ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Od 1. juna 2022. godine skraćeni postupak prinudne likvidacije. Preduzeća neće imati na raspolaganju 90 dana da otklone nedostatke
Skraćeni postupak prinudne likvidacije preduzeća sprovodiće se od 1. juna zbog nepodnošenja finansijskih izveštaja, zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ako firma ostane bez zakonskog zastupnika.
Iz Agencije za privredne registre (APR) kažu da će se skraćeni postupak prinudne likvidacije sprovoditi u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021).
“Primena skraćenog postupka izvršiće se nad privrednim društvima kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju propisani članom 546. stav 2. Zakona, koje nije moguće otkloniti u momentu pokretanja postupka. Izmenama Zakona o privrednim društvima propisano je da se firmama više neće ostavljati dosadašnji rok od 90 dana da otklone nedostatke i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje u relativno kratkom roku”, navode iz APR-a.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, prošle godine uslove za prinudnu likvidaciju ispunilo je 5.027 privrednih subjekata.
Ova vrsta gašenja preduzeća pokreće se u tačno određenim slučajevima propisanim zakonom i nju po službenoj dužnosti pokreće Agencija za privredne registre Republike Srbije. Likvidacija je postupak prestanka postojanja privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. To znači da ta opcija nije namenjena firmama koje su nesolventne, odnosno prezadužene, i njima kao jedina opcija ostaje da pokrenu stečaj.
Ono što u bitnome razlikuje posledice okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije jeste činjenica da nakon okončanja prinudne likvidacije kontrolni član d.o.o. i kontrolni akcionar odgovaraju svojom imovinom neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra u periodu od tri godine. U slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi d.o.o. i a.d. odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra.
“Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije registrator privrednih subjekata na internet stranici objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje nije moguće otkloniti u trajanju od 30 dana, odnosno 90 dana kod postupka koji nije skraćen”, objašnjavaju iz APR-a.
Skraćeni postupak likvidacije preduzeća sprovodiće se ako je izrečena zabrana obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti akta. Takođe i prilikom zabrane obavljanja registrovane delatnosti, u slučaju da društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta.
Oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, takođe su razlozi zbog kojih će se procedura prinudne likvidacije sprovesti po skraćenom postupku.
Iz Agencije za privredne registre navode da su uslovi za prinudnu likvidaciju i sledeći:
- Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona
- U slučaju da je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. ovog zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju
- Ako društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata
- Ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji
- Prinudnu likvidaciju nije moguće prekinuti -
Ako Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre nađe da postoje razlozi za otpočinjanje postupka prinudne likvidacije prvobitno ostavlja rok privrednom društvu u kojem se mogu otkloniti pomenuti razlozi. Ukoliko društvo propusti ovaj rok i ne postupi po uputima Agencije za privredne registre, postupak je kasnije nepovratan.
Jednom kada se započne proces prinudne likvidacije i propuste se ostavljeni rokovi, nije ga moguće obustaviti, odnosno postupak obavezno vodi do brisanja društva iz registra.
Za razliku od prinudne, dobrovoljna likvidacija privrednog društva se može prekinuti u bilo kom trenutku donošenjem odluke članova o obustavi postupka likvidacije, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Likvidacija se može obustaviti pod uslovom da su svi poverioci društva namireni, bez obzira na to da li su im potraživanja priznata ili osporena, i pod uslovom da društvo nijednom zaposlenom nije otkazalo ugovor o radu po osnovu likvidacije, niti je započelo sa isplatom članovima društva.
Odluka o obustavi postupka likvidacije se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre i ona, između ostalog, sadrži odredbu o imenovanju novog zakonskog zastupnika društva.
- Imovina društva nakon prinudne likvidacije -
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Članovi društva svoje odnose u pogledu imovine uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi tog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine.
Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 22.02.2022.Naslov: Redakcija