ZAKON O RAČUNOVODSTVU: Upućena inicijativa da se pomeri predviđeni rok za dostavljanje napomena uz finansijske izveštaje
Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon) predvideo je nova pravila za finansijske izveštaje koji se dostavljaju za 2021. godinu.
Osim skraćenih rokova, izmenjena pravila podrazumevaju i nove setove obrazaca koji, za razliku od ranijih, zahtevaju obavezno dostavljanje napomena uz finansijske izveštaje i za mikro pravna lica.
Zbog celokupne epidemiološke situacije, nedostatka kadrova, ali i dodatnih obaveza koje je nametnula online fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, Grupacija računovodstvenih poslova Privredne komore Srbije uputila je inicijativu Ministarstvu finansija da se predviđeni rok – 31. mart, pomeri samo za dostavljanje napomena i da se ova dokumenta dostavljaju naknadno.
“Napomene uz finansijske izveštaje ranije su bile obavezne samo za mala, srednja i velika pravna lica, odnosno za one koji su primenjivali međunarodne računovodstvene standarde, a ne za one koji su primenjivali nacionalnu regulativu, takozvani pravilnik za mikro pravna lica. Sada tu obavezu imaju i mikro pravna lica. Moram da napomenem da je to ujedno i najveći broj privrednih subjekata, u odnosu na srednja i velika, koja su u znatno manjem broju”, kaže predsednik Grupacije računovodstvenih poslova PKS Aleksandar Vasić.
On napominje da je sve to dodatno opterećenje za pružaoce računovodstvenih usluga, naročito imajući u vidu da su rokovi skraćeni i da je dostavljanje napomena sada predviđeno i za mikro pravna lica.
“Završni računi više se ne predaju 30. juna, već 31. marta. Pored toga, praktično sva pravna lica pored bilansa stanja i bilansa uspeha sada dostavljaju i napomene. Zbog prve primene i skraćenih rokova smatramo da je to preveliko opterećenje u ovom momentu za računovodstvenu struku, a imajući u vidu da same napomene imaju svoju svrhu – da obelodane sve ono što ne postoji u finansijskim izveštajima”, dodaje on.
Na pitanje šta obuhvataju napomene i koji je njihov cilj, Vasić objašnjava da one zapravo dodatno obrazlažu finansijske izveštaje.
“Na primer, pravno lice u finansijskom izveštaju navodi da ima kredite i u kojim iznosima, dok u napomenama dodatno pojašnjava za koje namene su krediti, po kojim kamatnim stopama, koje su garancije date, hipoteka i slično. To je upravo svrha napomena i zato smo podneli inicijativu Ministarstvu finansija da se samo u ovoj godini napravi izuzetak i da se one dostavljaju naknadno, a ne uz same finansijske izveštaje, kako bi se računovođama dalo prostora da pravovremeno postignu sve i da same napomene budu kvalitetne jer služe za eksterne korisnike finansijskih izveštaja”, zaključuje Aleksandar Vasić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija