutim, navode da kršenja zakona – nije bilo.

Stalni predstavnik kompanije Mint Srbija Meri Hu (Mary Hu), navodi da je kompanija Mint osnovana u Srbiji 2018. godine, da je započela poslovanje 2019. godine.

“Kompanija je do sada uložila više od 700 miliona evra u Srbiju, a planira da u budućnosti investira više od 2,1 milijarde evra. Kao strani investitor, Mint poštuje sva pravila, propise i zakone Republike Srbije. Kao poslodavac, Mint vodi računa o svojim zaposlenima. Uvek isplaćujemo svakom zaposlenom svaki prekovremeno odrađen radni sat, jer verujemo da svako treba da bude adekvatno nagrađen za svoj trud i rad”, navela je Hu u pisanom odgovoru.

Nažalost, kako ističe – “došlo je do greške u sistemu i prekovremeni sati su za oktobarsku platu obračunati dvostruko”.

“Zbog toga su zaposleni primili veći iznos nego što je trebalo. Odmah smo obavestili sve zaposlene o ovoj grešci i pružili im detaljno objašnjenje. Zaposlenima su dostavljeni odgovarajući dokumenti, sa jasnom napomenom da se izjasne da li žele da se višak odbije od sledeće plate ili u ratama kroz naredne isplate plata. Naša kompanija, kao što smo i naveli, uvek je isplaćivala prekovremeni rad i nastaviće to da čini i u budućnosti”, poručila je Meri Hu.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 21.12.2024.
Naslov: Redakcija